U Srbiju se vratili zbog pandemije, šta dalje

"Moj plan je bio kad se vratim u Srbiju da posle mesec-dva odmora tražim posao, ali ne nužno u Srbiji", priča Aleksandra Kolaković koja je osam i po godina provela u Dubaiju radeći kao stjuardesa, vratila se 10. aprila u Srbiju i sada je u samoizolaciji kod roditelja u Lukićevu kod Zrenjanina, 70 kilometara od Beograda.

Pandemija koja je proglašena 11. marta, prisilila ju je da promeni planove, a sada navodi da će, ako joj se ukaže mogućnost, ipak otići u Zapadnu Evropu.

"Ne bih ostala u Srbiji zbog političke situacije, zbog manjka ljudskih prava i sloboda i brojnih drugih razloga. Sa mojim obrazovanjem mislim da ne mogu da nađem posao u Srbiji sa kojim mogu da imam normalan život, da mogu sebi da priuštim normalne stvari. Razmišljam i o porodici koju bih morala da formiram u ovakvom društvu punom negativne energije, jer imam utisak da su ovde svi mračni, čitava atmosfera u državi je strašna", dodala je sagovornica Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ona je jedna od 400.000 građana Srbije koji su se vratili u zemlju nakon izbijanja pandemije. Taj podatak izneo je Aleksandar Vučić, predsednik države, koja je decenijma unazad suočena sa talasom odlazaka njenih građana.

Pandemija je u vrhu vlasti, međutim, probudila nade da bi se taj trend mogao promeniti.

Da li su novi uslovi zaista šansa?

Ministarka Slavica Đukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku kaže za RSE da država sada ima šansu da učini nešto konkretno za povratnike.

"Kada se završi epidemija kod nas, voleli bismo da svi oni koji su radili u raznim državama širom sveta, a sada se vratili, ostanu, jer su to uglavnom radno aktivni ljudi, u životnom dobu kada mogu najviše da daju – i na planu rada i na planu svog potomstva. Mislimo da će zamah kojim smo kao država krenuli, u vidu investicija i novih radnih mesta, dati prostora najvećem broju njih da ostanu u svojoj domovini i ovde nastave svoj porodični i profesionalni život", veruje Đukić Dejanović.

Prilika na jugoistoku Srbije?

Prema njenim rečima, u jugoistočnom delu Srbije koji je zahvaćen depopulacijom "lociran je određen broj industrijskih postrojenja".

Ona dodaje i da su već vidljivi "određeni parametri koji govore da se to pozitivno odrazilo na migracije iz tih krajeva".

"Sada je za očekivati da će neki želeti i da se iz inostranstva vrate u svoj rodni kraj", kaže Đukić Dejanović.

Ostanak kratkoročan

Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže za RSE da će aduti države da stvori uslove za trajni ostanak gastarbajtera u Srbiji zavisiti od brzine njenog ekonomskog oporavka nakon pandemije.

"Zavisi i od toga kojom brzinom će se ekonomija oporavljati u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, gde naših gastarbajtera najviše ima. Ja mislim da će se najveći deo ljudi koji su sada došli u Srbiju već od jeseni vratiti u zemlje u kojima su do sada radili jer će se te ekonomije brže oporavljati, a s druge strane naši ljudi su tamo potrebni. Ovo što je u tim zemljama izgubljeno, to je izgubljeno, taj pad bruto domaćeg proizvoda koji se tamo dešava trajaće u naredna dva-tri meseca dok traje i smanjena privredna aktivnost. Kako se ta aktivnost bude povećavala, tako će se pojavljivati i potreba za našomradnom snagom", rekao je on.

Da li bi se vratila u Srbiju?

Aleksandra Kolaković, sagovornica sa početka, inače je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu. Razlog zbog kog se odlučila za posao stjuardese je jednostavan:

"To nije posao za ceo život, a ja sam ga koristila da putujem po svetu i da zaradim neki novac i uvek sam planirala da se vratim posle određenog vremena, ali u Evropu. Posao stjuardese je naporan, radi se i u trećoj smeni i već sam bila spremna da dam otkaz kada se dogodila pandemija. Završila sam Fakultet političkih nauka u Beogradu i master marketinga u Edinburgu i želja mi je da radim u svojoj struci".

