„Velika je nepoznanica kakva će biti politika 45. predsednika SAD“, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Vejvoda, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i direktor Balkanskog fonda za demokratiju i dodao da je najveća ona koja se tiče buduće spoljne politike. Što se Balkana tiče, tu je nepoznanica i najmanja– „treba da očekujemo kontinuitet“, ukazuje naš sagovornik.
U samoj Americi, Vejvoda pre svega ističe, „veliku podeljenost koja svima postala jasna još tokom izborne kampanje“, kaže Vejvoda i ističe da će Tramp, prema ocenama stručnjaka, morati da radi na povezivanju dve polovine američkog društva.
Vejvoda kaže i da je Donald Tramp, u kampanji, velika obećanja dao onima koje je sam nazivao „zaboravljenima u društvu“, onima koji su izgubili poslove tokom dve decenije u kojima su se industrije zatvarale i selile u Aziju, Kinu, Latinsku Ameriku...
„To su ti birači koji su u njemu videli spasonosno rešenje za svoje ekonomske i socijalne probleme, odnosno za neizvesnost koju doživaljavaju u situaciji kada ne znaju da li će ponovo biti veće zaposlenosti za njih“.
RSE: Kakav se sastav njegovog budućeg kabineta može očekivati? Ocene su da Tramp nema iskustva u politici, te da će najvažnije biti ko će preuzeti najvažnije resore, pre svega spoljnu politiku.
Vejvoda: Pominju se neka imena. Pre svega senator (Džef) Sešns koji je sa njim od samog početka. Govori se bi on verovatno bio ministar odbrane. Govori se o senatoru (Bobu) Korkeru koji je predsedavao Spoljnopolitičkim odborom Senata, koji mu nije bio najbliži, ali je ipak podržao njegovu kandidaturu, kao moguć državni sekretar odnosno ministar spoljnih poslova SAD.
Mnogo je članaka u novinama i insititutima koji spekulišu oko drugih kandidata, da bi doveo ljude iz visokog biznisa, bankarstva, koji bi vodili druge resore poput privrede, finansija ili unutrašnjih poslova.
RSE: Što se spoljne politike tiče, može li se tu očekivati promena?
Vejvoda: Kada govorimo o nepoznanicama, onda je tu najveća nepoznanica, s obzirom na stavove koje je imao, na primer, oko NATO ili oko Kine, posebno oko trgovinskih odnosa sa Kinom gde je govorio o nametanju novih nameta na tu trgovinu.
Sigurno je da predizborna retorika nije isto što i kada kandidat, odnosno budući predsednik sedne u Ovalnu kancelariju Bele kuće i očekuju se nekakve izjave narednih dana. Međutim, njegov tim i on sam se usresređuju pre svega na unutrašnju politiku, te ćemo morati da sačekamo neko vreme.
U svakom slučaju, kao što vidite, svi sa velikom opreznošću u svetu dočekuju. Naravno, čestitaju, on jeste izabran od američkih birača. Moraćemo da vidimo do koje mere će on da modifikuje politiku koju je najavljivao u predizbornoj kampanji.
RSE: Iako je činjenica da je velika nepoznanica buduća i unutrašnja i spoljna politika šta, po vašem sudu, ovaj izbor znači za Balkan?
Vejvoda: Mislim da je tu najmanja nepoznanica i mislim da su mnogi komentatori već rekli da se tu ne očekuju nekakva zaista bitna pomeranja. Mi smo isuviše mali region, a kamoli pojedinačne zemlje da bi to bilo u fokusu novog predsednika. Mislim da tu treba da očekujemo kontinuitet politike, odnosno dalje evroatlanske integracije, pre svega u Evropsku uniju, i da će EU i dalje imati vodeću ulogu kada je reč o našem regionu. Mi jesmo deo evropskog kontinenta, u užem smislu reči, i usresređenost na dalje demokratske, privredne i strukturne reforme će biti ključno da sve naše zemlje nastave u tom pravcu, a videćemo onda kakva će pre svega biti politika prema Evropi, i spoljna i bezbednosna. To je sada teško reći.
Evropa, mora da se kaže i to se neće menjati, jeste u svakom pogledu i dalje taj neophodan saveznik za Ameriku kada pogledate nivo investicija koje postoje između dva kontinenta, onda vidite koliki je zapravo osnov dubok tih jakih odnosa.
Donald Tramp, novi predsednik, će zaista morati da izađe sa jednom politikom koja će, čini mi se, biti različita od onoga što je govorio u predizbornoj kampanji.
RSE: Može li populizam koji smo u kampanji videli, s obzirom na krajnji rezultat, dakle na ulazak u Belu kuću, uzrokovati talas, jedan novi trend u svetskoj politici?
Vejvoda: Sigurno da je to kako je njemu, pod navodnicima, dozvoljeno da govori, da upotrebljava razne skrnavljajuće reči o svim mogućim manjinama u Americi – o afroameričkoj populaciji, o latinoameričkoj populaciji, o drugima... Način na koji se obrušavao na žene, kako je kritikovao abortus i čak govorio da žene koje vrše pobačaj treba staviti u zatvor... Sve su to, rekao bih, zaista radikalne, strašne, izgovorene rečenice. Videli ste i sami da je on u govoru, kada je prihvatio rezultat, imao jedan potpuno drugačiji ton - svi to podvlače i u Americi i u Evropi – gde je rekao da Ameriku treba ponovo učiniti jednom, gde se obratio svim manjinama i rekao da ih poštuje...
Otvorio je, rekao bih, jedna ružna vrata i pitanje je koliko će to imati uticaja u Evropi. Pre svega mislim na predsedničke izbore u Austriji, gde je jedan desničarski kandidat vodio bitku sa liberalanim kandidatom. Da li će to imati neki otrežnjavajući uticaj? Jer, podsetimo se, i Brexit – izlazak Engleske iz EU - niko nije očekivao. Niko nije očekivao da će Tramp da bude kandidat, a malo ih je očekivalo da će on da pobedi.
Treba dakle sa ’zrnom soli’ razmatrati nekakav talas koji bi počeo odavde... Uostalom nije počeo odavde, jer je u Evropi već bilo populističkih pokreta, koliko tu postoji nekakva osmoza u političkoj dinamici, mislim da treba svaki pojedinačni slučaj da gledamo. Izdvojio bih, s obzirom da Francusku znam jako dobro, ne očekujem da se tu promeni ništa u mojim i predviđanjima mnogih eksperata, da se ne očekuje pobeda Marin Le Pen na predsedničkim izborima na proleće u Francuskoj, već ako kandidat bude Alen Žipe, da će on ubedljivo da pobedi.
Facebook Forum