Dogovorom o saradnji sa opozicionim Pokretom "1 od 5 miliona" i svojim potpisom na Platformi za pregovore o uslovima za slobodne i poštene izbore, Vlaška stranka je nagovestila svoju aktivniju političku ambiciju.
Time bi jedna od dve partije vlaške manjine u Srbiji za cilj imala i da izbori svoje mesto u dijalogu, koji bi uz podršku EU, trebalo da se obnovi između vlasti i opozicije.
Predsednik Vlaške stranke Siniša Čelojević rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da na taj način stranka nastoji da postane vidljivija i prepoznatljivija i van regiona istočne Srbije.
"Vlaška stranka kao manjinska stranka prevashodno nastoji da ima svoje predstavnike u lokalnim parlamentima i naravno, ukoliko se steknu uslovi, da izađemo i na sledeće republičke izbore. Zbog toga smo uspostavljanjem saradnje sa drugim strankama i pokretima želeli da se što bolje pripremimo i organizujemo za naredne lokalne i parlamentarne izbore, ali da svoje delovanje učinimo transparentnijim", rekao je Čelojević.
Poslednji lokalni i parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna 2020. Naredni lokalni održavaju se kroz četiri godine, dok su sa vrha vlasti najavili vanredne parlamentarne u 2022. godini.
Vlaška stranka je potpisala i platformu za pregovore o uslovima za slobodne i poštene izbore. Pored nje, platformu su potpisali i uputili pregovaračima Evropskog Parlamenta i opozicioni Nova stranka, Građanski demokratski forum, Zelena stranka, Nova Srbija, Mađarski pokret, Pokret "1 od 5 miliona", Pokret Klip i Socijaldemokratska stranka.
Nešto ranije Pokret "1 od 5 miliona" i Vlaška stranka ozvaničili su dogovor o zajedničkoj borbi na poboljšanju položaja vlaške nacionalne manjine, borbi protiv "rumunizacije vlaške nacionalne manjine", kao i za što bolju pripremu za sledeće izbore.
Bez medijske pažnje za manjinske stranke
"Na političkoj sceni Srbije nismo bili dovoljno zapaženi, verovatno i zbog toga što je politička klima takva da se manjinskim strankama ne daje prevelika politička ni medijska pažnja", rekao je Čelojević.
Prema poslednjem popisu u Srbiji živi 35.350 pripadnika vlaške nacionalne manjine, a najviše ih je u istočnoj Srbiji u Kučevu, Petrovcu na Mlavi i Boru.
Vlasi imaju status nacionalne manjine od 2003. godine i ne izjašnjavaju se svi na isti način. Jedni smatraju da im je matična zemlja Rumunija, drugi Srbija, jedni kažu da govore rumunski, drugi-vlaški.
Rumunija je 2012. godine blokirala priznavanje kandidature Srbije za pristup Evropskoj uniji tražeći da Srbija prizna Vlahe kao rumunsku manjinu.
Pismo EU zbog zagađenja
Još jedna stranka koja zastupa interese Vlaha, Vlaška narodna stranka, takođe je aktivna, a u svom radu je pronašla mesto i za zelenu agendu.
Ova stranka je u januaru 2021. godine uputila pismo institucijama EU, Srbije i Rumunije i upozorila da su prava Vlaha ugrožena i nebrigom nadležnih za životnu sredinu.
"Povod protesta je sve lošiji položaj vlaške nacionalne manjine u istočnoj Srbiji. Konkretan razlog je aktuelno industrijsko zagađenje u gradu Boru i okolini, nakon preuzimanja kompanije RTB od strane kineske korporacije Si-Đin (Zijin)", navodi se u pismu Vlaške narodne stranke.
Kako se u njemu ocenjuje, situacija se po vlašku manjinu pogoršava već decenijama, a u poslednje vreme je "osim negativnih posledica asimilacionog pritiska, sve veći problem zagađenja, uništavanja životne sredine i nezavidni ekonomski položaj u koji je dovedena ova zajednica politikom Beograda u ovom region".
