Ustavni sud Bosne i Hercegovine poništio je 11. jula dvije odluke entitetskih vlada, Federacije BiH i Republike Srpske, koje su oko 130.000 kvadratnih metara šumskog državnog zemljišta dale na raspolaganje ili prodale privatnim kompanijama.
Ustavni sud BiH naglasio je da se u oba slučaja radi o državnoj imovini koja je pod zabranom raspolaganja i da entiteti nisu nadležni "na bilo koji način" raspolagati tom imovinom.
Vlada FBiH je 2023. godine prenamijenila 72 hiljade kvadratnih metara šumskog zemljišta kod Vareša i dala ga na "privremeno korištenje" britanskoj kompaniji Adriatic Metals.
Ova kompanija je uložila stotine miliona eura i ponovno pokrenula rudnik plemenitih metala u tom dijelu centralne Bosne.
S druge strane, Vlade Republike Srpske je domaćem privatnom poduzeću "Drvo Export" za oko 21 milion eura prodala 56,4 hiljada kvadratnih metara zemlje na planini Jahorini, nedaleko od Sarajeva.
Zemljište se nalazi nadomak postojećih hotela i staza na jednoj od najpopularnijih skijaških destinacija u BiH.
Ustavni sud BiH je obje odluke proglasio ništavnim, a vladama Federacije BiH i Republike Srpske je naložio "da ponište sve odluke i aktivnosti koje su zasnovane na osporenim odlukama".
"Vlada FBiH i Vlada RS nisu bile nadležne da svojim odlukama na bilo koji način raspolažu navedenom državnom imovinom", obrazložio je Ustavni sud BiH.
Zakonom o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom BiH, koji je nametnuo Ured visokog predstavnika (OHR) u BiH 2005. godine, propisano da ta zabrana ostaje na snazi do stupanja na snagu zakona o državnoj imovini na državnom nivou.
Zakonom, koji bi usvojila Parlamentarna skupština BiH, trebala bi se urediti prava vlasništva i upravljanja državnom imovinom, naveo je Ustavni sud BiH koji nije precizirao na koji način bi se pitanje državne imovine trebalo urediti.
Parlamentarna skupština BiH nije donijela takav zakon, a Ustavni sud BiH navodi da to ne može biti opravdanje entitetskim vladama da neovlašteno raspolažu državnom imovinom.
Vlasti Republike Srpske pokušale su donijeti više zakona o državnoj imovini, uključujući zakone o šumama, rijekama i poljoprivrednom zemljištu kojima bi se taj entitet postao vlasnik javnih dobara na teritoriji tog entiteta, ali su ih poništili ili visoki predstavnici međunarodne zajednice ili Ustavni sud BiH.
Iz Ureda visokog predstavnika (OHR) u BiH, za RSE su ranije kazali da je "bilo kakva prodaja ili drugi oblik raspolaganja sredstvima državne imovine" izričito zabranjena i da su svi akti o raspolaganju tom imovinom ništavni.
Iz OHR su dodali da su i ranije "upozoravali potencijalne investitore i kupce državne imovine na negativne pravne posljedice" kao i da treba pronaći "prihvatljivo i održivo rješenje za pitanje državno imovine" i usvojiti zakon u Parlamentarnoj skupštini BiH.
