Trojica aktivista u zatvoru i više privođenja u policiju na informativne razgovore – bilans je odgovora vlasti nakon masovnog ekološkog protesta u Beogradu, na kojem su hiljade građana tražile zabranu iskopavanja litijuma.
Organizatori protesta traže njihovo hitno puštanje na slobodu i najavljuju nove skupove, dok ih vlast optužuje za "pokušaj nasilnog rušenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
Povod za proteste je najava otvaranja rudnika litijuma međunarodne kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar na zapadu zemlje - zbog bojazni dela građana da bi taj projekat mogao imati negativne posledice po životnu sredinu.
Vučić je, međutim, optužio Zapad da podržava proteste, dodajući da su ga ruske službe bezbednosti upozorile da se spremaju "masovni neredi sa ciljem državnog udara".
"To je velika zamena teza i plasiranje strašila u javnost. Kolosalna manipulacija", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Advokat Rodoljub Šabić poteze vlasti opisuje kao "pogrešne, štetne i opasne".
"Drakonsko kažnjavanje učesnika okupljanja, upućivanje u zatvor i pre pravnosnažnosti presude, nema veze sa ustavnim garancijama i međunarodnim standardima ljudskih prava, već sa zastrašivanjem", dodaje on za RSE.
Za šta se terete aktivisti?
Trojica aktivista – Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević – u zatvoru su od 11. avgusta, nakon prvostepene presude Prekršajnog suda u Beogradu.
Kako je za RSE rekao njihov advokat Marko Pantić, terete se za kršenje Zakona o javnom redu i miru.
Bjeliću je određena kazna od 40 dana zatvora, dok su Ristić i Dimitrijević prvostepeno osuđeni na zatvorsku kaznu od po 30 dana.
Advokat je podneo žalbu na prvostepenu presudu, što je za RSE potvrdio i Prekršajni sud.
U odgovoru za RSE, Prekršajni sud navodi da su trojica aktivista prvostepeno osuđeni zbog "nepristojnog, drskog i bezobzirnog ponašanja".
Član na koji se poziva sud, predviđa kaznu od 30 do 60 dana zatvora za one koji u grupi "nepristojnim, drskim ili bezobzirnim ponašanjem narušavaju javni red i mir, ili ugrožavaju imovinu ili vređaju moral građana".
Sud je, međutim, za RSE odbio da odgovori šta su tačno trojica aktivista uradila, pa im se to stavlja na teret.
"Kako odluka nije stekla svojstvo pravnosnažnosti, sud je ne može komentarisati", naveli su.
Advokat Marko Pantić je za RSE preneo za šta su osuđeni aktivisti:
"Za svu trojicu se stavlja da su prišli novinarki (provladinog tabloida) Informer, okružili je, ometali je u vršenju rada i da su vikali na nju. Mimo toga, Ivanu Bjeliću se stavlja na teret da je držao sendvič blizu usta novinarke, da je mahao tim sendvičem, da ju je u jednom trenutku gurnuo sendvič u usta i da ju je izmazao."
Pantić je naveo da za ovo delo nije moralo da se sudi u hitnom postupku i da aktivisti budu smešteni u zatvor.
"Nadamo se i verujemo da će se presuda ukinuti i da će se sva trojica okrivljenih naći na slobodi", ocenio je.
Policija je trojicu aktivista privela rano ujutru 11. avgusta na jednoj od dve železničke stanice u Beogradu koje su demonstranti blokirali.
Blokadi železnice je prethodio protest, na kojem se 10. avgusta u centru grada okupilo više desetina hiljada građana.
Nakon protesta i šetnje u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije, deo demonstranata se podelio u dve kolone i blokirao železničke stanice "Beograd centar - Prokop" i "Novi Beograd".
Policija u opremi za razbijanje demonstracije izbacila je okupljene sa železničkih stanica u nedelju u ranim jutarnjim satima.
Privođenja u Srbiji
Dan nakon beogradskog protesta, policija je u Valjevu, na zapadu Srbije, uhapsila i advokata Branka Ivkovića.
