Kada se analiziraju nastojanja za sprečavanje kancera, prvo što nam pada na pamet jesu etikete sa upozorenjima na cigaretama koje se prodaju širom sveta. To je delimično doprinelo smanjenju pušenja i, samim tim, zdravstvenih problema koje ono izaziva. Slična upozorenja bi trebalo iz istih razloga staviti na meso i mlečne proizvode, piše dr Neal Barnard u “Indipendentu" (The Independent).
Za razliku od hrane biljnog porekla koja pobošljava naše zdravlje – meso i mlečni proizvodi su rizični skoro kao cigarete, uključujući povećanu opasnost od moždanih udara, srčanih oboljenja i raka.
Prema izveštaju Centra za istraživanje kancera, u Velikoj Britaniji je dijagnostikovano skoro 425 hiljada obolelih 2010. Od toga je 150 hiljada umrlo iste godine od raka.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je utvrdila da je neodgovarajući način ishrane u 30 odsto slučajeva uzrok raka u zapadnim državama a oko 20 procenata u zemljama u razvoju.
Prerađeno meso, kao što su slanina, kobasice, šunka i slično, itekako utiču na rak creva – koji je na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji – tako da ove namirnice niko ne bi trebalo ikada da jede, pokazuje nedavno istraživanje koje su objavili Svetski fond za istraživanje raka (The World Cancer Research Fund) i Američki institut za istraživanje raka (American Institute for Cancer Research).
U zemljama u kojima se više koriste masnoće, pre svega životinjske kao što su meso i mlečni proizvodi, češće se oboljeva od raka dojke.
U analizi na uzorku od 15 hiljada muškaraca, lekari su utvrdili da se svi oni koji su jeli crveno meso najmanje pet puta sedmično, suočavaju sa većim rizikom od dobijanja raka prostate, u odnosu na ljude koji konzumiraju ove namirnice ređe nego jedanput sedmično.
Ilustracija
Zaključak drugih studija je da korišćenje mesa može povećati rizik od raka bubrega i pankreasa.
Postoje mnoga objašnjenja zašto meso povećava rizik oboljevanja od raka. U nekim slučajevima, meso sadrži kancerogene materije koje se formiraju tokom njegove obrade ili pripreme hrane. Takođe, visoka koncentracija masti u mesu i mlečnim proizvodima podstiče stvaranje hormona, čime se povećava rizik od oboljenja, kao što je rak dojke i prostate.
Ako vas ove informacije navedu na razmišljanje o vašoj viljušci kao moćnom oružju, onda ste na pravom putu: to može da vas zaštiti od raka. Sve zavisi kako koristite ovaj pribor za unošenje hrane.
Prednosti hrane biljnog porekla
Hrana biljnog porekla je bogata vlaknima, koja ubrzavaju prolazak hrane kroz debelo crevo, čime se odstranjuju kancerogene materije i menja vrsta bakterije u crevima, odnosno smanjuje proizvodnja kancerogenih kiselina.
Ilustracija
Vitamin C - antioksidant koji se nalazi u citrusnom voću kao i u različitim vrstama povrća – može da smanji rizik od raka jednjaka i želuca jer neutrališe stvaranje kancerogenih hemikalija koje se stvaraju u organizmu i blokira pretvaranje nitrate u kancerogene nitrosamine u stomaku.
Karotenoidi - pigmenti koji daju boju voću i povrću – takođe su se pokazali efikasnim u zaštiti od raka pluća a mogu da spreče i rak bešike, usta, grkljana, jednjaka i dojke.
Povrće poput kupusa, brokolija, kelja, repe, karfiola i prokelja, sadrži flavonoide i indole za koje se smatra da sprečavaju rak. Namirnice od soje koje koriste vegani sadrže antikancerogene materije, uključujući lignan i fitoestrogen.
Rezultati Evropskog centra za istraživanje raka i nutricionizma (EPIC), ukazuju na velike razlike između zdravlja ljudi koji jedu meso i vegana. Naime, vegani imaju manje od polovine zasićenih masti u svom organizmu u odnosu na ljude koji jedu meso. Takođe, poseduju mnogo veće količine vlakana kao i vitamina C i E.
Studije u Engleskoj i Nemačkoj pokazuju da je za 40 odsto manji rizik da vegetarijanci obole od raka u odnosu na one koji konzumiraju meso.
Odvikavanje od pušenja ostaje važan način da se smanji rizik od kancera. Međutim, podjednako je bitno da se ukazuje i na štetnost mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Ramislite o tome.
