Istraživanje o stepenu korupcije u visokom obrazovanju u Crnoj Gori koje je sproveo Univerzitet pokazuje da gotovo polovina studenata percipira korupciju kao ozbiljan društveni problem, ali istovremeno smatra da je ta pojava manje prisutna na Univerzitetu u odnosu na ostale segmente društva.
Rektor crnogorskog Univerziteta Predrag Miranović istakao je kako je zadovoljan rezultatima istraživanja o stepenu korupcije na Univerzitetu do kojih je došla ta Ustanova.
"Zadovoljan sam sa pozicijom univerziteta u skali percepcije i korupcije u društvu, što pokazuje da naši studenti ne smatraju da je visoko školstvo korumpirano u mjeri u kojoj je taj problem izražen u ostalim segmentima društva. Za mene su takođe i očekivani rezultati koji govore o tome koliko je rasprostranjena korupcija po fakultetima univerziteta, jer većina studenata smatra da je mali broj profesora uključen u koruptivne radnje".
Takođe najveći broj studenata smatra kako profesori ne vrše politički pritisak na njih.
“Gotovo nijedan profesor to ne radi, smatra 50 procenata. Manji broj profesora to radi 26,5. Koliko je slučajeva da vaši profesori uzimaju novac za polaganje ispita? Skoro svi profesori to rade misli 2,2 odsto, većina profesora su uvučeni u to 6,5 odsto, manji broj je uvučen u to 24,3 procenata. U kojoj mjeri je prisutno korišćenje veze i protekcija prilikom polaganja ispita? Gotovo nijedan student ne koristi vezu smatra 8,2 odsto, manji broj koristi vezu 38 odsto, veliki broj studenata koristi vezu 23,4, skoro svi 3,8 procenata. Ovo je jedan od najlošijih pokazatelja koji imamo," kaže metodolog Miloš Bešić.
Ono što osim veza visokoškolci još označavaju kao značajan problem na Univerzitetu jeste nepostojanje jasnih pravila i procedure za borbu protiv korupcije.
"Smatram da je takva percepcija rezultat nepostojanja akcionog, antikoruptivnog plana i jasno definisanje kaznenih mjera. Mi upravo zato radimo na prikupljanju efikasnih metoda za suzbijanje korupcije i prevenciju korupcije", rekao je rektor Miranović.
Različiti podaci stvaraju konfuziju
Na naše pitanje koliko podaci do kojih su došli odgovoraju realnom stanju, odnosno da li postoji ambijent u kome studenti slobodno iznose svoje ocjene bez straha od posljedica, profesor Bešić odgovara kako ne postoji nijedan pokazatelj o tome da oni nijesu slobodno izražavali svoje mišljenje.
"Da ste vi imali situaciju da oni sistematski nisu kritični, onda bi rekli - 'u redu, možda oni nisu slobodni da izražavaju svoje mišljenje'. Međutim, oni su na nekim indikatorima bili veoma kritični, na nekim srednje, a nekim manje kritični, a to vam je osnovni indikator da su slobodno izražavali svoje stavove.“
Podaci Uprave Univerziteta razlikuju se od podataka do kojih su nedavno došle nevladine organizacije po kojima je korupcija izražen problem u crnogorskom školstvu.
Na pitanje da li to znači da je u međuvremenu percepcija o korupciji promijenjena ili su preduzete mjere za njeno smanjenje, profesor Bešić primjećuje kako konfuziju stvaraju različiti podaci do kojih su nevladine organizacije došle u posljednja tri istraživanja.
“U prvom istraživanju koje su objavili u novembru 2008. godine, oni kažu da je percepcija korupcije 70 procenata, nakon godinu oni kažu da je precepcija korupcije 32 odsto, na trećem istraživanju koje su objavili u februaru kažu da je 55 procenata. I kada uporedite te podatke, ja ne znam šta da mislim. Da li je moguće da korupcija i percepcija korupcije varira od 70 do 32 pa da se vrati na 55 u roku od godinu. Svi znamo da ne!”
Februarsko istraživanje Centra za monitoring i Centra za građansko obrazovanje pokazalo je da više od polovine crnogorskih građana smatra kako postoji korupcija u obrazovanju.
Čak 44 odsto vjeruje da je moguće kupiti diplomu. Trećina ističe kako postoji nezvaničan cjenovnik ocjena, kako su za bolji uspjeh tražene seksualne usluge i mito. Navodi se i da je u crnogorskom školstvu rasprostranjeno korišćenje rođačko-prijateljskih veza kao i poltičkog uticaja.
