Aktivisti pokreta Samoopredeljenje održali su u četvrtak popodne probni protest u centru Prištine, uz poštovanje svih mera zaštite, pred odluku Ustavnog suda o inicijativi predsednika Kosova Hašima Tačija.
Premijer na dužnosti Aljbin Kurti izjavio je u četvrtak da njegov ured nije uključen u to, već aktivisti koji se bave tom organizacijom.
„Mi ih pratimo, mi smo za to da se poštuju prava i slobode građana ali uz poštovanje mera koje smo doneli kako bi se zaštititli od širenja pandemije COVID-19“, kazao je Kurti.
Ustavni sud Kosova bi do petka, 29. maja, trebalo da razjasni može li Kosovo da dobije novu vladu nakon što je prethodnoj izglasano nepoverenje, ka čemu teži predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), ili bi trebalo da se održe novi izbori, što je za premijera na dužnosti Aljbina Kurtija (Albin) jedina opcija.
Kako se stiglo do Ustavnog suda?
Ustavni sud odlučuje na zahtev poslanika pokreta Samoopredeljenje, koji predvodi Kurti, o tome da li je Tačijev dekret od 30. aprila o određivanju Avdulaha Hotija iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) za mandatara nove vlade Kosova ustavan ili ne.
Sud takođe može i da produži privremenu meru od 1. maja na osnovu koje je obustavljena primena dekreta do 29. maja.
Pre i posle obaranja Vlade Aljbina Kurtija
Podsetimo, Vlada Kosova, sa Aljbinom Kurtijem kao premijerom, srušena je 25. marta, 52 dana od njenog formiranja, na zahtev koalicionog partnera DSK-a usled nesuglasica oko mera preduzetih tokom pandemije COVID-19 i odnosa sa SAD-om.
Tači je u nekoliko navrata od Kurtija tražio novo ime mandatara vlade, što Kurti nije pružio uz obrazloženje da je pandemija i nije vreme za to. On međutim nikada nije eksplicitno odbio da odredi novog mandatara iz njegove partije.
Ustav Kosova inače ne predviđa rok do kada pobednička partija može da predloži predsedniku ime mandatara nove vlade. Kurti, čija je partija pobedila na izborima 6. oktobra 2019., smatra da su novi izbori jedini put napred, a da je svako formiranje nove vlade bez izbornog pobednika neustavno.
On tvrdi da njegova Vlada treba da ostane na dužnosti do novih izbora.
Tači je potom, nakon izražene podrške ostalih političkih partija, odlučio da pokrene postupak formiranja nove vlade i pruži mandat onoj partiji koja dokaže da ima dovoljan broj glasova.
U ovom slučaju, to je drugoplasirani Demokratski savez Kosova koji je sada već sklopio vladajući sporazum sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush), Inicijativom za Kosovo Fatmira Ljimaja (Limaj) i pripadnicima manjinskih zajednica.
Iz DSK su rekli da će po odluci Ustavnog suda kroz dva dana moći da formiraju novu vladu. Demokratska partija Kosova Kadrije Veseljija (Vesli) odlučila je da, kao i do sada, ostane u opoziciji, mada su podržali nove izbore nakon pandemije.
Šta predviđa Ustav Kosova?
Urednika KOHA-e Agron Bajrami ne očekuje da će odluka Ustavnog suda suštinski rešiti problem duge političke krize na Kosovu.
„Problem je da li će odluka biti u harmonizaciji sa samim Ustavom, da li će interpretacija biti ograničena samo na pitanje koje je postavljeno, kao što je bio slučaj ranije, ili će sud otići preko toga i izvršiti interpretaciju koju pravno mogu osporiti i stručnjaci i partije i građani. Tokom rasprava ove nedelje videli smo da i sami ustavni eksperti imaju različite interpretacije, i ostaje da vidimo kako će Ustavni sud nastojati da pronađe izlaz iz ove situacije“, kaže Bajrami.
On takođe dodaje da ukoliko Ustavni sud proglasi dekret predsednika neustavnim, onda može nastupiti i nova predsednička kriza. U ranijim slučajevima kada je sud utvrdio je da je predsednik prekršio Ustav, podseća Bajrami, i predsednik Fatmir Sejdiu i predsednik Behdžet Pacoli (Behgjet Pacolli) morali su da podnesu ostavke.
Probni potest u Prištini
I politički analitičar na Kosovu Imer Muškoljaj (Mushkolaj) smatra da odluka suda neće zadovoljiti sve strane.
„Ustavni sud treba da deluje profesionalno i nezavisno bez obzira na očekivanja političkih partija. Odluka suda treba da se poštuje, iako neće svi biti zadovoljni. Kada se radi o jednoj balansiranoj odluci, može se desiti da se dekret proglasi neustavnim, a da se u međuvremenu odredi rok pobedničkoj partiji za predlaganje novog mandatara“, kaže Muškoljaj.
A to nezadovoljstvo, kaže Agron Bajrami, verovatno će biti i iskazano.
„Svaka politička kriza u trenucima kada dolazi jedna interpretacija, kao što je ova od Ustavnog suda koja će odrediti pravac društva i kakva će biti politička realnost nakon toga, prouzrokuje nemire. Ali to ne znači da će oni biti nasilni. Protesta može biti jer će se nezadovoljstvo iskazati. Iako se održe ne znači da će prouzrokovati sukob ili nasilje, nadam se da ne. Ali, ne verujem da će se ova situacija završiti bez izražavanja nezadovoljstva, sa koje god strane, ne samo od Samoopredeljenja“, kaže Bajrami.
Ublažavanje mera
Vlada Kosova je inače od četvrtka ukinula ograničeno kretanje građanima na četiri sata dnevno. Građani sada mogu neograničeno da se kreću od 5 ujutru do 21.
Upitan da li će predati dužnost Hotiju ukoliko Ustavni sud zaključi da je dekret ustavan, Kurti je kazao da će prostudirati odluku suda, ali je poručio da se „pile izleglo 6. oktobra, i da se ne vraća više nazad“.
„Pokušavaju da naprave jednu vremensku mašinu kao u naučno-fantastičnim filmovima koji će nas vratiti u leto 2019., ali to nije moguće. Jeste moguće kao imaginacija, ali u realnosti ne“, kazao je Kurti prilikom posete opštini Priština.
Ustavni sud je 19. maja reagovao na „preteći javni diskurs“ predsednika i premijera Kosova, ali i drugih nosioca institucionalnih i političkih funkcija koji, optužujući jedni druge za vršenje pritiska na Ustavni sud, pokušavaju da utiču ili prejudiciraju odluku Ustavnog suda.
"Ustavni sud najoštrije osuđuje ovo mešanje u njegovu institucionalnu nezavisnost, kao i napore političkih i institucionalnih aktera da uključe Ustavni sud u svakodnevne političke rasprave", stoji u saopštenju Ustavnog suda.
Facebook Forum