Njegov zastupnik Sreten Đorđević izjavio je za RSE da se Ivkoviću na teret stavlja "izazivanje panike i nereda", te da je on nakon nekoliko sati pušten da se brani sa slobode.
Kako je rekao Đorđević, protiv Ivkovića je sedam ljudi podnelo "gotovo identičnu" krivičnu prijavu – da je objavom na društvenim mrežama kod njih izazvao "paničnu reakciju".
"Advokatu Ivkoviću se stavlja na teret to da je on objavio, a zapravo je šerovao jedan post - najavu protesta, odnosno blokade, koja je bila zakazana u Valjevu", dodaje Đorđević.
On ističe i da Ivković negira organizaciju tog protesta, već da je samo preneo obaveštenje koje je našao na Fejsbuku.
Ekološki aktivista Dragan Simović takođe je 11. avgusta bio na informativnom razgovoru u Požegi, na zapadu Srbije.
Kako je rečeno za RSE u pokretu "Ne damo Jadar", on je u policiji bio u svojstvu građanina, zbog indicija da će biti organizovana blokada saobraćajnica, ali protiv njega neće biti podizane prijave.
Rudnika neće biti, poručili učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma u Beogradu
Kako je policija reagovala na blokade?
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 11. avgusta da je policija na železničkim stanicama, prilikom izbacivanja demonstranata, intervenisala bez upotrebe sredstava prinude.
Naglasio je da nijedno lice nije povređeno.
Dodao je da je u policiju dovedeno 14 osoba zbog sumnje da su izvršili krivična dela, tri zbog sumnje na prekršaj i dva strana državljanina.
Sa druge strane, organizatori protesta iz ekoloških organizacija, kao i opozicione partije i javne ličnosti, optužili su vlast za represiju u reakciji na demonstracije i blokade.
Advokat Rodoljub Šabić za RSE podseća da je pravo na slobodno, mirno okupljanje građana garantovano Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Dodaje da njihove odredbe štite i ona mirna okupljanja koja nisu u potpunosti u skladu sa zakonom.
"Ometanje saobraćaja, kao verovatno najčešća posledica okupljanja, jeste izvesno neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih. I najčešće je i u suprotnosti sa odredbama Zakona o saobraćaju. Ali ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem", naglašava.
Šabić ističe da, po zakonu, ako učesnici takvih blokada ometaju prava drugih građana "preterano dugo i teško, vlasti jesu ovlašćene da preduzmu određene, uključujući i represivne mere, u svrhu uspostavljanja redovnog stanja".
"Ali samo zaista nužne, neophodne mere. Jer i tada se, što je potvrđeno sa više odluka Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije", naglašava on.
"Shodno tome, ni te pomenute 'preventivne' akcije, isto kao i momentalna upotreba sile, ne izražavaju takav stepen tolerancije", dodaje.
Uoči protesta u Beogradu, policija i Bezbednosno-informativna agencija su organizatore pozivali na informativne razgovore, što su oni opisivali kao "pokušaj zastrašivanja".
Privođenja aktivista na informativne razgovore događala su se proteklih sedmica i nakon protesta u drugim gradovima Srbije.
Optužbe da 'Zapad stoji iza protesta'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 11. avgusta da je zaustavljanje saobraćaja na železničkim stanicama i putevima "sprovođenje nasilja, volje i terora manjine nad većinom".
"To je deo hibridnog pristupa i pokušaja izvođenja na različite načine takozvanih obojenih revolucija", rekao je Vučić.
Pored Zapada, optužio je i zemlje regiona za podršku protestima.
"Mislite da sam glup da ne vidim kako su glasno ćutali svi zapadnjaci, koji bi valjda trebalo da se raduju ideji da otvaramo rudnik. Nego su neki mislili da će jednim udarcem dve muve - jedno je skloni Vučića, a drugo ostaće nam to da se mi pitamo oko jadarita", dodao je.
Uoči protesta, Vučić je 9. avgusta izjavio i da su "ruske službe bezbednosti upozorile da se u Srbiji pripremaju masovni neredi, čiji je krajnji cilj državni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje".
