Trojica ekoloških aktivista izašli su 13. avgusta iz zatvora nakon što im je sud ukinuo presudu zbog ometanja javnog reda i mira na protestu protiv iskopavanja litijuma u Beogradu.
Nakon puštanja na slobodu ocenili su da hapšenje pokazuje "nemoć sistema" i da je pokrenuta "lavinu koja očigledno ne može da stane".
"Hapšenje pokazuje nemoć sistema koji se zalomio na našim leđima, ali i na leđima ljudi oko nas", rekao je na konferenciji za medije jedan od aktivista Ivan Bjelić.
Aktivisti su najavili nastavak borbe protiv rudarenja litijuma u Srbiji.
Po puštanju iz zatvora, njihov advokat Marko Pantić objavio je na društvenoj mreži X zajedničku fotografiju sa aktivistima, uz komentar: "Sloboda!"
Aktivisti Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević bili su u zatvoru od 11. avgusta.
Bjeliću je određena kazna od 40 dana zatvora, dok su Ristić i Dimitrijević prvostepeno osuđeni na zatvorsku kaznu od po 30 dana.
"Za svu trojicu se stavlja da su prišli novinarki (provladinog tabloida) Informer, okružili je, ometali je u radu i da su vikali na nju. Mimo toga, Bjeliću se stavlja na teret da je držao sendvič blizu usta novinarke, da je mahao tim sendvičem, da joj je u jednom trenutku gurnuo sendvič u usta i da ju je izmazao", kazao je advokat Marko Pantić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Advokati su na prvostepenu presudu podneli žalbu, koja je 13. avgusta usvojena, saopštio je Prekršajni apelacioni sud u Beogradu.
Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, a aktivisti će moći da se brane sa slobode.
"Mi smo jako zadovoljni. To smo na neki način očekivali, nadali se. Sad je zvanično. Ići će momci u redovni postupak, pa videćemo kad se svi dokazi sprovedu i sve bude kako treba šta će biti", kaže Pantić.
Policija je trojicu aktivista privela rano ujutru 11. avgusta na jednoj od dve železničke stanice u Beogradu koje su demonstranti blokirali.
Blokadi železnice je prethodio protest, na kojem se 10. avgusta u centru grada okupilo više desetina hiljada građana.
Povod za protest je najava otvaranja rudnika litijuma međunarodne kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar na zapadu zemlje - zbog bojazni dela građana da bi taj projekat mogao imati negativne posledice po životnu sredinu.
Nakon protesta i šetnje u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije, deo demonstranata se podelio u dve kolone i blokirao železničke stanice "Beograd centar - Prokop" i "Novi Beograd".
Policija u opremi za razbijanje demonstracije izbacila je okupljene sa železničkih stanica u nedelju u ranim jutarnjim satima.
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova.
Protesti su otpočeli nakon odluka vlasti kojima se projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara, "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
Prvo je Ustavni sud je tu uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta proglasio neustavnom 11. jula.
Nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.
Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Ekološki aktivisti takođe navode da se kompanija Rio Tinto tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
