Ruske rakete, artiljerija i bespilotne letelice pogodile su mete u istočnoj i južnoj Ukrajini, saopštio je u ponedeljak, 12. decembra, Generalštab ukrajinskih snaga, dok je grupa od sedam ekonomski najrazvijenih zemalja (G7) obećala da će pojačati vojne kapacitete Kijeva sa fokusom na protivvazdušnu odbranu.
G7 je najavila da će "ispuniti hitne zahteve Ukrajine" nakon što je predsednik Vladimir Zelenski apelovao na virtuelnom sastanku ove grupacije za slanje modernih tenkova, artiljerije i oružja dugog dometa protiv razorne ruske invazije.
On je takođe pozvao G7 da pomogne Kijevu sa dodatnih 2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa u svetlu ogromne nestašice energije u Ukrajini, dok su milioni ljudi bez struje na niskim temperaturama nakon ruskih vazdušnih udara na kritičnu infrastrukturu.
Odvojeno, ministri spoljnih poslova Evropske unije složili su se da ulože još 2 milijarde evra (2,1 milijardu dolara) u fond za plaćanje vojne podrške Ukrajini, nakon što je u velikoj meri iscrpljen tokom skoro 10 meseci rata. Više dopuna može biti moguće u kasnijoj fazi.
Nema mirovnih pregovora i ne nazire se kraj sukobu, najvećem u Evropi od Drugog svetskog rata, a koji Moskva opisuje kao "specijalnu vojnu operaciju". Ukrajina i njeni zapadni saveznici to nazivaju ničim izazvanim, imperijalističkim otimanjem zemlje.
Rusija još ne vidi "konstruktivan" pristup Sjedinjenih Država u vezi sa ukrajinskim sukobom, izjavio je u ponedeljak zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin, a prenosi agencija RIA.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju Zelenskom da Vašington daje prioritet naporima za jačanje vazdušne odbrane Ukrajine, saopštila je Bela kuća. Zelenski je rekao da je zahvalio Bajdenu na pozivu za odbrambenu i finansijsku pomoć "bez presedana" koju su pružile Sjedinjene Države.
Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je u ponedeljak da će biti "fleksibilan" u pogledu snabdevanja Ukrajine raketama većeg dometa za ciljanje lansirnih mesta ruskih dronova koji su pogodili infrastrukturu, ako Rusija nastavi da gađa civilna područja.
Luka Odesa nastavila rad
Ukrajinska crnomorska luka Odesa u ponedeljak je nastavila rad, koji je obustavljen nakon što je Rusija u subotu bespilotnim letelicama iranske proizvodnje pogodila dva energetska objekta.
Snabdevanje strujom se polako obnavlja za oko 1,5 miliona ljudi, ali situacija je i dalje teška, rekao je u ponedeljak nacionalni operater mreže Ukrenergo.
U svom redovnom dnevnom izveštaju o vojnoj situaciji, ukrajinski Generalštab je naveo da su njegove snage odbile ruske napade na četiri naselja u istočnom regionu Donjecka i u osam naselja u susednoj oblasti Luganska.
Ukrajinski generalštab je saopštio da je ruska artiljerija gađala skoro 20 naselja na frontu oko istočnog grada Bahmuta, koji Moskva želi da zauzme, ali koji je sada uglavnom u ruševinama zbog neprekidnog bombardovanja.
Ukrajina je saopštila da ruske snage trpe ogromne gubitke u rovovskom ratu na istočnom frontu.
Visoki američki vojni zvaničnik rekao je u ponedeljak da Rusija troši toliko municije da se okreće decenijama staroj municiji koja je veoma neprecizna.
Borbe takođe uzimaju ozbiljan danak ukrajinskim trupama.
"Ima dana kada ima mnogo teško ranjenih: četiri ili pet amputacija odjednom", rekao je za Rojters Aleksij, 35-godišnji lekar u vojnoj bolnici u istočnoj Ukrajini.
Najmanje dve osobe su poginule, a pet je ranjeno u ponedeljak u Hersonu nakon, kako je regionalni guverner Jaroslav Januševič rekao, "masovnog granatiranja" ovog grada na jugu zemlje, koji su ukrajinske snage oslobodile prošlog meseca.
Bez struje i grejanja
Zelenski je rekao da i druge oblasti imaju "veoma teške" uslove sa napajanjem uključuju glavni grad Kijev i Kijevsku oblast i četiri regiona u zapadnoj Ukrajini i Dnjepropetrovsku oblast u centru zemlje.
Šef kancelarije Ujedinjenih nacija za humanitarnu pomoć Martin Grifits doputovao je u ponedeljak u Ukrajinu da vidi "nove izazove zbog oštećenja infrastrukture usred niskih zimskih temperatura".
"Uslovi koji nisu za život" će verovatno poslati još jedan talas od nekoliko stotina hiljada ukrajinskih izbeglica u Evropu tokom zime, rekao je za Rojters Jan Egeland, šef Norveškog saveta za izbeglice, nakon što se vratio iz posete Ukrajini.
Egeland je rekao da se plaši da će se kriza u Evropi produbiti i zaseniti krize u drugim delovima sveta.
Oko 18 miliona ljudi ili 40 odsto stanovništva Ukrajine zavisi od pomoći, navode Ujedinjene nacije. Još 7,8 miliona izbeglo je u druge delove Evrope.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je za CBS da će podrška Vašingtona ukrajinskoj vojsci i ekonomiji - više od 50 milijardi dolara - trajati "koliko god bude potrebno".
