Uhapšen je i osmi osumnjičeni za ratni zločin protiv civila u Kravicama kod Srebrenice, potvrdio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić. On je precizirao da je u sredu ujutro na različitim lokacijama u Srbiji uhapšeno sedam osoba, a nešto kasnije i osmi osumnjičeni i to u Novom Sadu.
Policija je na različitim lokacijama u Srbiji najpre uhapsila sedam osoba zbog osnovane sumnje da su u Srebrenici, na lokalitetu Kravice, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Tužilaštvo i MUP tragaju za još nekoliko lica za koja se pretpostavlja da su u zemljama u okruženju.
Tužilaštvo za ratne zločine donelo je naredbu za sprovođenje istrage protiv bivših pripadnika Centra za obuku "Jahorina" u sastavu Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske, zbog sumnje da su u Srebrenici, na lokalitetu Kravice, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Među žrtvama je više od 1.000 civila Bošnjaka čiji su posmrtni ostaci identifikovani u masovnim grobnicama na više lokacija, među kojima su Glogova 1 i 2 i Ravnice, saopšteno je iz Tužilaštva.
„Radi se pre svega o vrhu i neposrednim počiniocima zločina gde je stradalo više od hiljadu ljudi. To su počinioci preko hiljadu ubistava u dva dana. Bilo je nekoliko predmeta u Hagu, poput slučaja Rovčanin, i u Bosni slučaj Jević, tako da se na te događaje naslanja i ova naša akcija. MUP je odradio sjajno deo svog posla“, naglasio je Vekarić.
U saopštenju Tužilaštva za ratne zločine ranije je navelo da je profesionalno izvedenom akcijom pripadnika MUP-a Srbije, sedam osumnjičenih - N.M, A.G, M.B, A.D, B.M, J.P i D.P, sprovedeno u Tužilaštvo.
"U jutarnjim satima je izvedena akcija lišavanja slobode minimum sedam lica zbog osnovane sumnje da su počinili ratni zločin u Srebrenici. To je veoma važno, da se prvi put pravosudno, osim Škorpiona, tretira veliki zločin u Srebrenici, najveći zločin posle Drugog svetskog rata“, kazao je Vekarić i dodao da je na ovaj način cela država poslala poruku da ni žrtve Srebrenice, a ni počinioci neće biti zaboravljeni.
Dodao je da je ova akcija rezultat novog metoda u radu Tužilaštva i policije - formiranja zajedničkih istražnih timova – koji je „probio neke do sada neosvojive barijere da bi se taj zločin procesuirao.“
„Bez naših kolega u BiH jako teško bi ovo išlo na ovako dobar način jer smo upravo od njih dobili značajan materijal, razmenili razne informacije u skladu sa protokolom koji i sada primenjujemo“, kazao je Vekarić.
Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM i osnivačica Fonda za humanitarno pravo, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je hapšenje onih koji su direktno učestvovali u ubijanju više od 1000 ljudi u zemljoradničkoj zadruzi u Kravici i drugim lokacijama dobra vest u kontekstu potrebe za jačanje vladavine prava kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini, ali postavlja i pitanje kako to da su sva sedmorica prvouhapšenih postali državljani Srbije ili Crne Gore. Ona podseća da to nije jedini takav slučaj.
„Ja ću samo da podsetim na Tomislava Kovača, nekadašnjeg ratnog ministra policije Republike Srpske, koji sada ima državljanstvo ili Srbije ili Crne Gore, a ima i velike kompanije u obe zemlje. U svim njegovim javnim istupanjima podseća se na to koliki je bio patriota. Postavlja se, dakle, pitanje kako su svi oni koji su bili na pozicijama koje su dovele do toga da se počine užasni zločini, uključujući i genocid u Srebrenici, kasnije postali državljani Srbije ili Crne Gore i veoma značajni i bogati poslovni ljudi“, kaže Kandićeva.
Može se, dodaje ona, u vezi sa ovim hapšenjima postaviti još pitanja.
„Pitanje je i kako to da nisu došli na red za hapšenje i procesuiranje oni pripadnici Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske koji su takodje učestvovali u nezapamćenom zločinu, kada su za svega nekoliko sati ubili više od hiljadu Bošnjaka na farmi Branjevo. U Srbiji se nalazi, državljanstvo ima, nikada nije bio u situaciji da mu preti opasnost da bude uhapšen – to je Borislav Pelemiš, komandant te jedinice, a još ih je nekoliko pripadnika te jedinice. Nekoliko njih osudjeno je pred sudom Bosne i Hercegovine, dakle, ima dovoljno dokaza za pokretanje i tog postupka ovde, ali, eto, to još nije na dnevnom redu“, podseća Kandićeva.
Ona očekuje optužnicu protiv uhapšenih u skladu sa činjenicama utvrdjenim pred Haškim tribunalom, ali ukazuje i na neke momente koji mogu uticati na kvalifikaciju dela:
„Znamo da je većina generala osudjena za genocid, ali se postavlja pitanje kako će se ta optužnica postaviti u odnosu na činjenicu da su u prvostepenom postupku oslobodjeni Jovica Stanišić i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Miodrag Perišić. To su neke činjenice koje mogu bitno da utiču na kvalifikaciju dela."
Kandićeva u ovom kontekstu podseća da je u Srbiji već održano jedno sudjenje za zločin u Srebrenici – to je bio proces pripadnicima “Škorpionima”, koji je za srpsku javnost imao veliki značaj, ali nije okončan presudom koja bi zadovoljila pravdu.
“To sudjenje imalo je ogroman značaj jer je dovelo do velike promene u percepciji srpske javnosti. Tada smo prvi put imali situaciju u kojoj je javnost bila na strani žrtava, ali presuda nikako nije odgovarala činjenicama u stvarnosti, niti je zadovoljila očekivanja pravde. Sud, naime, nije našao da ima dokaza da šestorica Bošnjaka potiču iz Srebrenice, da, dakle, uopšte imaju veze sa zločinom genocida u Srebrenici. U tom smislu, ovo sudjenje koje se sprema biće i te kako pažljivo praćeno ne samo u Srbiji i Bosni i Hercegovini nego i od strane medjunarodne javnosti, upravo da bi se videlo koji je to problem u Srbiji da se beži od toga da se država ili neki njeni organi, generali i jedinice dovedu u vezu sa zločinom genocida u Srebrenici“, ocenjuje Nataša Kandić.
