Nedelju dana posle sastanka NATO-a u Vašingtonu uslediće još jedan skup lidera. Ovoga puta u pitanju je samit Evropske političke zajednice (EPC) – koji će okupiti lidere skoro svih evropskih zemalja osim Belorusije i Rusije, i koji će se održati u Velikoj Britaniji 18. jula. Tačnije, svi će se sliti u Blenhajm palatu u Oksfordširu nedaleko od Londona, rodno mesto legendarnog britanskog premijera Vinstona Čerčila (Winston Churchill).
Možda će najveći fokus biti na jednom od njegovih naslednika, novoizabranom lideru Velike Britanije, Kiru Starmeru (Keir) koji će kao domaćin samita napraviti svoj prvi pravi pokušaj da svoju zemlju preorijentiše ka Evropi generalno, a posebno ka Evropskoj uniji, posle osam godina komplikovanih i ponekad katastrofalnih odnosa nakon Bregzita.
Iako se većina planiranja i priprema za sastanak odvijala u vreme prethodne konzervativne vlade, Brisel je pun komplimenta, primećujući kako je glatka priprema za samit bila i koliko su malo izbori u Velikoj Britaniji početkom juna poremetili skup Evropske političke zajednice.
Nemojte se zavaravati: likovi u EU generalno su uzbuđeni zbog Starmera – prvog laburističkog premijera od Gordona Brauna (Brown) 2010. Svi primećuju da su prvi utisci o njemu na marginama nedavnog samita NATO-a u Vašingtonu generalno bili entuzijastični i prvi razgovori s njim su opisani kao "pozitivni". Ili kako je jedan visoki zvaničnik EU nedavno na brifingu za medije primetio "dosad su sve bile dobre vibracije. Sada treba da pređemo na sadržaj."
I postoji osećaj da je Velikoj Britaniji i EU potrebno političko približavanje. Rat u Ukrajini je jedan od razloga za to, ali sve veća mogućnost za još jedan predsednički mandat Donalda Trampa (Trump) s druge strane Atlantika je nešto što zaokuplja umove na kontinentu i u novoj vladi levog centra u Londonu. Ne očekujte velike pomake već na sastanku u Blenhajmu, ali se za kasnije mogu predvideti poboljšani bezbednosni pakt između EU i Velike Britanije, moguće jačanje trgovinskih odnosa, a možda čak i veća mobilnost između dva entiteta. Uskoro ćemo možda videti pravi samit EU-Velika Britanija na kojem bi se neke od ovih stvari mogle razmotriti.
Šta je sa samom Evropskom političkom zajednicom?
Zasad se čini da će se pojaviti oko 45 lidera, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ne očekujte mnogo u pogledu sadržaja i rezultata, Evropska politička zajednica nikada nije mnogo dala u takvim stvarima. Zamisao Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) 2022. godine, ubrzo posle napada Rusije na svog suseda, trebalo je da politički približi ostatak Evrope – "strateška intimnost" kako je Makron to prvo rekao. To znači da se lideri okupljaju dva puta godišnje s tim da su domaćini naizmenično članica EU i zemalja van EU. I izgleda da se liderima to prilično dopada.
Pre svega, zato što traje prilično kratko, sastaju se samo na otprilike pola dana. Zatim, ima tendenciju da bude organizovan na spektakularnim mestima. Inauguracioni sastanak pre dve godine održan je u monumentalnom praškom zamku, posle čega je usledila izuzetna vinarija izvan Kišinjeva, a onda Granada gde su lideri večerali u Alhambri i sada dolazi klasičan britanski letnjikovac. Nije loš kao scena za "politički speed-dating", što u stvari i rade, ali u mnogo manje formalnim strukturama u poređenju s drugim sličnim telima kao što su Savet Evrope i OEBS.
Šta je na meniju?
Počinju uvodnom plenarnom sednicom, zajedničkim fotografisanjem, nekoliko tematskih okruglih stolova, a zatim završnim okruglim stolom – sve za pet sati. Onda postoji prostor za razne bilateralne sastanke, pre nego što budu mogli da odu na prijem kod kralja Čarlsa Trećeg. Okrugli stolovi će imati tri specifične teme: odbrana demokratija (što znači koordinacija u borbi protiv stranog uplitanja u stvari kao što su izborni procesi), migracija (posebno saradnja u rešavanju "neregularnih migracija" i stvaranje legalnih puteva za dolazak u Evropu) i energetska povezanost.
Makron i predsednica Moldavije Maja Sandu kopredsedavaće okruglim stolom o odbrani demokratije, koji je toliko popularan da postoji i druga grupa na istu temu kojom kopredsedavaju predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) i crnogorski premijer Milojko Spajić. Premijeri Italije i Albanije, Đorđa Meloni (Giorgia) i Edi Rama, biće domaćini okruglog stola o migracijama. To je zaista kontroverzan izbor jer su njihove dve zemlje nedavno postigle veoma kritikovan dogovor po kome će Albanija pružiti smeštaj migrantima koje su presreli italijanski čamci na moru. Slovenija i Norveška će voditi okrugli sto o energetici.
Pazite na...
Osim indikativnih fotografija ko sa kim razgovara, vredi pratiti i neke potencijalne bilateralne odnose. Na Evropskoj političkoj zajednici je EU, pod Mišelom i Makronom, pokušala da postigne mirovni sporazum između lidera Jermenije i Azerbejdžana. Razgovori koji su zatim neko vreme nastavljeni s prekidima u Briselu nisu bili baš uspešni. Ali postoje šanse da bi Mišel mogao da pokuša još jednom u Blenhajmu pre nego što završi svoj sadašnji mandat pred kraj godine. Zvaničnik EU koji poznaje to pitanje rekao je da kontakti postoje, ali da format (bilateralni, trilateralni ili ništa od toga) zavisi od toga šta je najpovoljnije i najprikladnije.
A onda je, naravno, tu sledeći samit Evropske političke zajednice. Održaće se 7. novembra – samo nekoliko dana posle predsedničkih izbora u SAD. Zasad je dogovoreno da se sastanak održi u Mađarskoj sa zvaničnim domaćinom premijerom te zemlje Viktorom Orbanom. Međutim, njegova nedavna putovanja u Moskvu i Peking razgnevila su mnoge druge članice EU do te mere da više ne mogu da šalju svoje ministre na razne EU događaje u Mađarskoj. Sad, Evropska politička zajednica nije telo EU i zasad nije bilo otvorenih poziva za promenu mesta sastanka. Ali da li drugi lideri zaista imaju stomak za veliki skup u Budimpešti, posebno ako ih predvidljivo razdragani Orban dočeka odmah pošto njegov politički saveznik Trampa ponovo osvoji Belu kuću?
