Oko 2,3 milijarde ljudi u svetu suočava sa umerenim ili ozbiljnim poteškoćama da dobiju dovoljno hrane, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija (UN).
Ovo je, kako se dodaje, situacija pre početka rata u Ukrajini, koji je izazvao povećanje cene žita, đubriva i energije.
"Najnoviji dostupni dokazi sugerišu da je broj ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte zdravu ishranu širom sveta porastao za 112 miliona na skoro 3,1 milijardu", navodi se u saopštenju.
UN je upozorio da ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela 24. februara, "ometa snabdevanje i utiče na cene žita, đubriva i energenata", što je dovelo do povećanja cena u prvoj polovini 2022. dok i sve češći i ekstremniji klimatski uslovi takođe remete lance snabdevanja, posebno u zemljama sa niskim prihodima.
Prema izveštaju, glad je nastavila da raste u Africi, Aziji, Latinskoj Americi i na Karibima 2021. godine, ali sporijim tempom nego od 2019. do 2020. godine.
"U 2021. glad je pogodila 278 miliona ljudi u Africi, 425 miliona u Aziji i 56,5 miliona u Latinskoj Americi i na Karibima", navodi se u saopštenju.
Razvojni ciljevi UN zahtevaju okončanje ekstremnog siromaštva i gladi do 2030. godine, ali izveštaj kaže da projekcije pokazuju da će se osam odsto svetske populacije, oko 670 miliona ljudi, suočiti sa glađu na kraju decenije.
- Milioni pogođeni skokom cijena hrane zbog rata u Ukrajini
- Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope
- Upozorenje UN-a na 'katastrofu' zbog globalne nestašice hrane
Rodni jaz u nesigurnosti hrane, koji je rastao tokom pandemije korona virusa, još više se povećao od 2020. do 2021. godine.
Podstaknut uglavnom sve većim razlikama u Latinskoj Americi, Karibima i Aziji "2021. godine 31,9 odsto žena u svetu bilo umereno ili ozbiljno ugroženo u poređenju sa 27,6 odsto muškaraca".
U 2020. godini je 22 odsto mlađih od pet godina, ili 149 miliona, imalo zastoj u rastu i razvoju, dok je 6,7 odsto patilo od najsmrtonosnijeg oblika pothranjenosti.
