Dok predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) najavljuje konsultacije o novom premijeru, kosovski premijer na dužnosti Aljbin Kurti (Albin Kurti), dan nakon izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi, izjavio je da će se nastaviti sa radom kao Vlada na dužnosti.
"Pre svega, trebamo da se borbimo s pandemijom Covid-19. Moramo biti što bliže narodu jer Kosovo je naš dom", kazao je Kurti.
On je dodao da je izglasavanje nepoverenja njegovoj vladi bio "neophodni pad za predstojeće uzdizanje". Najavio je da će njegova partija, pokret Samoopredeljenje, ponovo pobediti, i da je budućnost njihova.
Skupština Kosova je nakon jučerašnje (25. mart) celodnevne rasprave oborila vladu Aljbina Kurtija sa 82 glasova za, 32 protiv i jednim uzdržanim. Sednicu za izglasavanje nepoverenja inicirao je Kurtijev koalicioni partner, Demokratski savez Kosova (DSK).
"Cilj izglasavanja nepoverenja nije bio pad vlade, koliko slabljenje vladavine. Smisao nepoverenja je poruka ambasadora Grenela: na Kosovu je preko 80 poslanika spremnih da rizikuju i život građana samo kako bi prošla predsednička razmena", dodao je Kurti.
Šta je 'predsednička razmena'?
Kurti je u Skupštini izjavio da pozadina rušenja njegove vlade nije ni smena ministra policije iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) Agima Veljiua (Veliu), ni odnosi Kosova i SAD zbog neukidanja takse, već da se radi o "predsedničkoj trgovini" odnosno o "spremnom sporazumu o razmeni teritorija između Kosova i Srbije", koji sa njim na vlasti, ne može da prođe.
Vlada se smatra u ostavci, ali je do izbora nove na dužnosti.
Predsednik manjeg koalicionog parntera u vlasti DSK Isa Mustafa napisao je na Fejsbuku da neće povući svoje ministre iz Vlade.
Tači počinje konsultacije
Predsednik Kosova Hašim Tači saopštio je da će, nakon pada Vlade, kao predsednik zemlje bez gubljenja vremena početi konsultacije sa liderima svih parlamentarnim partija a kako bi razmotrio mogućnost o "formiranju nove vlade stabilnosti, jedinstva i koja će biti sveobuhvatna".
On je dodao da će poštovati Ustav i zakone na snazi. Tači je to izjavio prilikom posete Bezbednosnih sanga Kosova.
Komentari iz EU
Portparolka Evropske komisije za proširenje, dobrosusedske odnose i međunarodno partnerstvo, Ana Pisonero, na Tviteru je objavila da rušenje vlade dovodi Kosovo u tešku političku situaciju u vreme kada treba da se suoči sa korona virusom.
Ona je pozvala političke lidere da deluju odgovorno u interesu naroda.
"Ono što treba Kosovu su stabilnost i napori za borbu protiv korona virusa, i zaštita zdravlja građana. Ostali koraci nakon izglasavanja nepoverenja treba da budu u skladu sa Ustavom", kazala je ona.
Šta predviđa Ustav?
Na osnovu Ustava Kosova, nakon uspešnog izglasavanja nepoverenja vladi, predsednik države može da raspusti Skupštinu. To otvara put raspisivanju izbora ali šanse za to su male uzimajući u obzir aktuelnu situaciju s pandemijom korona virusa.
Nakon pada vlade Aljbina Kurtija pred Kosovom su tri opcije: formiranje nove vlade, novi izbori ili nastavak funkcionisanja Kurtijeve vlade (na dužnosti) s ograničenjim ovlašćenjima, sve dok traje pandemija.
Vigan Ćoroli (Qorolli), profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu Prištine, navodi da nakon izglasavanja nepoverenja vladi, predsednik zemlje treba da zatraži ime novog mandatara za premijera od pobedničke partije na poslednjim izborima 6. oktobra 2019. godine. U ovom slučaju to bi značilo ponovo od pokreta Samoopredeljenje.
