Odluka Međunarodnog suda pravde po tužbama Hrvatske i Srbije za genocid uticaće na političke odnose dve zemlje, ali i stanje u njihovim društvima, smatraju sagovornici RSE. Mišljenje suda o zločinima u ratu od 1991. do 1995, koje će u Hagu biti saopšteno u utorak, Hrvatska čeka deceniju i po, a Srbija skoro pet godina.
Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, ocenio je u izjavi za RSE da će Međunarodni sud pravde odbiti hrvatsku tužbu i srpsku protivtužbu.
“Ne zato što nije bilo zločina, već zbog toga što je sud u Hagu u ovom sporu nadležan samo za delo genocida. A to je izuzetno visok prag koji dela, zbog kojih su tužbe podnete, nisu dostigla. Mada mi je vrlo zamislivo i moguće da u obrazloženju presude budu navedena dela koja su za osudu ali koja ne dostižu strahoviti prag genocida, pa ne mogu da budu baza sudske odluke.”
Još jedan argument na kom Varadi zasniva svoje očekivanje je činjenica da Haški tribunal, u procesima optuženima za ratne zločine u Hrvatskoj, nikoga nije osudio niti optužio za genocid. Ovaj podatak stručnjaci smatraju veoma značajnim jer ocenjuju da se u presudi Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije, vidi da se taj sud uglavnom oslanjao na činjenične nalaze Tribunala.
Sonja Biserko, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže za RSE da će odluka po tužbama Hrvatske i Srbije, bez obzira na konačnu formulaciju, imati veliku težinu.
“Mislim da će to, pre svega, ličiti na mišljenje koje je taj sud dao u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Jugoslavije. Ali, isto tako, da će to mišljenje imati nekakve obavezujuće odredbe za obe strane. I da će verovatno kvalifikovati neke zločine koji su pred sudom vrlo detaljno prezentirani.”
Sud u Hagu 2007. je utvrdio da je Srbija prekršila obavezu da spreči i kazni počinioce genocida u Srebrenici. Parnica po tužbi Hrvatske i kontratužbi Srbije, podnete deset godina posle, počela je u martu 2014, kada su argumente iznosile obe strane, a završena je nakon pet nedelja usmene rasprave, ispitivanja svedoka i iznošenja dokaza.
“Očekujemo da Međunarodni sud pravde u Hagu odbije hrvatsku tužbu, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije ‘Oluja’ počinile masovne zločine nad srpskim narodom”, izjavio je Saša Obradović, šef pravnog tima Srbije.
Deo javnosti je proteklih godina, često podrgrejan zapaljivim izjavama domaćih političara, bio sklon da odluku Međunarodnog suda u Hagu doživljava kao konačnu potvrdu nakon koje će se ispostaviti koji je od dva naroda heroj, odnosno žrtva, a ko zločinac.
Ova očekivanja, smatra Tibor Varadi, koji je u fazi nadležnosti vodio pravnim tim Srbije po tužbama Bosne i Hercegovine i Hrvatske, svakako su prevelika i zato ne treba očekivati da mogu biti ispunjena.
“Jer ovde je reč o odgovornosti država. To nije spor između Srba i Hrvata, nego između Srbije i Hrvatske. A ukoliko bi, suprotno mojim očekivanjima, recimo Srbija trebalo da plati naknadu štete to bi platili i građani koji nisu Srbi. Takođe, ako bi Hrvatska trebalo da plati odštetu to bi plaćali pripadnici srpske manjine u toj zemlji. Mislim da bi mnogo ispravnije bilo okrenuti se pojedinačnoj odgovornosti za ratne zločine.”
Ako se na pogrešnu percepciju da se radi o konačnoj odluci o odgovornosti srpske ili hrvatske nacije, dodaju vrlo osetljivi odnosi između dve države koji su nakon ratnih dešavanja devedesetih često na ispitu, postavlja se pitanje kako bi presuda iz Haga mogla da utiče na buduće relacije između Srbije i Hrvatske. Pogotovu što su bilateralni odnosi opet na ispitu posle povratka Vojislava Šešelja u Srbiju, spornih izjava nove predsednice Hrvatske, i zahteva hrvatskih evroparlamentaraca da se preispita srpski zakon o nadležnostima u suđenjima za ratne zločine.
Sonja Biserko smatra da bi zbog toga i komentari buduće presude morali da budu u funkciji relaksacije odnosa.
“To je sud koji uživa veliki ugled. Njegovo mišljenje bi trebalo da posluži kao osnova za objektiviziranje onoga što se desilo tokom rata. Na obe strane ostaje odluka da zrelo pristupe presudi i da nastave približavanje jedne i druge strane istini o tome šta se stvarno desilo.”
Da li je osnovana tužba iz 1999. protiv tadašnje SRJ zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995, kao i da li ima osnova kontratužba Srbije kojom je od MSP zatraženo da operaciju "Oluja" proglasi za genocid nad srpskim narodom, saopštiće 3. februara u deset sati Peter Tomka, predsedavajući Sudskog veća najvišeg pravnog tela Ujedinjenih nacija.
Eventualna odluka suda u Hagu da ne prihvati tužbe, zaključuje Tibor Varadi, vodila bi smirivanju tenzija.
“Mislim da bi to moglo da utiče tako da, eto, više ne vidimo samo zločince i heroje, nego da vidimo i susede. Ako se od simbola okrenemo konkretnim ljudima, moći ćemo u drugome da vidimo komšiju. Ali se iz takve sudske odluke ne bi smeo izvući zaključak da nikakvih nedela nije bilo. Jer sigurno da jeste, i to ne samo sa jedne strane.”
Međunarodni sud pravde u protelih deset godina doneo je dve značajne odluke koje se tiču Srbije. Taj sud 2007. je konstatovao da je Srbija prekršila Konvenciju o genocidu jer nije učinila sve što je u njenoj moći da spreči zločin u Srebrenici, dok je 2010. presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
