Veliki broj glumaca iz Srbije angažovan je u tv serijama i filmovima zemalja iz okruženja, a u projektima domaćih producenata istovremeno se sve češće mogu videti umetnici iz regiona. Iako su najčešći motivi veće tržište i manjak projekata domaće produkcije, kulturna razmena donosi dobit i publici i glumcima. Jedino što regionalnoj glumačkoj saradnji predstavlja pretnju su, kako šaljivo primećuju TV kritičari, „Šeherzada“ i „Sulejman Veličanstveni“.
Grafikon odnosa političkih elita na Balkanu – njihovog zahlađenja i otopljavanja, mogao bi se, osim praćenjem zvanične politike, napraviti i uz pomoć sadržaja televizije. TV kritičari primećuju da su i prve rupe na zidovima koji su među državama bivše Jugoslavije podignuti devedesetih, a kroz koje smo pratili šta se događa na kulturnoj i zabavnoj sceni u komšiluku, nastale upravo zahvaljujući televiziji.
Vremenom je zavirivanje preraslo u saradnju, a umetnici su prevazišli barijere koje političarima neretko i danas stoje na putu.
Dragan Ilić, pisac kolumne „TV manijak“ u nedeljniku „Vreme“ i koautor nekadašnje istoimene radijske emisije, ukazuje da se, u međuvremenu, među ključnim pitanjima koja su okupirala autore tv programa, našla i proizvodnja sadržaja koji će uspeti da „pređu granicu“.
„Koji će biti prihvatljiv gledaocima i sa jedne i sa druge strane Save i Dunava... E sada, prvi ozbiljniji kontakt se pojavio sa hrvatskom produkcijom sapunskih serija ili, da tako kažem, te igrane hrvatske serije su počele da se bave ozbiljnijim temama, ne samo „Fudbalera“ ili „Ljubavi u zaleđu“, nego u recimo seriji „Ponos Ratkajevih“ gde se vidi praktično jedna paralelna istorija hrvatskog društva pre i tokom Drugog svetskog rata. To je, naravno, bilo sve romansirano, ali su se u tim serijama pojavili i glumci iz Srbije i koliko sam uspeo da primetim, oni nisu zbog toga bili stigmatizovani ili na bilo koji način proganjani ili omalovažavani u svojim lokalnim sredinama. U nekim filmskim projektima (srpskim) su se pojavili glumci iz Hrvatske i prosto su počele da se javljaju prvo filmske, a potom i televizijske koprodukcije“, ocenjuje Dragan Ilić.
U Srbiji su tako, danas veoma popularne tv serije koje se proizvode u Hrvatskoj, BiH ili Crnoj Gori, a u njima se sve češće mogu videti i glumci iz Srbije. Veliku gledanost, u Srbiji su imale hrvatske telenovele, poput „Ponosa Ratkajevih“. Jednu od glavnih uloga u ovoj seriji, igrao je poznati srpski glumac Aleksandar Srećković - Kubura.
„Mislim da je umetnost, i kultura uopšte, mesto gde se veze poslednje raspadaju, a prve obnavljaju“, rekao nam je ovaj umetnik, koji je proteklih godina stekao reputaciju najangažovanijeg srpskog glumca u Hrvatskoj. Osim „Ratkajevih”, mogao se videti i u „Zakonu ljubavi”, „Pod sretnom zvijezdom”, „Ja Če Gevara”...
„Tržište bilo koje od sadašnjih zemalja južnog Balkana, odnosno bivših republika Jugoslavije, samo za sebe prilično malo... Milsim da je poslovno dobar potez prodavati svoj proizvod, u mom slučaju to su moje glumačko umeće i moj lik, na što većem tržištu. Pre svega, zato što je besmisleno ne koristiti tržište koje govori faktički isti jezik, dakle, svi se razumemo bez titla“, objašnjava Srećković.
(VIDEO: Aleksandar Srećković u seriji 'Ponos Ratkajevih)
Jedna od omiljenih zvezda na prostoru bivše Juglosavije, Neda Arnerić, takođe se kroz TV serije vratila na male ekrane u Hrvatskoj i BiH.
„Mislim da je to potpuno prirodno... Ja sam očekivala, znala, bila sigurna da će umetnici biti ti koji će prvi zaboraviti na granice i koji će ponovo početi da rade zajedno. To je jedno veliko osveženje za svaku ekipu u koju dođe neko nov, sa strane, odjednom se ubaci neka nova energija, proradi adrenalin. Drugačije je nego kada rade isključivo ljudi koji se poznaju i koji posle snimanja trče svojim kućama. Do sada sam imala dva prelepa iskustva. Jedno je snimanje sitkoma „Naša mala klinika“ u Sloveniji, gde se sakupila ekipa glumaca iz cele eks-Ju. Nadala sam se da će se možda setiti moje glumačke malenkosti i za neki malo ozbiljniji posao i to mi se desilo prošle godine kada sam radila jednu lepu seriju u Hrvatskoj, gde su opet dolazili ljudi iz Bosne, Slovenije...“, rekla nam je Neda Arnerić.