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić Vučićeve izjave smatra "delom višegodišnje igre lelujanja između Istoka i Zapada".
"Posle potpisivanja memoranduma sa Olafom Šolcom, koji se svakako ne dopada Rusiji niti Kini, on je sada našao priliku da radi na verodostojnosti Istoka, veličajući ruske obaveštajne službe", dodaje Jakšić.
Vučić i Šolc su se sastali u Beogradu 19. jula, kada je sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u Jadru, do proizvodnje baterija za električna vozila.
"To je deo jednog permanentnog ping-ponga koji predsednik igra između Istoka i Zapada, ali od koga Srbija nema nikakve velike koristi", dodaje on.
I zvaničnici Kremlja, sa kojima vlasti u Srbiji nisu prekinule bliske odnose nakon ruske invazije na Ukrajinu, optužili su zapadne zemlje da podstiču demonstracije.
"Analiza trenutne situacije u prijateljskoj Srbiji, ukazuje na ponovne pokušaje pojedinih zlonamernih sila da aktiviraju poznati destruktivni arsenal u cilju podrivanja unutrašnje političke situacije u ovoj zemlji", izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova 8. avgusta.
Navodi da je "reč o ozloglašenoj šemi, koju su na Balkanu, ali i drugim regionima, više puta koristili zapadni ideolozi demokratije i njihove lokalne sluge".
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za RSE ocenjuje da "Rusi rade svoj posao".
"Oni svaku situaciju, svugde na svetu, koriste ako mogu nešto da destabilizuju i ako mogu da na neki način okrenu zemlje i političare protiv Zapada", dodaje.
"Oni pokazuju i prikazuju sebe kao spasioce Vučićeve političke sudbine, a on to na neki način prihvata. Kada se povuče crta, onda je odgovornost ovde, a ne negde drugde", ističe Jakšić.
Ekološki protesti u Srbiji se među predstavnicima vlasti u Beogradu i Moskvi porede sa Majdanom - demonstracijama u Kijevu koje su otpočele 2013, i posle kojih je srušen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.
I to nije prvo takvo poređenje.
Isto se dogodilo i nakon decembarskih protesta opozicije, koja je vlast tada optuživala za izbornu krađu.
Za advokata Rodoljuba Šabića su tvrdnje o umešanosti stranih službi u proteste u Srbiji "krajnje neubedljive".
"Javnost je i do sada bila suočena sa nemalim brojem informacija o raznim zaverama, nezakonitom prisluškivanju predsednika, čak i spremanju državnog udara ili atentata, o neprijateljskim akcijama organizovanim u zemlji, ili uz mešanje i podršku nekih neimenovanih stranih zemalja, a da akteri nikad nisu zaista imenovani, a pogotovo ne procesuirani", podseća on.
Kako je vlast opisivala demonstrante?
Predstavnici vlasti su uoči i tokom ekološkog protesta 10. avgusta ponavljali uvrede na račun demonstranata.
Tako ih je premijer Srbije Miloš Vučević u objavi na društvenoj mreži X nazvao "raspalom bandom", "kukavicama i lažovima".
"Pogrešno je i opasno da vlast ljude koji se koriste Ustavom zajamčenim pravom tretira kao zaluđene neznalice, a pogotovo da ih uvredljivo i pogrdno oslovljava i tretira kao izdajnike, neprijatelje svoje zemlje, podrivače ustavnog poretka. Ako to radi, pokazuje da je izgubila osećaj za realnost. A ona upravo to radi", ocenjuje advokat Rodoljub Šabić.
Ističe da je rezultat takvih izjava "podgrevanje usijane atmosfere i jačanje antagonizma inače duboko podeljenom društvu".
Zašto građani protestuju?
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova.
Protesti su otpočeli nakon odluka vlasti kojima se projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara, "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
Prvo je Ustavni sud je tu uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta proglasio neustavnom 11. jula.
Nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.
Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Ekološki aktivisti takođe navode da se kompanija Rio Tinto tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Facebook Forum