Prema njenim rečima, uprkos vezanosti za porodicu i Srbiju, namera joj je da u nekoj evropskoj zemlji nađe posao u struci od koga, kako je istakla, može normalno da se zaradi.

"To bi bilo idealno. U prvo vreme ću uporedo tražiti posao i u Srbiji i u inostranstvu. Ukoliko bih imala normalan posao i život, ja bih ostala ovde, ali čisto sumnjam u takav razvoj događaja. Mnogo toga zavisiće i od političke situacije u Srbiji".

Kakva su iskustva onih koji su se ranije vratili?

Jedan od njih je Danijel Trajković koji se doselio iz Švajcarske u selo Pečanica, oko 470 kilometara od Beograda, na farmu koka nosilja koju je četiri decenije ranije osnovao njegov deda.

Za rad i život u Srbiji, savetuje strpljenje i upornost:

"Ja nisam dobio nikakvu pomoć od države kada sam proširivao farmu, a ni danas ne računam na to. Sve što sam uradio, uradio sam sopstvenim sredstvima, jer državnih podsticaja nema, bankarski krediti su ovde skupi, a mladi ljudi često i ne ispunjavaju uslove da ih podignu. Zbog toga bi još mnogo toga trebalo uraditi kako bi se ljudima koji investiraju stvorio ambijent po evropskim standardima", kaže Trajković, ali i dodaje da je dobro što je država uočila problem.

On se svakako izborio. Kada se vratio u Srbiju, farma je imala 1.000 koka nosilja, a danas ima 28.000. Na farmi je zaposleno devet ljudi, jaja sa nje prodaju se u jednom velikom trgovinskom lancu, a Trajković planira i proširivanje kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta.

Da li se pokajao?

Sagovornik RSE kaže da ne žali što se sa suprugom i dvoje dece vratio, jer su mnoga sela u opštini gotovo opustela, ili se svela na nekoliko staračkih domaćinstava.

Trajković ne namerava da se vraća u Švajcarsku, već se priprema za novu investiciju u Velikom Gradištu, 118 kilometara od Beograda.

"Projekat za otvaranje nove firme iz delatnosti modne industrije je u završnoj fazi, i očekujem da će već naredne godine biti otvorena potpuno nova fabrika koja će zapošljavati 100 radnika, uglavnom žena", ističe Trajković.

Ima li podsticaja na lokalu?

Opština Veliko Gradište ima 23.500 stanovnika, od kojih je 5.000 na privremenom radu u inostranstvu, najviše u Italiji, Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Zbog krize izazvane pandemijom korona virusa u tu opštinu vratilo se nešto više od 400 građana. Kako za RSE kaže Dragan Milić, predsednik Opštine, neki od njih su izrazili želju da ostanu.

Milić kaže da su oni do sada uglavnom ulagali u velike kuće i druge nekretnine, a manje u pokretanje biznisa.

"Mi nastojimo da ih motivišemo da prevashodno investiraju u turizam i poljoprivredu, zato što naša opština ima izvanredne potencijale za razvoj turizma, ali i veoma plodno poljoprivredno zemljište", kaže Milić, navodeći da je u opštini u turizmu trenutno zaposleno 400 ljudi.

Treba li očekivati demografski bum?

Na to pitanje i sama ministarka Đukić Dejanović odgovara negativno. Smatra da će povezanost sa domovinom i nostalgija motivisati ljude da počnu da razmišljaju o povratku:

"Oni su zavičajno investirali, pre svega u stambeni prostor, kako bi imali gde da se vrate. Iako su živeli daleko, mnogi od njih su vodili računa ne samo da im budu uređene kuće i dvorišta, već i da njihovi poljoprivredni posedi ne zarastu u korov. Mislim da će to sada biti jedan od motiva da se pronađe posao ovde i da će, uz stambeni prostor, i potencijalni posao presudno uticati na njihovu odluku da se vrate. Naravno, ne treba očekivati neki veliki demografski bum, ali važno je stalno naporno raditi u tom pravcu".

