Nije prošlo ni godinu dana od kako je Redžep Tajip Erdogan vatrometom u Ankari proslavio pobedu na izborima, a moćni lider Turske već se suočava sa neugodnim gubitkom vlasti u prestonici na lokalnim izborima praćenim ogorčenom retorikom predizborne kampanje i burom ekonomskih poteškoća, piše Reuters u analizi uoči glasanja u nedjelju.
Erdogan je čvrstom rukom vodio Tursku poslednjih 16 godina, a pobeda na opštim izborima u junu 2018, koja je proširila njegova predsednička ovlašćenja, alarmirala je zapadne saveznike, koji se pribojavaju da Turska sve dublje tone u autoritarizam.
Međutim, 65-godišnjeg predsednika bi mogli spustiti na zemlju rezultati glasanja na lokalnim izborima u nedelju, koji prete da dovedu do prvog poraza njegove Stranke pravde i razvoja (AKP) koja ima islamističke korene u Ankari ili Istanbulu, najvećem gradu i ekonomskom centru Turske.
Erdogan je glasanje predstavio kao pitanje od egzistencijalne važnosti za Tursku, grmeći na sav glas o tome kako su njegovi protivnici na izborima teroristi i čak koristeći napad na džamije na Novom Zelandu kao primer pretnji sa kojima se Turska suočava.
“To je pitanje preživljavanja uprkos onima koji žele da podele ovu zemlju i da je rascepkaju na delove”, rekao je stotinama simpatizera okupljenim na mitingu ranije ovog meseca, u centralnom kvartu Istanbula Sultanu Ejup, održanom ispred istoimene džamije iz XIX veka.
Erdogan je obišao zemlju i držao govore do osam puta dnevno – pokazujući još jednom svoje izvanredne veštine vođenja predizborne kampanje, koje su ga i učinile najmoćnijim predsednikom Turske od osnivača moderne države, Mustafe Kemala Ataturka.
Prema rečima kritičara, u prvi plan je takođe izbilo Erdoganovo sve veće oslanjanje na retoriku podela, nakon što je monetarna kriza u avgustu stavila tačku na jak ekonomski razvoj koji je doprineo pobedi AKP-a na izborima, obezbeđujući mu podršku u redovima konzervativnih muslimana.
Drastičan pad lire prošle sedmice osvežio je sećanja na prošlogodišnju krizu i doneo seriju privremenih mera, u pokušaju da se u izbornoj noći zaustavi ekonomski sunovrat koji bi mogao da dovede do pada podrške.
Za mnoge građane Turske, glasanje je pitanje toga da li je Erdogan i dalje u stanju da obezbedi pristojan životni standard.
“Odlučujuća većina ljudi – uključujući glasače iz vladajuće partije i pristalice njenih koalicionih partnera, misle da je ekonomija u Turskoj problem broj jedan”, smatra politički analitičar Murat Jetkin.
Pojedine ankete daju prednost glavnom opozicionom lideru Republikanske narodne stranke (CHP), Mansuru Javasu, u odnosu na AKP. U Istanbulu, gde je kandidat AKP-a bivši premijer Binali Jildrim, trka izgleda kao da ide u korist CHP-a.
Sekularna opoziciona partija mogla bi da pobedi i u drugim gradovima.
Referendum o pitanju Erdogana
Analitičari pozivaju na oprez sa oslanjanjem na rezultate predizbornih anketa javnog mnjenja – Erdogan je prošle godine pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, uprkos mnogim očekivanjima – i čak i kada bi njegova partija izgubila, to ne bi umanjilo njegova zvanična predsednička ovlašćenja.
Međutim, upravo ta ovlašćenja dovela su prošle godine do toga da Erdogan počne da se razokriva nakon što su stvari krenule po zlu.
“Čitav sistem je toliko sveden na pojedinca, da su čak i lokalni izbori neka vrsta referenduma po pitanju samog Erdogana”, rekao je Volfango Pikoli, jedan od predsednika konsalting agencije za procenu političkih rizika “Teneo”.
Poraz u bilo kom od dva grada nakon četvrt veka posledično bi stavio tačku na vladavinu Erdoganove partije AKP i njenih islamističkih prethodnica. Osim toga, mogao bi simbolično da poljulja lidera koji je započeo svoju karijeru kao lokalni političar i koji je bio gradonačelnik Istanbula devedesetih.
Ergodan je tokom dva meseca, iz mitinga u miting, ponavljao odlično uvežbane nastupe sa dodatkom političkih pesama, poklonima i čajem za simpatizere, kao i spiskovima raznoraznih dostignuća AKP-a, od sakupljanja smeća do izgradnje kuća i infrastrukturnih mega-projekata.