Kulturna saradnja se odvija u oba smera, pa su i u projektima srpskih tv produkcija česti glumci iz regiona, pre svega iz Hrvatske. Tako je, na primer, Rene Bitorajac, zvezda hrvatske serije „Bitange i princeze“, koja je bila veoma gledana i u Srbiji, igrao regionalnom projektu „Naša mala klinika“ koja se emitovala na srpskim tv stanicama, filmu „Čitulja za Eskobara“ i drugim projektima.
Njegov kolega, poznati zagrebački umetnik Hrvoje Kečkeš, trebalo bi, po navodima medija, da se pojavi u nastavku filma „Montevideo“, uz brojne druge glumce iz Hrvatske. Priča o fudbalu je u Hrvatskoj zainteresovala i publiku, pa time i producente, te bi istoimena serija, prema navodima, trebalo da bude emitovana na jednoj od vodećih televizija u Hrvatskoj.
Takva kulturna razmena, ukazuju glumci, osim većeg prostora za rad i zaradu, donosi i drugu vrstu dobiti.
„Umetnost je jedan univerzalna stvar, prema tome je jako je bitno da se uopšte i ne razmišlja o tome odakle, ko, šta... Umetnost se ili desi ili nedesi“, kaže Neda Arnerić.
„Pre svega, moj glavni kapital je što sada imam vrlo, vrlo mnogo prijatelja među kolegama u Hrvatskoj“, dodaje Aleksandar Srećković.
Regionalna koprodukcija ipak ima jednog ozbiljnog konkurenta. Nakon talasa latino telenovela, na Balkanu raste popularnost serija turske produkcije, primećuje tv kritičar Dragan Ilić.
„Kao u onom lošem vicu kada se dvoje vole ili svađaju, obično uleti neko treći i preuzme inicijativu. To se ovog puta desilo sa turskom produkcijom koja je prosto preplavila ceo Balkan - Srbiju, Hrvatsku, BiH i ostale susede... tako da su univerzalni junaci Balkanskog poluostrva postali Šeherezada i Onur ili „Sulejman Veličanstveni i njegov harem“, zaključuje Ilić.
Grafikon odnosa političkih elita na Balkanu – njihovog zahlađenja i otopljavanja, mogao bi se, osim praćenjem zvanične politike, napraviti i uz pomoć sadržaja televizije. TV kritičari primećuju da su i prve rupe na zidovima koji su među državama bivše Jugoslavije podignuti devedesetih, a kroz koje smo pratili šta se događa na kulturnoj i zabavnoj sceni u komšiluku, nastale upravo zahvaljujući televiziji.
Vremenom je zavirivanje preraslo u saradnju, a umetnici su prevazišli barijere koje političarima neretko i danas stoje na putu.
Dragan Ilić, pisac kolumne „TV manijak“ u nedeljniku „Vreme“ i koautor nekadašnje istoimene radijske emisije, ukazuje da se, u međuvremenu, među ključnim pitanjima koja su okupirala autore tv programa, našla i proizvodnja sadržaja koji će uspeti da „pređu granicu“.
„Koji će biti prihvatljiv gledaocima i sa jedne i sa druge strane Save i Dunava... E sada, prvi ozbiljniji kontakt se pojavio sa hrvatskom produkcijom sapunskih serija ili, da tako kažem, te igrane hrvatske serije su počele da se bave ozbiljnijim temama, ne samo „Fudbalera“ ili „Ljubavi u zaleđu“, nego u recimo seriji „Ponos Ratkajevih“ gde se vidi praktično jedna paralelna istorija hrvatskog društva pre i tokom Drugog svetskog rata. To je, naravno, bilo sve romansirano, ali su se u tim serijama pojavili i glumci iz Srbije i koliko sam uspeo da primetim, oni nisu zbog toga bili stigmatizovani ili na bilo koji način proganjani ili omalovažavani u svojim lokalnim sredinama. U nekim filmskim projektima (srpskim) su se pojavili glumci iz Hrvatske i prosto su počele da se javljaju prvo filmske, a potom i televizijske koprodukcije“, ocenjuje Dragan Ilić.
