U Srbiji svake godine nestane po jedan grad veličine Prijepolja, jer se zbog negativnog nataliteta gubi oko 35.000 stanovnika. Direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lot upozorio je da će do 2041. godine broj stanovnika opasti na 5,5 miliona, što je pad od 23 odsto u odnosu na podatke iz popisa stanovništva 2011. godine kada je bilo nešto više od sedam miliona stanovnika.
U međuvremenu, Vlada Srbije je usvojila predlog mera novčane stimulacije koje će se primenjivati na svu decu rođenu od 1. januara 2018. godine. No, način na koji su pojedini zvaničnici krenuli u promociju kampanje podizanja nataliteta poprima obrise konzervativnog i patrijarhalnog diskursa, a neretko i bizarnosti.
Grad veličine Beograda mogao bi da nestane do 2041. godine prema prognozi koju je izneo direktor UNICEF-a o broju stanovnika u Srbiji u naredne 23 godine. Broj dece smanjen je za skoro 40.000 od 2011. do 2016. godine, izjavio je Mišel Sen Lot.
Vlada Srbije počela je krajem 2016. godine intenzivno da se bavi merama populacione politike, stalno se potencira neophodnost povećanja nataliteta, no pitanje je da li država može da se pohvali uslovima koje je u stanju da obezbedi porodicama sa više dece.
"Živimo od socijalne pomoći koju primamo za decu, 15.000 i 200, 300 dinara (oko 130 evra, prim. aut.) i to nam je to. Ja, suprug i najstariji sin koji je punoletan nemamo prava na tu pomoć", kaže Dragana Đoković.
Porodica Đoković iz Sevojna sa šestoro dece, od kojih najstariji sin ima 19 godina a najmlađi osam, živi u stanu od 42 kvadrata koji su dobili od grada Užice.
"Teško, s mukom. Baš teško. Kad mogu radim sezonske poslove, suprug mi je mnogo bolestan", odgovora Dragana na pitanje kako žive. Ona misli da im socijalna pomoć ne bi bila potrebna kada bi imala stalni posao.
"Od države nemamo nikakvu pomoć kao roditelji sa više dece, nemamo ništa", kaže Dragana.
Deca ne dobijaju dečiji dodatak jer je, objašnjava, muž imao državljanstvo Crne Gore, pa su zbog toga odbijeni.
Pre pet dana strategiju i mere za podsticaj populacione politike Vlade Srbije, koje se odnose na svu decu rođenu od 1. januara 2018. godine od kojih će neke stupiti na snagu od 1. jula, a ostale od početka naredne godine, obnarodovao je lično predsednik države Aleksandar Vučić i to na vanrednoj konferenciji za novinare.
Te mere predviđaju za prvo dete jednokratnu pomoć od 100.000 dinara. Za drugo po 10.000 dinara mesečno, do navršene druge godine. Za treće 12.000 dinara mesečno do navršene desete godine, a za četvrto dete 18.000 dinara mesečno tokom deset godina. Tako će, po računici predsednika, majka sa četvoro dece od države za deset godina dobiti pomoć vrednu 30.000 evra.
Predložene mere će državnu kasu u ovom trenutku koštati oko 12 miliona.- predsednik Srbije
Predložene mere će državnu kasu u ovom trenutku koštati oko 12 miliona evra, naveo je Vučić. Alarmantan podatak da se svakog dana "gubi" 107 ljudi, predsednik države je vezao i za uporedne podatke po kojima broj stanovnika u gradovima u centralnoj Srbiji opada, dok u gradovima na Kosovu raste. Pa je tako rekao da je po broju stanovnika "jedno Podujevo kao naša Toplica".
Niko nikome neće nikakvo pravo da uskrati, jedino što hoćemo je da pokušamo da zamolimo ljude da razumeju koliko su deca potrebna, rekao je u subotu Vučić.
"Imate pravo da odlučujete o tome hoćete li da rodite ili ne, ali to mora da bude po proceduri i kod ovlašćenih lekara. Onda morate da pokažete majci ultrazvuk i da čuje otkucaje srca, pa neka se odluči. Nije problem, ima pravo da se odluči. Imate danas i 4D, pa neka se odluči", rekao je Vučić.
Nakon obraćanja predsednika države pojedini ministri su požurili da daju svoj doprinos. Tako je ministar odbrane Aleksandar Vulin obećao da će Vojska postupiti po naređenju vrhovnog komandanta.
"U skladu sa njegovim naređenjima (predsednika Srbije) i Vojska Srbije se uključuje u aktivnu borbu za povećanje nataliteta. I Vojska Srbije kroz svoje mogućnosti će učiniti sve da se više rađamo, da stimulišemo rađanje", rekao je Vulin.
Na brojne kritike koje su došle iz nevladinog sektora i javnosti da je predsednik države svojim obraćanjem ponizio žene Vučić odgovara "šta god da uradite, ko će Srbima ugoditi".
"Kad vidite da vas napada civilni sektor, mediji, da kažu da ste ponizili žene zato što povećavate prava za majke, kažite mi ljudi šta hoćete da uradim više. Šta da uradim više, a da budete zadovoljni?", upitao je Vučić tokom uključenja u Dnevnik Radio-televizije Srbije u sredu uveče iz Njujorka.