Mediji su pokazali iznimnu podršku i prikazali sate i sate živog programa. Predizborni posteri poručuju da je Istanbul “ljubavna priča” za AKP, a dužnosti lokalnih lidera su “posao koji se radi iz ljubavi”.
Istovremeno, Erdogan takođe poručuje svojim političkim protivnicima da će ih “sahraniti u glasačkim kutijama” neposredno nakon što je turska vojska ubila militante iz zabranjene Kurdistanke radničke partije (PKK), koju Erdogan često povezuje sa prokurdskom Narodnom demokratskom strankom (HDP).
U svom govoru u Sultan Ejupu, one je rekao da lider CHP-a Kemal Kilikdaroglu, koalicioni parter HDP-a, ide “ruku pod ruku” sa terorističkom organizacijom.
“Ko stoji iza njega? Teroristi stoje iza njega. Gospodin Kemal ide s njima ruku pod ruku”.
CHP i HDP demantuju bilo kakvu povezanost sa PKK.
Za strastvene simpatizere Erdogana, ovakve tvrdnje predstavljaju očiglednu istinu. “Vidim, čujem, i verujem u ono što vidim i čujem, i ne samo u ono što kaže reis (šef)”, rekao je na mitingu Ismail Zejbek, četrdesetogodišnji električar.
Drugi kažu da prikazivanjem izbora kao egzistencijalnog pitanja, predsednik deli zemlju.
“Kakav odnos uopšte može da postoji između izbora i egzistencije? On pokušava da pobedi polarizovanjem društva”, rekao je Mert Efe, stanovnik istanbulskog kvarta Bešiktaš, u kojem dominiraju simpatizeri Republikanske stranke.
Kada je naoružani napadač otvorio vatru u dve džamije na Novom Zelandu, pre dve nedelje, Ergodan je rekao da su svi koji su pokušali da dođu u Tursku da bi naneli štetu poslati nazad “na štitu”, isto kao australijski i novozelandski odredi koji su se borili sa otomanskim vojnicima na Galipolju pre jednog veka.
Uporno je pokazivao odlomke iz manifesta napadača, za koje je govorio da predstavljaju pretnju Turskoj i njemu samom, kao i zamućene fotografije sa mesta pucnjave – čak i nakon što je ministar inostranih poslova Novog Zelanda posetio Tursku da bi ga zamolio da prestane.
“Gledajući kakvu retoriku on koristi, tako nešto nikada nismo videli ni na lokalnom nivou. To nikad nije viđeno”, rekao je Pikoli. “Ovolika koncentracija moći na jednom mestu počinje da ostaje bez ideja i zbog toga on sve više gura svoju nacionalističku, religijsku agendu”.
U poslednjim danima kampanje, Erdogan je takođe obnovio predlog da se muzej Svete Sofije u Istanbulu – prva katedrala hrišćanstva tokom 900 godina -- a zatim jedna od najvećih islamskih džamija tokom narednih 500 godina do 1935. – ponovo pretvori u džamiju.
Još četiri godine?
Nakon pobede na referendumu 2017. godine i perioda jake izvršne vlasti, a zatim i nakon prošlogodišnjih, teškom mukom osvojenih predsedničkih I parlamentarnih izbora, Erdogan bi u teoriji mogao da provede naredne četiri godine u miru, bez izborne tenzije.
Ipak, mala izlaznost u nedelju, mogla bi da ugrozi njegovu koaliciju u parlamentu, sa Strankom nacionalističkog pokreta (MHP), kao i da poveća mogućnost da se Erdogan započne kampanju daleko pre opštih izbora zakazanih za 2023.
Ako AKP pretrpi “veliki šok”, tj. ako izgubi i u Ankari i u Istanbulu, ili ako osvoji manje od 50 odsto u koaliciji AKP/MHP, to će biti jasan pokazatelj da je Erdoganova partija u krizi”, smatra Sinan Ulgen (Sinan Ulgen), bivši turski diplomata i analitičar centra Carnegie Europe.
“Te posledice bi se pokazale vremenom. Kako se približava 2023., Erdoganu bi moglo da postane sve teže da se održi na vlasti, naročito u kombinaciji njegove političke slabosti sa ekonomskim padom”, rekao je Ulgen.
Ako glasanje ne prođe onako kako se Erdogan nada, prestoji mu jedna hitnija odluka u nedelju uveče.
Na pitanje da li planira da se ponovo obrati glasačima kao što je to trijumfalno uradio iz sedišta AKP-a u Ankari prošlog juna, Erdogan je rekao da je njegov govor sa balkona postao tradicija izborne noći.
“Tako je bilo za svake izbore. Mislim da ne bi bilo u redu da to ne bude i za ove. Ali kolege i ja nismo još uvek seli i doneli odluku”.
