Predsednika nećemo ostaviti bez odgovora (po pitanju novog mandatara vlade op.a), ali isto tako nećemo ostaviti našu zemlju bez dobrog upravljanja u vreme pandemije korona virusa, kaže u telefonskom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) premijer Kosova na dužnosti Aljbin Kurti (Albin).
Iako je njegova Vlada srušena u Skupštini Kosova 25. marta, Kurti je sa ministrima na dužnosti do izbora sledeće. Uprkos činjenici da je predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) zatražio ime mandatara od pokreta Samoopredeljenje, kao prvoplasiranog na izborima oktobra 2019. godine, do sada ga nije dobio.
Kurti smatra da po okončanju pandemije Kosovo treba da ide na nove izbore i naglasio da je njegov pokret udvostručio podršku nakon poslednjih izbora.
Na Kosovu ne treba da se proglasi vanredno stanje zbog pandemije, kaže Kurti za RSE i dodaje da je situacija pod kontrolom. Govoreći o odnosima Kosova i SAD kazao je da su "savezništvo i partnerstvo dve zemlje neraskidivi i da ne zavise ni od vlada Republike Kosova, ni od premijera, a ni od predsednika".
Prioritet pandemija, a ne izbor Vlade
RSE: Kada ćete poslati predsedniku Kosova ime mandatara za formiranje nove vlade? Rekli ste da ćete to uraditi "ubrzo". Možete li da budete precizniji?
Kurti: Mi ne želimo da ne komuniciramo sa predsednikom. Jesmo za saradnju, ali smo, s druge strane, veoma zauzeti ostalim prioritetima, pre svega borbom protiv COVID-19. Kao što smo ranije rekli, u odgovarajuće vreme ćemo odgovoriti predsedniku, ali ne mogu da kažem da ćemo to uraditi odmah. Predsednika nećemo ostaviti bez odgovora, ali isto tako nećemo ostaviti našu zemlju bez dobrog upravljanja.
RSE: Ovo pitanje, međutim, deluje još hitnije uzimajući u obzir činjenicu da je Kosovo, kao i ceo svet, u borbi protiv pandemije.
Kurti: Kada bi i imali drugu vladu, ne bi moglo da bude drugog prioriteta osim borbe s pandemijom. Uveren sam da to naša vlada radi veoma dobro, i sada kao vlada na dužnosti nakon izglasavanja nepoverenja. Dakle, hitnost postoji za borbu protiv pandemije. Nije postojala hitnost za rušenje vlade, još manje da se manipuliše zarad nove vlade, kako je aludirao predsednik.
RSE: Političke partije na Kosovu, osim pokreta Samoopredeljenje, podržale su formiranje nove vlade, s obzirom da zbog pandemije sada nema uslova za održavanje izbora. Da li mislite da ćete ostati premijer na dužnosti do okončanja pandemije?
Kurti: Mislim da bi bilo najbolje da se svi pridruže vladi na dužnosti i državnim mehanizmima u borbi protiv pandemije, a da čim prevaziđemo ovu zdravstvenu krizu, a na tome radimo i želimo da to bude sa što manje posledica, idemo na nove parlamentarne izbore, kako bi potom imali i novu skupštinu i novu vladu.
Nisu političke partije prve koje su rekle da su protiv izbora. Zapravo, sam predsednik je izrazio ne samo nameru, već i plan o novoj, kako je rekao, sveobuhvatnoj vladi. Dakle, radi se o tendenciji predsednika da formira i upravlja političkom voljom, što je, naravno, van njegovih ovlašćenja.
RSE: U Skupštini Kosova ste 2014. godine izjavili da se "Republika ne organizuje oko prvog u trci, već oko većine celine". Gde je pokret Samoopredeljenje sada, da li je prvi u trci ili većina celine?