Potpuno je bizarno da se tema nataliteta koja jeste legitimna politička i državna tema povezuje sa temom međunarodne politike, pitanjem Kosova i činjenicom da Srba nema dovoljno, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
"Dakle, ovde se radi samo o Srbima, ne radi se o građanima Srbije. I to što je promovisano na način na koji to rade Vučić i Vulin, imajući u vidu njihovu istoriju političkog zalaganja za ratove od 90-ih godina zbog čega su ljudi gubili živote, zbog čega je toliki broj mladih otišao 90-tih godina, a u novom talasu i posle 2010. godine iz ove zemlje", navodi Ignjatović.
Tanja Ignjatović kaže da je pre svega sporno što nije urađena ozbiljna analiza kako bi se na dugoročan način podržala pronatalna politika u Srbiji.
"Dakle, ne pozivom ženama da rađaju i da će dobiti 30 hiljada evra što je krajnje degradirajuće", kaže Ignjatović za RSE.
Govoreći o Akcionom planu za 2018. i 2019. godinu ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je nedavno za RSE da se pored ekonomske podrške roditeljima kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici moraju paralelno sprovoditi i sve ostale mere koje nemaju čisto finansijski karakter.
"Suština je da pored usklađivanja rada i roditeljstva, uključivanja raznih kompanija i poslodavaca u priču i njihove stimulacije da se socijalno odgovorno ponašaju u pogledu roditeljstva uposlenih radnika, moramo raditi mnogo više na podršci ženi, odnosno materinstvu i to sa aspekta jačanja partnerske funkcije, servisnih aktivnosti i čitavog niza drugih mera", rekla je Đukić Dejanović.
Ona je takođe navela da zapošljavanjem, stvaranjem uslova da kvalitet života u Srbiji bude bolji, stabilizacijom države na ekonomskom i političkom planu treba motivisati mlade ljude da kroz povećan broj ponuđenih radnih mesta ostanu u zemlji.
Broj rođene dece u 2017. godini je otprilike isti kao i u 2016. godini, navela je ministarka, ali naglašava da se broj umrlih jako povećava tako da su demografski indikatori sve lošiji. U 2016. godini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj rođenih iznosio 64.734 a umrlih 100.834 osoba.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika. Procena broja stanovnika iz januara 2017. godine je, kako stoji na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, 7.040.272.
Na smanjenje broja stanovnika uticali su nedovoljno prirodno obnavljanje stanovništva i migracije, kaže za RSE Milena Spasovski, profesorka demografije u penziji i nekadašnja upravnica Instituta za demografiju Geografskog fakultata.
"Već 60-ih godina (prošlog veka) konstatovano je nedovoljno rađanje. Dakle, početak procesa koji vodi ka neobnavljanju generacija. Danas smo došli do situacije da je smrtnost u Srbiji veća od rađanja i da po tom osnovu gubimo svake godine po jedan grad veličine do 40.000 stanovnika", objašnjava Spasovski.
Migracioni talas započet 60-ih nastavio se od 90-ih kroz odliv visoko obrazovanih, mladih, kompletnih porodica.
"Dakle, govorimo o Srbiji koja je u biti poslednje tri decenije postala iseljenička zemlja", kaže Spasovski i napominje da je država počela da se bavi demografskim problemom pet minuta posle 12.
UNICEF je upozorio i da se oskudni resurs buduće radne snage u Srbiji brzo smanjuje, te da će do 2041. godine radna snaga značajno ostariti i da će se smanjiti za 21 odsto.
Kumulativni godišnji gubitak BDP-a koji proizilazi iz činjenice da Srbija ima 1,8 miliona ljudi bez srednje škole iznosi 4,5-7,5 odsto BDP-a, rekao je direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lot.
"Iako Srbija ulaže značajna sredstva u obrazovanje dece, 30 odsto učenika od 15 godina je i dalje funkcionalno nepismeno. Svako dete koje napušta obrazovanje bez sticanja diplome srednje škole državu košta između 40.000 i 70.000 evra, jer gubi prihod od poreza i mora više da ulaže u socijalna davanja", naveo je Mišel Sen Lot.
Veliki problem je obnavljanje radne snage jer ćemo imati sve više stanovništva van radnog perioda života, navodi i profesorka demografije Milena Spasovski i dodaje da to treba posmatrati u kontekstu četvrte industrijske revolucije, koja donosi promene u veštačkoj inteligenciji, robotici, nanotehnologiji, biotehnologiji, 3D štampi, i da "možemo i sa manjim brojem radno sposobnih stanovnika dobiti kvalitetniju radnu snagu".
"Sve su to veoma povezani trendovi gde treba nedostajući broj mladog stanovništva nadoknađivati time što ćemo imati kvalifikovanije i obrazovanije stanovništvo koje može donositi veći dohodak i koji će sa višim prihodima zaustaviti ove negativne trendove – dalju migraciju mladih, radno i reproduktivno sposobnih što je glavni cilj Srbije, omogućiti povratak i uključivanje dijaspore i mlađih generacija te dijaspore i smisleno raditi na prirodnom obnavljanju stanovništva", objašnjava Spasovski.
"Ljudski kapital sledeće generacije se gradi kroz strateška ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i zaštitu svih", izjavio je Sent Lot na plenarnoj sednici o zdravlju nacije na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu, navodi se u saopštenju UNICEF-a.
Rečeno je i da se Srbija nalazi na 60 mestu od 130 zemalja prema tome koliko kvalitetno i efikasno razvija svoj ljudski kapital, kako je navedeno u Global Human Capital 2017 indeksu.
Facebook Forum