Kako motivisati treću generaciju?

Petrovac na Mlavi susedna je opština Velikom Gradištu.

Prema zvaničnim podacima, ima 41.000 stanovnika, četvrtina, odnosno oko 12.000, je na privremenom radu u inostranstvu. Statistički podaci pokazuju da se migracije prema Zapadnoj Evropi nastavljaju nesmanjenim intenzitetom i da se u toj opštini broj stanovnika smanjuje sedam puta brže od republičkog proseka, što se negativno reflektuje i na demografske prilike.

U lokalnoj samoupravi kažu da se zbog epidemije virusa COVID-19 u tu opštinu vratilo oko 500 građana na privremenom radu u inostranstvu.

Povratnici su u fokusu pažnje lokalne samouprave koja takođe priželjkuje njihov trajni ostanak u opštini, ali ističu da su za to potrebni brojni uslovi, među kojima su najvažniji nova radna mesta, infrastruktura i pomoć države.

Upravo zbog manjka radnih mesta, kako kaže predsednik Opštine Duško Nedinić, lokalna samouprava u poslednjih nekoliko godina pokušava na razne načine da privuče investitore-povratnike koji bi ulaganjem povećali broj radnih mesta i stvorili uslove za zapošljavanje mladih ljudi iz te opštine, ali i inicirali povratak dela stanovništva iz inostranstva.

"Ja bih, kao gradonačelnik, voleo da se bar deo njih vrati u svoj zavičaj i zbog toga ceo naš tim uporno radi na stvaranju uslova za privlačenje novih investicija. Doskora nismo imali nijedan ar zemljišta koji bismo ponudili potencijalnim ulagačima, ali smo imali tu sreću da dobijemo investitora koji je uložio u fabriku peleta i u njoj zaposlio oko 100 radnika", kaže za RSE Nedinić.

On podseća da je tradicija iseljavanja iz ovog kraja veoma duga i da sada u dijaspori odrasta već treća generacija koja ne zna ni svoj maternji jezik.

"To se najbolje vidi tokom letnjih ferija, kada oni dođu u zavičaj svojih predaka. Na ulicama se češće može čuti nemački, francuski i italijanski jezik nego srpski i vlaški. Naravno, ne treba očekivati da će mnogo tako stasale dece poželeti da se trajno vrati, ali ćemo biti zadovoljni ako uspemo da svojim adutima vratimo bar nekoliko desetina", kaže Nedinić.

Poziv povratnicima da osnuju gazdinstva

Mijat Lakićević kaže da ne vidi u Srbiji u kojim sektorima bi građani koji su se vratili mogli da nađu posao pa da trajno ostanu.

"Ne sporim da će biti pojedinačnih slučajeva trajnog ostanka u Srbiji, ali generalno gledano verujem da će se već od iduće godine i povećati broj odlazaka u inostranstvo", dodao je on.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić pozvali su 20. aprila srpske državljane koji su privremeno ili trajno izgubili posao u evropskim i drugim zemljama da u Srbiji osnuju ekonomski održiva poljoprivredna gazdinstva ili da se priključe nekoj od postojećih zadruga.

"Dragi prijatelji, pozivamo vas da duži boravak u domovini iskoristite i za planiranje vaše i budućnosti svoje dece na svom i ognjištu svojih predaka. Srbija pruža velike mogućnosti, ne samo u oblasti poljoprivrede i proizvodnji hrane, već i u etno i banjskom turizmu", navodi se u zajedničkoj poruci.

U saopštenju se poručuje i da svi građani koji su sada stigli iz inostranstva mogu da obezbede egzistenciju u sopstvenim ili zadružnim mini-mlekarama ili stočarskoj proizvodnji, u voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu ili u nekoj drugoj oblasti.