U Srbiji su tako, danas veoma popularne tv serije koje se proizvode u Hrvatskoj, BiH ili Crnoj Gori, a u njima se sve češće mogu videti i glumci iz Srbije. Veliku gledanost, u Srbiji su imale hrvatske telenovele, poput „Ponosa Ratkajevih“. Jednu od glavnih uloga u ovoj seriji, igrao je poznati srpski glumac Aleksandar Srećković - Kubura.
„Mislim da je umetnost, i kultura uopšte, mesto gde se veze poslednje raspadaju, a prve obnavljaju“, rekao nam je ovaj umetnik, koji je proteklih godina stekao reputaciju najangažovanijeg srpskog glumca u Hrvatskoj. Osim „Ratkajevih”, mogao se videti i u „Zakonu ljubavi”, „Pod sretnom zvijezdom”, „Ja Če Gevara”...
„Tržište bilo koje od sadašnjih zemalja južnog Balkana, odnosno bivših republika Jugoslavije, samo za sebe prilično malo... Milsim da je poslovno dobar potez prodavati svoj proizvod, u mom slučaju to su moje glumačko umeće i moj lik, na što većem tržištu. Pre svega, zato što je besmisleno ne koristiti tržište koje govori faktički isti jezik, dakle, svi se razumemo bez titla“, objašnjava Srećković.
(VIDEO: Aleksandar Srećković u seriji 'Ponos Ratkajevih)
Jedna od omiljenih zvezda na prostoru bivše Juglosavije, Neda Arnerić, takođe se kroz TV serije vratila na male ekrane u Hrvatskoj i BiH.
„Mislim da je to potpuno prirodno... Ja sam očekivala, znala, bila sigurna da će umetnici biti ti koji će prvi zaboraviti na granice i koji će ponovo početi da rade zajedno. To je jedno veliko osveženje za svaku ekipu u koju dođe neko nov, sa strane, odjednom se ubaci neka nova energija, proradi adrenalin. Drugačije je nego kada rade isključivo ljudi koji se poznaju i koji posle snimanja trče svojim kućama. Do sada sam imala dva prelepa iskustva. Jedno je snimanje sitkoma „Naša mala klinika“ u Sloveniji, gde se sakupila ekipa glumaca iz cele eks-Ju. Nadala sam se da će se možda setiti moje glumačke malenkosti i za neki malo ozbiljniji posao i to mi se desilo prošle godine kada sam radila jednu lepu seriju u Hrvatskoj, gde su opet dolazili ljudi iz Bosne, Slovenije...“, rekla nam je Neda Arnerić.
Kulturna saradnja se odvija u oba smera, pa su i u projektima srpskih tv produkcija česti glumci iz regiona, pre svega iz Hrvatske. Tako je, na primer, Rene Bitorajac, zvezda hrvatske serije „Bitange i princeze“, koja je bila veoma gledana i u Srbiji, igrao regionalnom projektu „Naša mala klinika“ koja se emitovala na srpskim tv stanicama, filmu „Čitulja za Eskobara“ i drugim projektima.
Njegov kolega, poznati zagrebački umetnik Hrvoje Kečkeš, trebalo bi, po navodima medija, da se pojavi u nastavku filma „Montevideo“, uz brojne druge glumce iz Hrvatske. Priča o fudbalu je u Hrvatskoj zainteresovala i publiku, pa time i producente, te bi istoimena serija, prema navodima, trebalo da bude emitovana na jednoj od vodećih televizija u Hrvatskoj.
Takva kulturna razmena, ukazuju glumci, osim većeg prostora za rad i zaradu, donosi i drugu vrstu dobiti.
„Umetnost je jedan univerzalna stvar, prema tome je jako je bitno da se uopšte i ne razmišlja o tome odakle, ko, šta... Umetnost se ili desi ili nedesi“, kaže Neda Arnerić.
„Pre svega, moj glavni kapital je što sada imam vrlo, vrlo mnogo prijatelja među kolegama u Hrvatskoj“, dodaje Aleksandar Srećković.
Regionalna koprodukcija ipak ima jednog ozbiljnog konkurenta. Nakon talasa latino telenovela, na Balkanu raste popularnost serija turske produkcije, primećuje tv kritičar Dragan Ilić.
„Kao u onom lošem vicu kada se dvoje vole ili svađaju, obično uleti neko treći i preuzme inicijativu. To se ovog puta desilo sa turskom produkcijom koja je prosto preplavila ceo Balkan - Srbiju, Hrvatsku, BiH i ostale susede... tako da su univerzalni junaci Balkanskog poluostrva postali Šeherezada i Onur ili „Sulejman Veličanstveni i njegov harem“, zaključuje Ilić.