Položaj manjina u Srbiji
Kineski rudarski gigant Ziđin je krajem 2018. godine postao većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, jedinog proizvođača bakra u Srbiji, koji je do tada bio u državnom vlasništvu. Nakon prodaje RTB-a, država Srbija je zadržala manjinski udeo u vlasništvu.
Ekološki aktivisti u Boru tvrde da se zagađenje vazduha u gradu višestruko uvećalo zbog povećanja proizvodnje u rudarsko-topioničarskom basenu i zbog toga su tokom 2019. i 2020. godine organizovali proteste. Zagađenje potvrđuju i merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine.
U Ziđinu su "izrazili žaljenje" zbog zagađenja i u saopštenju istakli da će nakon remonta biti sprečeno curenje dimnih gasova. Kompanija je naglasila da je prioritet rekonstrukcija topionice bakra. Planirano da se do decembra 2022. godine u nju uloži 265 miliona dolara, napomenuli su u kompaniji.
U pismu Vlaške narodne stranke se, međutim, ocenjuje da Srbija s jedne strane na EU gleda kao na "naivni bankomat dok rasprodaje ili poklanja resurse Kini i Rusiji radi političke zaštite od eventualnih pritiska iz EU zbog neipunjenih obaveza".
"Ekološka katastrofa koja se dešava poslednjih godina u Boru i okolini nakon dolaska kineske kompanije Zi-Đin samo je jedan primer. Zagađenje iz drugih izvora je takođe veliko. Ovo nije samo regionalni problem već postaje internacionalni, jer zagađenje koje se produkuje u Srbiji pogađa i susede, u prvom redu Rumuniju i Bugarsku", ocenjuje se u pismu stranke.
O vezama sa Rumunima
Radiša Dragojević, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha (NSV), rekao je za RSE da su očuvanje i afirmacija identiteta Vlaha Srbije, sloboda izjašnjavanja o sopstvenom identitetu, ostvarivanje manjinskih prava i vlaški jezik kao maternji jezik osnovni ciljevi NSV.
On je dodao i da u svemu tome važnu ulogu igraju promocija i prezentacija Vlaha i njihove kulture drugim nacijama i nacionalnim manjinama kroz medije i kulturno-umetničke sadržaje.
Dragojević je ocenio i da, zbog slabe zastupljenosti u medijima, Vlahe u Srbiji često mešaju sa Rumunima, što ide na ruku zvaničnoj Rumuniji koja negira njihovo postojanje.
Zbog toga je, kako je rekao, svaki politički, sportski, kulturno-umetnički iskorak koji doprinosi očuvanju i afirmaciji identiteta Vlaha dobrodošao, jer doprinosi i boljem međusobnom razumevanju Srba, Vlaha i Rumuna.
"Mi smo po mnogo čemu bliski sa Rumunima, pre svega po kulturi i jeziku, ali isto tako se i razlikujemo", rekao je Dragojević.
Naveo je da NSV prihvata činjenicu da u Srbiji žive i Rumuni, da Nacionalni savet Rumuna priznaje Vlahe kao nacionalnu maninu u Srbiji, kao i da imeđu dva saveta postoji dobra saradnja, posebno u oblasti kulture.
"Problem je u tome što Rumunija svojim aktivnostima remeti taj skladni odnos između naše dve zajednice u Srbiji. U težnji da nas asimiliraju, rumunske vlasti našim studentima nude stipendije za školovanje u Rumuniji, ali pod uslovom da se izjasne da su pripadnici rumunske manjine. S druge strane, i ponašanje Rumunske pravoslavne crkve je usmereno u tom pravcu, iako Vlasi u ogromnoj većini pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi", kazao je Dragojević.
On je istakao da su Srbija i Rumunija prijateljske zemlje sa veoma razvijenim dobrosusedskim odnosima, ali i da Rumunija "povremeno radi iza leđa" državi Srbiji.
