Vlada Srbije ćuti na jedan od zahteva protesta u Novom Sadu o objavljivanju ugovora sa kineskim kompanijama koje su rekonstruisale zgradu Železničke stanice u tom gradu.
Dok vlast tvrdi da betonska nadstrešnica na ulazu u stanicu, koja se obrušila 1. novembra i ubila 14 ljudi, nije rekonstruisana i najavljuju da će istraga utvrditi odgovornost, dokumenti i ugovori u kojima su sadržani svi detalji projekta i dalje nisu poznati.
"Imamo situaciju gde ostaje da se veruje na reč predstavnicima raznih državnih organa šta je sve rađeno, a ne postoji mogućnost da se jednostavnim uvidom u predmet nabavke utvrdi šta je sve bio posao firmi koje su radile rekonstrukciju", navodi Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Rekonstrukcija Železničke stanice bila je deo kapitalnog državnog projekta - izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Reč je o jednom u nizu infrastrukturnih projekata u kojima se ugovori sklapaju na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine.
Oni ne podležu Zakonu o javnim nabavkama koji propisuje obavezu raspisivanja tendera na kojem se bira najbolji ponuđač.
Posao sa kineskim partnerima sklapa se direktnom pogodbom.
Radi se o komercijalnim ugovorima koji mogu da sadrže odredbu o tajnosti.
Pitanja bez odgovora
Hiljade ljudi okupilo se 5. novembra na poziv opozicije i udruženja građana na protestu u Novom Sadu, tražeći odgovornost vlasti za pogibiju 14 ljudi u rušenju nadstrešnice Železničke stanice.
Sa protesta je zatražen i uvid javnosti u ugovor sa kineskim konzorcijumom koji je radio rekonstrukciju stanične zgrade, ali i objavljivanje ostalih tajnih ugovora sa privatnim kompanijama angažovanim na ključnim infrastrukturnim projektima u državi.
Izvođenje radova na projektu izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta, uključujući i rekonstrukciju zgrade Železničke stanice, povereno je kineskom konzorcijumu CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International i China Communications Construction Company.
Ministarstvo saobraćaja nije odgovorilo na zahtev Radija Slobodna Evropa (RSE) za dostavljanjem ugovora koje su srpske vlasti potpisale sa ovim kompanijama.
U januaru 2024. Ministarstvo je za novosadski portal 021 saopštilo da "kineski partneri ne žele da objave detalje ugovora".
Konzorcijum CRIC&CCCC nije odgovorio na upit RSE ovim povodom.
CRIC i CCCC su samo neke od firmi iz Kine koje su angažovane na izgradnji infrastrukture širom Srbije.
Šta kaže vlast?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je bivšu vlast da je odgovorna za tajnost ugovora sa kineskim kompanijama.
On je 4. novembra za televiziju Hepi rekao da je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom 2009. potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić.
Iako je inicijalni međudržavni sporazum, koji ima jaču snagu od domaćih zakona, potpisan u vreme demokrata, dokument je više puta menjan i dopunjavan kada je vlast preuzela aktuelna vladajuća koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.
Šta piše u Sporazumu i ko je šta potpisao?
Vučić je rekao da je Aneks 1 kojim je izmenjen prvobitni Sporazum u ime Vlade Srbije potpisao Dušan Nikezić, danas poslanik opozicione Stranke slobode i pravde.
Međutim, u Aneksu 1, koji je potpisan 2012, ne navodi se ništa o tajnosti podataka, pokazuju dokumenti koje je analizirao RSE.
U tom Aneksu, koji je javno dostupan na sajtu Vlade Srbije, piše pored ostalog da se "za praćenje sprovođenja Sporazuma određuje Ministarstvo ekonomije i regonalnog razvoja Srbije i Ministarstvo trgovine Kine", što je pisalo i u dokumentu iz 2009.
Dodat je deo koji navodi da se za nadgledanje i sprovođenje sporazuma, u delu koji se odnosi na izgradnju mosta Zemun-Borča, zadužuju Ministarstvo finansija i Grad Beograd.
Ovaj kapitalni projekat, poznatiji kao Pupinov most, su 2014. svečano otvorili tadašnji premijeri Kine i Srbije Li Kećijang i Aleksandar Vučić.
Izmene Sporazuma izglasala je Skupština Srbije u junu 2013. kada su većinu imali Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka.
Njihovim dolaskom na vlast, Sporazum je ponovo menjan.
U avgustu 2013. dokumentu je pridodat Aneks 2 koji navodi da ugovori i projekti "ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje investicionih radova i ispuruku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru".
Dodaje se i da se "izbor najpovoljnijeg podizvođača i isporučioca dobara vrši u skladu sa procedurom utvrđenom u komercijalnom ugovoru o izvođenju projekta".
Komercijalni ugovori mogu da sadrže odredbu o tajnosti. To bi značilo da privatni kineski investitor mora da se složi sa njegovom objavom.
Četiri godine kasnije u Pekingu je dogovorena izgradnja prve deonice brze pruge Beograd – Budimpešta, a 2017. potpisan je i Aneks 3 koji ponovo menja Sporazum o saradnji sa Kinom.
U njemu se, pored ostalog, u delu koji navodi nabavku i kupovinu mašina, opreme i materijala, dodaju lokomotive i šinska vozila (uključujući i elektomotorni voz), te naglašava fukcionisanje infrastrukturnih projekata "u oblasti transporta".