Kurti: Mi smo prvi u trci. Presuda Ustavnog suda iz 2014. godine je nametnula izbornu trku narednih godina, do današnjeg dana, nakon čega sam konstatovao da u Ustavu Republike Kosova ima nedostataka i nejednakosti, kao i da ne postoji uvek pravda u presudama Ustavnog suda. Dakle, mi smo ti koji smo ispoštovali presude Ustavnog suda, iako se možda nismo složili sa tim. Takva je situacija i danas. Ja poštujem ustavnost, iako su Ustav Republike Kosova i presude Ustavnog suda daleko od savršenih.
Pitanje većine u Skupštini
RSE: S kim planirate da u budućnosti napravite većinu jer trenutno deluje da ste sami?
Kurti: Podrška pokretu Samoopredeljenje nikada nije bila veća nego danas. Imamo mnogo veću podršku kao vlada na dužnosti, nego kad je tek formirana vlada u februaru i martu. Od 6. oktobra, kada smo pobedili na izborima, do sada u aprilu, podrška nam je praktično udvostručena. Ući ćemo u izborni proces ne samo kako bi pobedili, već kako bi imali dovoljan broj poslanika da formiramo sledeću vladu. Ne možemo, međutim, da govorimo sada o budućim koalicijama kada još uvek nemamo raspisane izbore i nakon što je moj koalicioni partner (Demokratski savez Kosova op.a.) napustio pravac naše Vlade.
Da li će biti vanrednog stanja?
RSE: Kada smo kod pandemije, 13. aprila stupa na snagu odluka Ustavnog suda koji je oborio odluku vaše vlade o ograničenom kretanju na Kosovu. Šta će se desiti 13. aprila, da li ćete proglasiti vanredno stanje?
Kurti: Odluka Ustavnog suda je veliki nesporazum. Ona nam osporava proceduru, ali ne i sadržaj. Prema tome, oni su nam istovremeno dali dozvolu da nastavimo s merama do 13. aprila.
Odlukom vlade mi smo formirali radnu grupu od četiri ministara - zdravstva, unutrašnjih poslova, infrastrukture i administracije lokalne samouprave, u cilju komunikacije i saradnje sa gradonačelnicima opština u vezi mera koje će svaka opština da poduzme, s ozbirom da se stanje iz opštine u opštinu razlikuje.
Sada su Ministarstvo zdravlja, ali i još ova tri ministarstva ta koja će odlučiti o merama narednih dana i nedelja. Nadam se (da te mere op.a) neće biti posle aprila, budući da postoje signali da u maju možemo da izađemo iz ove krize sa pandemijom.
RSE: Ima li Kosovo potrebu da objavi vanredno stanje?
Kurti: Poduzeli smo sve vanredne mere i nema potrebe za proglašenjem vanrednog stanja zato što naš državni sistem nije kolabirao, zato što mehanizmi, institucije i državni organi sprovode zadatke koje im je zadala vlada. Sistem nije propao kako bi se proglasilo vanredno stanje. Objavili smo vanredno stanje u zdravstvu i imamo pohvala i unutar, ali i van zemlje, da smo država za primer kada je u pitanju suočavanje sa pandemijom korona virusa.
Situacija na severu Kosova
RSE: Političke partije u zemlji, uključujući i vašeg koalicionog partnera, Demokratski savez Kosova, optuživali su vas za slabo upravljanje situacijom na severu Kosova. Koliko zapravo imate kontrolu u tom delu?
Kurti: Ne mogu reći da je situacija na severu ikada bila pod kontrolom kako treba i koliko treba, od oslobođenja pa nadalje. Proglašenje nezavisnosti nije toliko promenilo stanje u proteklih 12 godina, i naša vlada koja nije napunila ni punih dva meseca kada je izglasano nepoverenje, ne može biti odgovorna za stanje koje smo zatekli.
Naravno, Srbija ima veći uticaj i aktivno deluje severno od Ibra, ali ja sam komunicirao sa gradonačelnicima opština sa srpskom većinom, a naročito su ministar zdravlja, pa i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova, komunicirali i sarađivali sa tim opštinama i doneli smo odluke koje se sprovode.
