Parade ponosa neće biti ni 2013. godine. Iako su jaki policijski odredi sa opremom za razbijanje demonstracija raspoređeni u parku Manjež, gde je trebalo da bude prajd, kao i u užem centru grada ukazivali da sve ide ka održavanju ove manifestacije premijer Ivica Dačić kaže da je odluka o zabrani doneta jednoglasno na sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti iako su se tokom sastanka pojavile nezvanične informacije da je navodno na početku sastanka 6 članova Biroa bilo za održavanje, a 6 protiv održavanja Prajda. Niko ne treba da dovodi u pitanje političko opredeljenje države i to da li se poštuju Ustavom zagarantovana prava, jedino ograničenje jesu bezbednosni razlozi, tvrdi Dačić.
„Ako gledamo politički – naravno da bi odluka bila da. I mi nismo ti koji treba da sudimo, bez obzira ko šta sve lično misli o svemu tome. Sa druge strane, da li postoje bezbednosni razlozi za zabranu održavanja ovog skupa, u razgovoru sa ljudima koji su za to odgovorni ustanovili smo da je najbolje u ovom trenutku da se nijedan skup ne održi“, rekao je Dačić.
Bezbednosne procene su ono čime su zvaničnici pravdali što se na odluku o Paradi ponosa, zakazanu za subotu u 10 sati, čekalo do petka uveče mada se čini da je teško razdvojiti koliko su udela u vaganju imali bezbednosni rizici, kojih je očito bilo, a koliko manjak političke volje. Četvrti put je država od 2009. donela odluku o zabrani prajda. Premijer ipak tvrdi da niko nije kapituliro pred huliganima.
„Ovde nije reč o tome. Policija može da se suprostavi njima. Ali da li je održavanje skupa cena dovoljno visoka da se stvara jedna atmosfera haosa u društvu kao što je to bilo pre nekoliko godina. Za to je potrebno vreme, to vreme očigledno još treba sačekati“, uveren je Dačić.
Organizatori su do poslednjeg momenta bili ubeđeni, prema indicijama koje su imali, da će Prajda ove godine biti. Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja se ove godine uključila u organizaciju prajda, kaže da politička odluka ove države jeste da očigledno njen put nije put koji ima ikakve veze sa ljudskim pravima i njihovim poštovanjem.
„Ono što pre svega osećam kao građanka, a tek onda u drugom redu kao neko ko je aktivista za ljudska prava, to je neki stepen razočaranosti i rezigniranosti prema državi za koju u ovom trenutku osećam da me je izdala. I ne samo mene, i ne samo nas kao organizatore, i ne samo ljude koji pripadaju LGBT zajednici, već sve građane i građanke ove zemlje“, kaže Mićić.
Da će reakcije iz EU biti negativne svestan je i premijer. Komentari se mogu naslututi već i prema porukama koje su evropski zavničnicima uputili vlastima u danu odlučivanja o prajdu. Majkl Devenport, šef delegacije EU u Beogradu tražio je od srpskih vlasti da pokažu odlučnost i obezbede da se Parada ponosa održi u miru rekavši da EU očekuje od zemalja kandidata da prihvate evropske vrednosti, uključujući poštovanje ljudskih prava.
„Političko rukovodstvo mora da pokaže hrabrost i odlučnost da osudi ne samo nasilje već i pretnje nasiljem“, rekao je Devenport.
Švedska ministarka za evropske poslove Birgita Olson, koja je trebalo da se obratiti učesnicima parade i sa njima prošeta gradom, rekla je da bi bio loš znak ako političari donesu odluku da zabrane Prajd.
"Kada govorimo o pravima LGBT zajednice u Srbiji, govorimo o slobodi izražavanja, okupljanja i to su principi kojih treba da se drži srpska vlada. Održavanje Parade ponosa u Beogradu predstavljalo bi snažan signal da je vreme za ubrzanje pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije“, navela je Olson.
Premijer Ivica Dačić, koji je ovh dana govorio da nije prihvatljivo da se evropske vrednosti mere podrškom LGBT populaciji, ima još jedno opravdanje.