Kad god je prilika da se Srbija uceni na neki način, Rumunija to koristi.- Radiša Dragojević
"I kad god je prilika da se Srbija uceni na neki način, Rumunija to koristi. Tako je bilo i 2012. kada je trebalo da dobijemo status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji, a bojim se da će takvih poteza biti i ubuduće", rekao je Dragojević.
"Mi ćemo na predstojećem popisu stanovništva imati ozbiljan problem sa izjašnjavanjem o nacionalnoj pripadnosti, jer mnogi Vlasi vide mogućnost dobijanja rumunskog pasoša ako se izjasne kao Rumuni, što im otvara mogućnost zaposlenja u zemljama EU. Taj instrument je rumunska strana i do sada koristila u vrbovanju pripadnika naše nacionalne zajednice, pa očekujem da će do popisa takvo ponašanje biti još izraženije", reči su Dragojevića.
Standardizacija vlaškog govora
Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha (NSV) rekao je za RSE da je, nakon usvajanja vlaškog pisma, u škole u istočnoj Srbiji u kojima je iskazana zainteresovanost učenika i roditelja, kao izborni predmet uveden vlaški govor sa elementima nacionalne kulture.
"Unapređenje obrazovanja na vlaškom jeziku u školama je stalan proces. Đački roditelji su svesni značaja izučavanja vlaškog jezika u školi, jer je to njihov maternji jezik", objasnio je on.
Kako je rekao, u školskoj 2020/2021. oko 600 upisanih učenika pohađaju časove vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture, a taj broj se, po njegovim rečima, iz godine u godinu stalno povećava.
"Ipak, u pojedinim školama ne postoji dovoljno razumevanja, ali se i u tom pogledu stvari pomeraju nabolje. Situacija se popravlja i u pogledu nastavnog kadra. Za sada smo uspeli da u svakoj opštini u kojoj živi vlaško stanovništvo imamo po jednu školu u koju je uveden izborni predmet", rekao je Janošević.
On je istakao da su prioritetni ciljevi NSV u ovom mandatu standardizacija vlaškog jezika i izrada kataloga vlaške kulture.
"Potom ćemo se posvetiti primeni zakonskih odredbi koje se odnose na službenu upotrebu maternjeg jezika i pisma, jer je to važna oblast nacionalne autonomije", dodao je on.
Tu mogućnost, kako je rekao, NSV još uvek nije sproveo u delo, jer su trenutno u fazi standardizacije vlaškog pisma.
"Insistiramo na vlaškom jeziku, pre svega da se on ne bi izgubio. Ne tražimo da sve nastavne predmete imamo na vlaškom jeziku, samo želimo da očuvamo naš jezik, kulturu i običaje", naglasio je Janošević.
Na štulama fudbal i vlaško kolo
Kulturno-umetničko društvo (KUD) "Štule" iz sela Voluje u opštini Kučevo na istoku Srbije radi na očuvanju vlaških običaja i tradicije. Društvo ima 50 članova.
Predsednica KUD-a "Štule" Rozica Dragojlović rekla je za RSE da je društvo formirano kako bi svoju tradicionalnu muziku i folklor predstavilo i u onim delovima zemlje u kojima se o Vlasima ne zna ništa, osim što igraju čuveno vlaško kolo.
U ovom kučajskom selu hodanje i igranje na štulama ima veoma dugu tradiciju.
"Nekada se na njima prelazila reka, a danas se na štulama igra vlaško kolo pa i fudbal. Na štulama se odlično snalaze deca, ali i veterani", rekla je Dragojlović.
Sagovornica RSE je naglasila da KUD nije ograničeno samo na pesmu, već da se bavi i prikupljanjem građe za muzejsku postavku, negovanjem starih zanata i očuvanjem tradicije ručnih radova.
"Pripremamo muzejski prostor u kome ćemo izložiti sve stare predmete koje smo sakupili na terenu, planiramo i radionice za učenje pravljenja autohtonih jela", rekla je Dragojlović.
Rozica Dragojlović je istakla da je veoma važno što su u sve te aktivnosti uključena i deca koja i na taj način uče o tradiciji i običajima vlaške manjine, ali i o sebi i svom poreklu.
Facebook Forum