U Srbiji od raka godišnje umire preko 20.000 ljudi

Stopa smrtnosti od karcinoma u Srbiji je u zabrinjavajućem porastu, upozorili su stručnjaci na Svetski dan borbe protiv raka. Prema zvaničnim podacima, 21.000 ljudi svake godine u Srbiji umire od malignih bolesti, dok zdravstveni sistem godišnje registruje 33.000 novoobolelih.

Najčešće vrste tumora kod žena u Srbiji su rak dojke, grlića materice, pluća i debelog creva, dok su kod muškaraca na prvom mestu malignitet pluća i debelog creva. Neke od novih mera koje preduzima zdravstvo su skrining programi za rano otkrivanje karcinoma, sve više žena se pregleda na mamografima, ali je i dalje jedan od najvećih problema činjenica da mnogi ne odlaze na preventivne kontrole.

Iako tvrdi da se po broju novoobolelih Srbija ne razlikuje od evropskih zemalja, kao i od država regiona, Zoran Rakočević, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže za RSE da zabrinjava činjenica da je sve kraće vreme od otkrivanja bolesti do smrti pacijenata koji nisu izlečeni.

“Osnovni razlog za to je što se kod nas pacijenti javljaju lekaru za pomoć u relativno odmaklim fazama bolesti. To je, dakle, deo loše zdravstvene kulture. Ne treba zaboraviti da naša zemlja već niz godina prolazi kroz tešku ekonomsku situaciju, sa zdravstvenim izdvajanjem od oko 300 evra po glavi stanovnika, ali se načini lečenja za ogroman broj obolelih u Srbiji ne razlikuju od metoda koje se primenjuju u svetu. Kada je u pitanju onkologija, dostupnost citostatika i radioterapije ni po čemu nije iza one koja postoji u zemljama zapadne Evrope” ističe Rakočević.

Prognoze zdravstvenih radnika ukazuju da bi u skoroj budućnosti u Srbiji maligne bolesti mogle da premaše kardiovaskularne po broju novoobolelih i umrlih. Velika potreba su nabavka savremenih aparata i otvaranje novih onkoloških centara, jer u nekim od pet postojećih pacijenti na radio terapiju čekaju i po dva meseca. Onkolozi kažu da je prema svetskim standardima na 250.000 stanovnika potreban jedan aparat za zračenje, da ih u Srbiji trenutno ima oko 12 i da ih nedostaje još barem toliko.

Vladimir Kovčin, direktor Kliničko bolničkog centra Bežanijska kosa, rekao je da je siromaštvo jedan od osnovnih uzroka zbog kojih je Srbija među vodećim zemaljama u svetu po smrtnosti od karcinoma.

“Jer dostupnost najsavremenijih i najefikasnijih terapija u Srbiji kasni nekoliko godina u odnosu na najrazvijenije zemlje. Uzrok smrtnosti je delom i nedovoljno zdravstveno vaspitanje našeg naroda, nesarađivanje u smislu odlaska na sistematske preglede, neučestvovanje u prevenciji i skriningu. Sve to može da bude uzrok povećane smrtnosti od malignih bolesti u našoj zemlji. Jer se zna da rano otkriven karcinom može da se izleči, a da onaj koji je dao metastaze ne može da se izleči”, napominje Kovčin.

Stres, fizička neaktivnost, loša ishrana

Stručnjaci ukazuju da samo 20 odsto žena u Srbiji redovno odlazi na ginekološke preglede. Pored genetskih predispozicija, neki od najvećih uzročnika karcinoma u savremenom svetu su sve učestaliji stres, gojaznost, fizička neaktivnost, loš način ishrane i pušenje.

Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, kaže za RSE da brojke obolelih od malignih bolesti u Srbiji upozoravaju.

„To je veoma loš pokazatelj. Jedan od najvećih faktora rizika za pojavu raka je duvan. Ipak, to ne znači ako svi Srbi ove godine prestanu da puše da će sutra ili za godinu dana da nestane tumora. Mora se raditi na duge staze... Bitna je sekundarna preventiva, odnosno blagovremeno otkrivanje malignog tumora. Skrining programi kod nas još nisu zaživeli. Relativno visoka stopa umiranja od raka je i znak da kod nas lečenje nije na nivou država zapadne i severne Evrope“, zaključuje Čikarić.

Istraživanja pokazuju da svaki treći punoletni građanin Srbije redovno puši, iako svake godine u svetu umre pet miliona ljudi od bolesti povezanih sa pušenjem. Na beogradskom Institutu za onkologiju, centralnoj ustanovi u kojoj se leče oboleli od kancera, pacijenti na radioterapiju u bolničkim uslovima u toj ustanovi čekaju četiri do pet nedelja, za ambulantno lečenje do dve sedmice, dok je vreme čekanja za hirurško zbrinjavanje nekoliko dana.

Zorica Manojlović, iz Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), čiji sin je u Srbiji uspešno izlečen od maligne bolesti, kaže da su uslovi lečenja na srpskim klinikama danas mnogo bolji nego ranije ali da ima još problema, kao što je manjak prostora.

“Prvo, u bolnicama ne postoje kreveti za roditelje obolele dece. Oni sa decom spavaju u krevetu ili su u bolničkim sobama na stolicama pored njih. Na našim klinikama uglavnom postoji samo po jedno ili eventualno dva kupatila na desetak soba, što je apsolutno nedovoljno. Mislim da bi to moglo da se promeni… Kod ovih bolesti jako je bitna i higijena, nisu dovoljni samo lekovi, jer pacijentima pada imunitet od citostatika pa im se zato odlažu terapije. Sama bolest je strašna, i lečenje je dugo, teško i bolno, pa bi bar uslovi morali da budu koliko toliko bolji”, naglašava Manojlović.

U borbi protiv malignih bolesti stručnjaci preporučuju redovne preventivne preglede, ali i umerenu fizičku aktivnost koja može da smanji rizik od nekih vrsta kancera.