Rad od kuće i iz Srbije. Tako izgleda rad Miloša sa severa Kosova već nekoliko meseci od kako su kosovske vlasti zatvorile instituciju u kojoj radi, a koja je deo srpskog sistema, uz obrazloženje da je njen rad nelegalan.
Miloš jednom do dva puta nedeljno odlazi na posao u jedno od pograničnih mesta u Srbiji, gde je zvanični Beograd izmestio svoje institucije nakon zatvaranja.
Milošev pravi identitet, institucija u kojoj radi i mesto stanovanja na Kosovu poznati su Radiju Slobodna Evropa (RSE), ali je sagovornik insistirao na potpunoj anonimnosti iz straha da bi mogao da bude optužen za "falsifikovanje dokumenata" – kako obično kosovsko tužilaštvo karakteriše rad u srpskim institucijama.
RSE je svedočio jednom ovakvom "odlasku na posao", kada se oko sedam časova ujutru radnici srpskih institucija, među kojima je bio i Miloš, upute na svoje radno mesto "preko granice".
Ponekad kasne zbog gužve, ali ih stranke uporno čekaju ispred alternativnih kancelarija smeštenih u crnim kontejnerima u blizini graničnih prelaza Brnjak, Jarinje i Merdare.
Jedni dolaze po potvrde ili neka druga administrativna dokumenta koja izdaju srpski organi, a drugi da "pozavršavaju" poslove u banci, uzmu kredit ili administrativnu zabranu.
Ostala tri do četiri radna dana u nedelji, Miloš radi od kuće na Kosovu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom septembra rekao da neće ukinuti institucije za Kosovo, te najavio otvaranje "modernih pisarnica" sa srpske strane graničnih prelaza.
Obećao je i uvećanje primanja za sve one koji putuju, kako bi im troškovi bili pokriveni.
S druge strane, ima i onih koji ne odlaze na posao nakon što je njihova institucija zatvorena od strane kosovskih vlasti. Jedan od njih je Petar iz Severne Mitrovice.
Iako ne mora na posao, on u Rašku (grad u Srbiji) odlazi kako bi podigao svoju platu jer je na Kosovu od februara prošle godine ukinut i srpski dinar.
"Ne idem na posao ali mi plata leže na račun u dinarima. Možda je i to trebalo da se reši, da nam se plata nekako konvertuje u evrima", kaže Petar za RSE.
Koje institucije su do sada zatvorene?
Kosovske vlasti su i u 2025. godini nastavili sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije a koje zvanična Priština smatra ilegalnim.
Tako je 8. januara zatvorena Poreska uprava u Severnoj Mitrovici, jedne od četiri opštine na sa srpskom većinom na severu Kosova.
Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da su "kosovske vlasti zatvorile prostorije, ali ne i Poresku službu Republike Srbije koja deluje na Kosovu".
Nakon sastanka sa oko 80 radnika Poreske uprave, rečeno je i da će zaposleni i dalje normalno dobijati sve prinadležnosti iz budžeta Republike Srbije.
Sličan sastanak je ova partija održala i sa radnicima Direkcije za urbanizam, Direkcije za stambeni i poslovni prostor i Direkcije za građevinsko zemljište u Severnoj Mitrovici, koji su zatvoreni krajem decembra 2024. godine.
Obećano im je da će i dalje dobijati plate, te da će im pružiti svaki vid podrške.
Kosovo je sa zatvaranjem srpskih institucija počelo u januaru 2024. zatvaranjem Privremenih opštinskih organa Dragaš, Suva Reka, Prizren i Orahovac – koji se nalaze južno od reke Ibar.
Usledilo je zatvaranje opštinskih organa Peć, Istok, Klina, Srbica (Skenderaj), te četiri Privremenih opštinskih organa na severu: Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
U međuvremenu, zatvorene su ekspoziture Pošta Srbije na severu Kosova, trezor Narodne banke Srbije u Leposaviću, Banka Poštanska štedionica, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije, Direkcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Kosovsko-Mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad iz Vučitrna.
Sve ove institucije rade u sistemu Srbije i zapošljavaju na hiljade zaposlenih.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u obraćanju javnosti sredinom septembra prošle godine rekao i kako je zatvaranjem srpskih institucija na Kosovu oko 5.800 ljudi ostalo bez svojih radnih mesta, ali da će oni nastaviti da primaju plate.
Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije ova zatvaranja srpskih institucija opisuje kao "otimanje srpske imovine i okupaciju".
RSE se obratio ovoj Kancelariji sa upitom da li ima dugoročni plan za institucije koje kosovske vlasti zatvaraju, ali odgovor nije stigao.
Preuzimanje imovine i obustava projekata
U prethodnom periodu je Agencija za privatizaciju Kosova takođe preuzela nekoliko objekata za koje tvrdi da je nadležna. Neke od njih je ubrzo dala u zakup kosovskim privrednicima iz redova albanske zajednice, koji su otvorili supermarkete, restorane, poslastičarnicu ili kafiće.
Ove biznise lokalno srpsko stanovništvo uglavnom bojkotuje.
Takođe, krajem 2023. Agencija za privatizaciju je pod svoju kontrolu preuzela i odmaralište Rajska banja u Banjskoj kod Zvečana, čiju je obnovu i izgradnju 2015. godine započela Vlada Srbije kroz svoju Kancelariju za Kosovo.
Srpski zvaničnici su rekli da je Vlada Srbije u ovaj projekat uložila oko sedam miliona eura.
Takođe, kosovska opština Zubin Potok je uzela pod kontrolu i stambene objekte koje su izgrađene sredstvima Vlade Srbije.
U međuvremenu, u Severnoj Mitrovici su zaustavljeni projekti koje finansira Srbija, poput zgrade Univerziteta koji radi u sistemu Srbije.