Ukaz o proglašenju Zakona koji potvrđuje izmene Sporazuma potpisao je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić u martu 2020.
Kapitalni kineski projekti
Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast Srbija se priključila Inicijativi Pojas i put koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping sa ciljem prodora te zemlje na Zapad.
Inicijativa je na meti kritika zapadnih zemalja koje je vide kao iskorišćavanje ranjivih država nametanjem neodrživog duga kroz sporne ugovore, ali i kršenje pravila transparentnosti.
Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, zvaničnici Beograda odnose sa Pekingom opisuju kao "čelično prijateljstvo".
U prvoj deceniji saradnje sa Kinom, završeni su ili započeti projekti poput pruge Beograd-Budimpešta, deonice autoputa "Miloš Veliki", obilaznica oko Beograda i drugi putevi širom Srbije.
Kina u Srbiji gradi i most preko Dunava u Novom Sadu. Ovaj most država je proglasila projektom od nacionalnog značaja, što takođe omogućava da se posao sa izvođačem radova sklopi direktnom pogodbom.
Kompanije iz Kine angažovane su i na izgradnji Fruškogorskog koridora u Vojvodini, koji će povezati Bačku sa Sremom, a grade i objekte za međunarodnu izložbu EXPO 2027. koja je proglašena projektom od nacionalnog značaja.
Ministarstvo finansija ranije je odbilo da novinarima RSE dostavi ugovore sa kineskom firmom koja je angažovanja na projektu EXPO.
Kako funkcionišu poslovi?
Država za izgradnju infrastrukture angažuje kineske kompanije na osnovu međudržavnog sporazuma i posao dogovara direktno sa njima.
Kineske kompanije potom biraju podizvođače. Za njihovo angažovanje potrebna im je saglasnost države – javnih preduzeća ili institucija koje ih angažuju i ministarstva građevinarstva.
"To je takođe različito od onoga što postoji kada se primenjuje redovna procedura nabavki gde podizvođači moraju biti navedeni i makar se zna koje su to firme i da li ispunjavaju uslove", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Kompanija koja je rekonstruisala Železničku stanicu u Novom Sadu gradila je, pored ostalog, i deonicu autoputa "Miloš Veliki" u centralnoj Srbiji.
CCCC je kao podizvođača na ovom poslu angažovala kamenolom Slovac čiji su suvlasnici u to vreme bili Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.
Njih dvojica su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije zbog sumnji na korupciju i međunarodni organizovani kriminal, a Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na Kosovu u septembru 2023.
Do tada je bio i jedan od lidera najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu.
Kineska firma je do ovog posla, vrednog 450 miliona evra, došla direktnom pogodbom sa državom.
"Ukupna cena takvih projekata ostaje nepoznata ili postaje poznata tek onda kada se Skupštini dostavi zakon radi potvrđivanja nekog kredita pošto se takvi projekti gotovo uvek finansiraju iz zajmova", navodi Nemanja Nenadić.
Da bi obezbedila novac za izgradnju infrastrukture, Srbija prema pravilu novac pozajmljuje od kineskih banaka.
Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i podložni korupciji, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije.
Pored infrastrukturnih, Kinezi su angažovani i na elektroenergetskim projektima, a vlasnici su Železare u Smederevu, kompleksa rudnika u Boru i fabrike auto-guma u Zrenjaninu.
I ove investicije pratile su optužbe o netransparentnosti, ali i kršenju prava radnika i zagađenju životne sredine.
Rast duga prema Kini
Vašingtonski Centar za globalni razvoj ukazao je da je ključna karakteristika kineskih kredita oslanjanje na klauzule o poverljivosti kako bi se vlade zaduženih zemalja sprečile da otkriju detalje svog duga.
Studija ove organizacije, objavljena 2021, analizirala je kinesku praksu davanja zajmova na 100 ugovora u 24 zemlje u razvoju – u Africi, Aziji, Evropi i Latinskoj Americi, uključujući Crnu Goru, Kirgistan i Srbiju.
"Generalno, postoji nedostatak transparentnosti u svim aspektima i širok spektar uslova koji obezbeđuju da Kina može zaštititi svoje investicije", rekao je svojevremeno za RSE Skot Moris, jedan od autora izveštaja.
Dok autori ističu da je poverljivost česta karakteristika mnogih kredita, kineski ugovori potpuno menjaju standardnu praksu — obavezujući vladu primaoca zajma, a ne onu koja zajam daje, na neotkrivanje podataka.
Ugovore o zajmu Srbije zakonima potvrđuje Skupština, čime osnovni iznosi kredita postaju javno dostupni. Međutim, vrednost poslova može da se uvećava kasnijim aneksima ugovora, tako da konačna cena projekata ne bude do kraja transparentna.
Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, pokazuju podaci Narodne banke Srbije iz 2023.
Najveći deo duga čine krediti kod kineske Export-Import banke.
Srbija, pored ostalog, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput "Miloš Veliki" i novi blok termoelektrane Kostolac B.
Najduže će (do 2039. godine), otplaćivati deonicu autoputa "Miloš Veliki" Preljina - Požega i deonicu pruge Novi Sad - Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd - Budimpešta.
Saradnja na tekstu Ljudmila Cvetković
Facebook Forum