Iako odnosi Crne Gore i Rusije imaju silaznu putanju koja je sve strmija kako se Crna Gora približava punopravnom članstvu u NATO-u, Vlada je uvela vizne olakšice za ruske državljane, jer ima u vidu prijateljstvo, razumijevanje i saradnju dvije zemlje.
„Vlada Crne Gore je usvojila Uredbu kojom su, zbog obaveza usaglašavanja sa viznom politikom Evropske Unije, ustanovljene vizne olakšice za određeni broj zemalja“, rekao je za naš Radio, direktor Direktorata za konzularne poslova u Ministartvu vanjskih poslova i evropskih integracija (MVPEI), Željko Stamatović.
„Radi se o 14 država čiji građani mogu boraviti u zemljama koje su u Šengen sistemu takođe bez vize, tako da je to naša obaveza iz predpristupnih pregovora da usklađujemo naš vizni režim sa viznom politikom EU.“
Međutim, Uredba ne tretira samo usaglašavanje sa viznom politikom Evropske Unije, već su istovremeno uvedene i vizne olakšice za građane Rusije.
Iako odnosi Crne Gore i Rusije imaju silaznu putanju zbog puta ka punopravnom članstvu u NATO-u, Vlada je usvojila Uredbu koja sadrži vizne olakšice za ruske državljane, kako stoji u pisanom saopštenju, „imajući u vidu razvoj bilateralnih odnosa zasnovanih na načelima prijateljstva, razumijevanja i saradnje“.
Željko Stamatović kaže da su građani Rusije do sada u Crnoj Gori mogli da borave neprekidno do 30 dana, ali više puta tokom godine.
„Iz Rusije smo imali zahtjeve za produženje tog boravka na tri mjeseca. Ovom odlukom je ruskim državljanima omogućeno da do 31. oktobra, tokom ljetnje turističke sezone, mogu boraviti u Crnoj Gori do 90 dana“, rekao je Stamatović.
Na pitanje – da li se procjenjuje da će se time povećati broj ruskih turista u Crnoj Gori, Stamatović je odgovorio potvrdno, odnosno, da se radi o namjeri da im se olakša pristup našem tržištu.
Komentarišući privremeno produženje dozvoljenog boravka za ruske turiste, dekan Fakulteta za biznis i turizam u Budvi, Rade Ratković kaže da se radi o izrazu Vladine želje da se, u strukturi turista dominantno učešće Rusa, dodatno poveća.
„To odražava sadašnju strukturu, odnosno, našu nepovoljnu poziciju na turističkom tržištu. Nama su glavna tržišta Rusija i Srbija na kojima živimo već skoro dvije decenije, a takav turizam ne obezbjeđuje zadovoljavajuću popunjenost kapaciteta niti rentabilno poslovanje turističkog sektora.
To je kontinuitet jedne politike koja nam može biti supstitut za naše malo učešće na tržištu zapadne Evrope koje može da generiše dugu sezonu i rentabilno poslovanje“, kaže profesor Ratković koji tvrdi da će u turizmu Crne Gore sezone biti duge, a plate dobre kada budu dominirali turisti iz zapadnih zemalja.
„Ove godine imamo organizovan promet iz Holandije. Više je nego poželjno da se to proširi na sve zemlje zapadne Evrope, da se low cost kompanije aktiviraju, a još više tur operatori koji će čarterima dovoziti goste.
Kada budemo dominantno pozicionirani na zapadno-evropskom tržištu, naš turizam će biti ekonomski održiv, sezone će biti duge, a plate dobre. Tada ćemo moći da kažemo da nam je turizam kao u ostalim zemljama Mediterana, a do tada – ovo je samo surogat“, smatra profesor Ratković.