Ne kažem da nema i odluka Srbije koje se delimično ponekad negde i sprovode, s obzirom da još uvek postoje strukture Srbije na Kosovu. Mi to ne možemo da promenimo za nekoliko nedelja, a pogotovo sada u vreme pandemije korona virusa. Naprotiv, mi pokušavamo da se nezavisno od etničkih, regionalnih ili partijskih razlika ujedinimo sa svima na frontu protiv korona virusa koji, kako je poznato, ne pravi ni etničke, ni opštinske, a ni partijske razlike.
RSE: Da li mislite da se možete suočiti, kao vlada na dužnosti, sa jačanjem srpskih struktura na severu?
Kurti: Ne verujem da ima nekog većeg jačanja struktura Srbije od uobičajenog. Ne zaboravimo da je značajan broj srpskih zvaničnika na Kosovu sa duplim funkcijama i postoji jedna vrsta dualizma koja nije zdrava. Međutim, još jednom kažem da mi nemamo mogućnosti da sve to odjednom promenimo, a još manje u sklopu pandemije koja predstavlja sasvim novu situaciju za našu državu i društvo, sa kojom nemamo iskustva, ali se ipak dobro nosimo.
Odnosi sa SAD
RSE: Međunarodna zajednica je iskoristila pandemiju na Kosovu kako bi poslala poruku političkoj eliti da ostavi po strani razlike. Sama međunarodna zajednica je, međutim, bila podeljena u vezi političkih dešavanja na Kosovu. S jedne strane SAD i sa druge strane članice Evropske unije (EU). Vaši stavovi su uglavnom bili bliži onima iz EU, uključujući i pitanje recipročnih mera prema Srbiji. Zašto niste bili bliži SAD?
Kurti: Nije da sam se približio nekome, niti mislim da to neko uradio prema meni. Političari i različite diplomate imaju drugačije stavove i mišljenja. Ima različitih mišljenja unutar EU, a isto tako i u SAD-u.
Ja sam dao obećanje građanima da ću taksu od 100 odsto zameniti reciprocitetom i to obećanje sam održao. Izrazio sam dobru volju tako što sam prvo uklonio taksu na sirovine iz Srbije. Nije i da je nakon uklanjanja takse povećan promet sa Srbijom. Verujem, međutim, da je reciprocitet pravi način kao koncept jednakosti, tretiranja bez diskriminacije prema Srbiji, a i Srbije prema nama.
RSE: Zašto oklevate da ispunite zahtev SAD-a o ukidanju reciprociteta? Savezništvo sa Vašingtonom se uvek smatralo svetim na Kosovu.
Kurti: Ja sam ubeđen da je savezništvo između Republike Kosova i SAD neraskidivo i ne zavisi od vlada Republike Kosova, a ni od premijera ili predsednika. Veoma je duboko i tiče se istorije i geopolitike. Ali, jednako tako tiče se i zajedničkih vrednosti. Činjenica da možemo da kritikujemo jedni druge nije slabost.
Verujem da SAD imaju potrebu za jakim Kosovom, za Kosovom koje brani svoje interese i koje na taj način ojačava savezništvo sa Sjedinjenim Državama. Ne verujem da slabo Kosovo doprinosi savezništvu sa SAD, a država Kosovo jača upravo kada poštuje sebe i gradi recipročne odnose sa ostalima, a pre svega sa Srbijom.
- Grenel za RSE: Za ukidanje taksi bez reciprociteta
- Za Vučića delimično ukidanje takse prevara, Tači traži da se ukine potpuno
- Engel zabrinut taktikama Trampove administracije u odnosima sa Kosovom
RSE: Da li bi dodali nešto za kraj?
Kurti: Pozivam sve građane Republike Kosova da pažljivo prate odluke Vlade u vreme pandemije, kao i uputstva naših lekara i stručnjaka. Nemamo zadovoljavajući nivo javnog zdravstvenog sistema, tako da neka oni učine sve da spreče ovaj virus, čime ćemo sigurno dati podsticaj mnogim reformama i sveukupnom napretku naše zemlje i društva.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