„Mislim da Srbija radi mnogo teže i ozbiljnije stvari. Ne mogu se u isto vreme narodu koji ima toliko frustracija, zbog svega što se dešavalo u proteklih nekoliko decenija, tako lako prihvati nešto protiv čega je ogromna većina društva, na kraju krajeva i sve crkve koje postoje u Srbiji su protiv toga“, kaže Dačić.
(FOTOGALERIJA: Beograd uoči odluke o održavanju Parade ponosa)
Fotogalerija
Beograd uoči odluke o održavanju Parade ponosa, 27.9.2013.
I dok se premijer pravda nekim drugim hrabrim koracima kada su u pitanju ljudska prava, u ovom slučaju seksulanih manjina, stvari očigledno stoje drugačije. Političar i psiholog Žarko Korać kaže da živimo u državi koja je veoma, veoma daleko da shvati šta je koncept ljudskih prava.
„Ovde se neprekidno vodi rasprava o karakteru homoseksualizma, umesto o onome što je suština. A to je pravo jedne manjinske zajednice da mirno i javno izrazi svoje stavove. Međutim, ono što je duboko zabrinjavajuće je to što je i sam premijer ove nedelje dao izjavu da se radi o patološkoj pojavi i da ti ljudi ne bi trebalo da demonstriraju. Da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve rekao ’ono čega se pametan stidi, budala se ponosi’. Tako da je stvorena atmosfera ohrabrenja profašističkih i nasilnih grupa, pa je ovo što se dogodilo zapravo potpuno logičan rezultat onoga što su rekli patrijarh, premijer i veliki broj javnih ličnosti“, rekao je Korać.
Stevan Filipović, reditelj koji se u svojim filmovima bavi desnim ekstremizmom vidi kao problem što se fokus pomerio na to da se o Paradi ponosa govori kao o potrebi na putu evropskih integracija umesto da se govori šta ta Parada znači.
„Zašto to treba da se održi i o čemu se tu zapravo radi. Cela priča je o elementarnim ljudskim pravima. Nekako su svi odgovorni za taj pomeren fokus. Čini mi se da su i ljudi koji su se bavili organizacijom nekako dopustili da se cela priča odvuče na taj teren. Da se zaboravi koliko je to neophodna stvar i unutrašnja stvar. To je pitanje unutrašnje politike, a ne dodvoranjava Evropskoj uniji“, navodi Filipović.
Učesnici parade trebalo je da se kreću vrlo kratkom rutom u centru Beograda, od svega nekoliko ulica. A bilo je predviđeno da ih obezbedjuje 6.500 policajaca što bi bilo za gotovo 1.500 policijaca više u odnosu na broj koji je obezbeđivao gej paradu održanu u Beogradu u oktobru 2010. godine.
Na raznim lokacijama za subotu zakada je bila najavljena šetnja u okviru Parade ponosa, pripadnici više desničarskih organizacija, koji su tražili njenu zabranu, prijavili su policiji organizovanje više skupova. Oko hiljadu pristalica pokreta Dveri, učestvovalo je na protestnom skupu i šetnji protiv Parade ponosa u centru Beograda u vreme donošenja odluke o tome da li će prajd biti dozvoljen ili ne.
Prvi pokušaj održavanja Parade ponosa u Beogradu je bio 30. juna 2001. godine, a njene učesnike su tada napali navijači fudbalskih klubova, ultra-nacionalističke grupe i simpatizeri nacionalištičkih stranaka. Bilo je povređeno više učesnika parade.
Na Paradi 2010. godine u povorci je učestvovalo nešto manje od 1.000 građana, dok je broj policajaca koji ih je obezbeđivao bio pet puta veći. Učesnici su bili maksimalno obezbeđeni, ali je u gradu bilo nereda i žesotkih sukoba desničara i hulugana, koji su se protivili paradi, sa policijom.
LGBT zajednica je i ove godine primorana da umesto šetnje dan planiran za Paradu ponosa obeleži između četiri zida.