Rektor crnogorskog Univerziteta Predrag Miranović istakao je kako je zadovoljan rezultatima istraživanja o stepenu korupcije na Univerzitetu do kojih je došla ta Ustanova.
"Zadovoljan sam sa pozicijom univerziteta u skali percepcije i korupcije u društvu, što pokazuje da naši studenti ne smatraju da je visoko školstvo korumpirano u mjeri u kojoj je taj problem izražen u ostalim segmentima društva. Za mene su takođe i očekivani rezultati koji govore o tome koliko je rasprostranjena korupcija po fakultetima univerziteta, jer većina studenata smatra da je mali broj profesora uključen u koruptivne radnje".
Takođe najveći broj studenata smatra kako profesori ne vrše politički pritisak na njih.
“Gotovo nijedan profesor to ne radi, smatra 50 procenata. Manji broj profesora to radi 26,5. Koliko je slučajeva da vaši profesori uzimaju novac za polaganje ispita? Skoro svi profesori to rade misli 2,2 odsto, većina profesora su uvučeni u to 6,5 odsto, manji broj je uvučen u to 24,3 procenata. U kojoj mjeri je prisutno korišćenje veze i protekcija prilikom polaganja ispita? Gotovo nijedan student ne koristi vezu smatra 8,2 odsto, manji broj koristi vezu 38 odsto, veliki broj studenata koristi vezu 23,4, skoro svi 3,8 procenata. Ovo je jedan od najlošijih pokazatelja koji imamo," kaže metodolog Miloš Bešić.
Smatram da je takva percepcija rezultat nepostojanja akcionog, antikoruptivnog plana i jasno definisanje kaznenih mjera. Mi upravo zato radimo na prikupljanju efikasnih metoda za suzbijanje korupcije i prevenciju korupcije.
"Smatram da je takva percepcija rezultat nepostojanja akcionog, antikoruptivnog plana i jasno definisanje kaznenih mjera. Mi upravo zato radimo na prikupljanju efikasnih metoda za suzbijanje korupcije i prevenciju korupcije", rekao je rektor Miranović.
Različiti podaci stvaraju konfuziju
Na naše pitanje koliko podaci do kojih su došli odgovoraju realnom stanju, odnosno da li postoji ambijent u kome studenti slobodno iznose svoje ocjene bez straha od posljedica, profesor Bešić odgovara kako ne postoji nijedan pokazatelj o tome da oni nijesu slobodno izražavali svoje mišljenje.
"Da ste vi imali situaciju da oni sistematski nisu kritični, onda bi rekli - 'u redu, možda oni nisu slobodni da izražavaju svoje mišljenje'. Međutim, oni su na nekim indikatorima bili veoma kritični, na nekim srednje, a nekim manje kritični, a to vam je osnovni indikator da su slobodno izražavali svoje stavove.“
Podaci Uprave Univerziteta razlikuju se od podataka do kojih su nedavno došle nevladine organizacije po kojima je korupcija izražen problem u crnogorskom školstvu.
Na pitanje da li to znači da je u međuvremenu percepcija o korupciji promijenjena ili su preduzete mjere za njeno smanjenje, profesor Bešić primjećuje kako konfuziju stvaraju različiti podaci do kojih su nevladine organizacije došle u posljednja tri istraživanja.
“U prvom istraživanju koje su objavili u novembru 2008. godine, oni kažu da je percepcija korupcije 70 procenata, nakon godinu oni kažu da je precepcija korupcije 32 odsto, na trećem istraživanju koje su objavili u februaru kažu da je 55 procenata. I kada uporedite te podatke, ja ne znam šta da mislim. Da li je moguće da korupcija i percepcija korupcije varira od 70 do 32 pa da se vrati na 55 u roku od godinu. Svi znamo da ne!”
Februarsko istraživanje Centra za monitoring i Centra za građansko obrazovanje pokazalo je da više od polovine crnogorskih građana smatra kako postoji korupcija u obrazovanju.
Čak 44 odsto vjeruje da je moguće kupiti diplomu. Trećina ističe kako postoji nezvaničan cjenovnik ocjena, kako su za bolji uspjeh tražene seksualne usluge i mito. Navodi se i da je u crnogorskom školstvu rasprostranjeno korišćenje rođačko-prijateljskih veza kao i poltičkog uticaja.