Ćoroli dodaje i da postoji druga mogućnost a to je da sve političke partije sednu za sto i pronađu rešenje koje bi ubedilo predsednika da nominuje kandidata za premijera.
"Takođe se ne odbacuje se ni mogućnost da predsednik nominuje za premijera još jednom nekog iz pokreta Samoopredeljenje, ali ne Aljbina Kurtija", kazao je on.
Ne očekuje se tehnička vlada, već biće ponovo politička vlada u tranziciji od nekoliko meseci, a potom će se ponovo organizovati novi izbori, kada prođe pandemija, najdalje u septembruVigan Ćoroli
Na osnovu člana 95 Ustava Kosova, ukoliko premijer da ostavku ili iz nekih drugih razloga njegovo/njeno mesto ostaje slobodno, predsednik u konsultaciji sa političkom partijom ili koalicijom koja je dobila većinu u Skupštini, imenuje novog kandidata, za formiranje Vlade.
Ćorili navodi da ukoliko partija koja je dobila najveći broj glasova dobrovoljno odustane od pozicije premijera, onda predsednik može da to pravo da ostalim partijama.
"Ne očekuje se tehnička vlada, već biće ponovo politička vlada u tranziciji od nekoliko meseci, a potom će se ponovo organizovati novi izbori, kada prođe pandemija, najdalje u septembru", smatra Ćoroili.
Isa Mustafa o narednim koracima
Predsednik DSK Isa Mustafa izjavio je da je njegova partija spremna da ponovo pregovara sa Samoopredeljenjem, ali ovaj put o vladi koja bi uključila i ostale političke partije.
Pritom je dodao da njegova partija neće nikad ići u koaliciju sa Demokratskom partijom Kosova Kadrije Veseljija (Kadri Veseli), a na čijem je čelu nekada bio aktuelni predsednik Hašim Tači.
Sledi li nova kriza?
Politički analitičar Imer Muškoljaj (Imer Mushkolaj) smatra da Kosovo ulazi u novu političku krizu.
"Najverovatnije ćemo imati vladu sa ograničenim mandatom. Ali, na kraju krajeva najveći gubitnici u ovoj situaciji su građani, koji su ostali zapostavljeni u teškoj situaciji. U političkom smislu, najveći gubitnik je Demokratski savez Kosova", izjavio je on za RSE.
Podsetimo, Vlada Aljbina Kurtija formirana je 3. februara nakon četvoromesečnog pregovaranja sa DSK.
DSK je odmah insistirao da se, na zahtev SAD-a, ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, a kako bi se nastavio dijalog sa Srbijom. Takse su uvedene novembra 2018. kao odgovor na kampanju koju Srbija vodi sa ciljem blokiranja prijema Kosova u međunarodne institucije.
Kurti je odbijao da to uradi, te je izneo plan o postepenom ukidanju takse i njenoj eventualnoj zameni recipročnim merama, čemu se američka administracija takođe protivila.
Odnosi sa DSK dodatno su pogoršani kada je Kurti smenio ministra DSK-a, Agima Veljiua, jer je podržao predlog predsednika Kosova o uvođenju vanrednog stanja zbog korona virusa.
Tači preuzima vlast u slučaju vanrednog stanja
U slučaju vanrednog stanja, a o čemu odlučuje Skupština, izvršne funkcije u zemlji preuzima Nacionalni savez za bezbednost na čelu sa predsednikom države, u ovom slučaju Hašimom Tačijem.
Kurti međutim smatra da potrebe za vanrednim stanjem za sad nema, a Tačijev predlog o tome je nazvao "pokušajem puča".
U međuvremenu, na Kosovu su korona virusom zaražena je 71 osoba, a jedna je preminula. Prvi slučaj korona virusa zabeležen je 13. marta.
Facebook Forum