Pišu: Aleksandar Gostjev i Andrej Šarogradski (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Nekolicina ruskih vojnika iz grada Novorosijsk odbila je da ode na "službeni put" u Siriju. Oni su se pozvali na nepostojanje pismene naredbe i druga kršenja zakona. Komanda vojske se, međutim, umesto da zaštiti njihova prava, obratila Federalnoj službi bezbednosti s inicijativom prema kojoj vojnici po ugovoru mogu da budu optuženi po nekoliko članova krivičnog zakonika, između ostalog i za državnu izdaju.
Internet izdanje "Gazeta.Ru" je 18. septembra objavilо da se na železničkoj stanici u Novorosijsku nalazi takozvana mešovita četa od 20 profesionalnih vojnika po ugovoru Oružanih snaga Ruska Federacije koje komanda po svoj prilici namerava da pošalje u Siriju.
Oni su u Novorosijsk poslati navodno radi istovara vojne tehnike. Međutim, u putnoj legitimaciji im nije određen datum povratka, а komandir im je pre otpremanja u taj grad rekao da ih pripremaju za službeno putovanje u “krizno žarište”.
Četvorica vojnika, uključujući i poručnika Alekseja N., saopštilo je i da su celoj četi, nakon što su se 16. septembra sreli sa predstavnikom Generalštaba, oduzeti dokumenti radi stavljanja vize u pasoše. Taj čovek je stao pred njih u civilu i izjavio da je naredba o službenom putovanju u inostranstvo “tajna”. Potvrdio je i da se četa upućuje u sirijski grad Latakija.
Nakon što su saznali da ih šalju u Siriju, vojnici su odlučili zvanično da odbiju izvršenje zadatka koji je podrazumevao odlazak na službeno putovanje. Međutim, prema njihovim rečima, u lokalnom vojnom tužilaštvu njihove molbe nisu odobrene, a u slučaj se umešala i Federalna služba bezbednosti (FSB).
Prema podacima izdanja "Gazeta.Ru", vojnici su se tada obratili Savetu za ljudska prava pri predsedniku Rusije. Iz toga Saveta je upućen zvaničan zahtev ministarstvu odbrane da se provere ove tužbe. Istovremeno je sekretar za štampu predsednika Rusije Dimitrij Peskov, komentarišući tekst u "Gazeta.Ru", izjavio da Kremlj nema podatke o ruskim vojnicima koji bi podnosili tužbe zbog upućivanja u Siriju.
Advokat Ivan Pavlov, koji je preuzeo na sebe obavezu da brani interese tih vojnika, ističe da vojno tužilaštvo sedi sklopljenih ruku dok vojnici trpe "provere, saslušanja i pretnje, sve do krivičnog gonjenja".
RSE: Da li vam je poznato šta se sada dešava s ovim vojnicima? О koliko tačno ljudi se radi?
Pavlov: Ne mogu da vam kažem ni broj, ni imena osoba koje zastupam, pre svega iz razloga njihove bezbednosti. Mogu samo da kažem de mi se obratila grupa vojnika koje su "na slepo", ne obezbeđujući im nikakve informacije, pokušali da prebace u jedno od kriznih žarišta. Nakon što su dobili indirektne informacije o kakvom putovanju je reč, obratili su se najpre vojnom tužilaštvu koje tom prilikom nije apsolutno ništa uradilo. Umesto da štiti prava vojnika, ono je pozvalo vojne kontraobaveštajce i predstavnike FSB. Nakon što se u medijima digla galama situacija kao da se malo poboljšala, ove vojnike počeli su da vraćaju nazad u mesto gde su smeštene njihove jedinice. Mi pažljivo pratimo šta se dešava. Ako protiv ovih vojnika budu preduzete neke provere i saslušanja, ili ako budu kažnjeni, mi ćemo pokrenuti proces pravno i branićemo njihova prava i interese.
RSE: Da li su im, prema vašoj informaciji, pretili?
Pavlov: Pretili su im da će ih krivično goniti. Kako su mi rekli, radilo se gotovo o optužbi za državnu izdaju.
RSE: U čemu je konkretno u ovom slučaju prekršen zakon, od strane ministarstva odbrane, od strane vojnog tužilaštva, od strane ostalih zvaničnih instanci?
Pavlov: S mog aspekta u ovom slučaju radi se o ignorisanju prava vojnika koja predviđa i Ustav, i zakon o vojnoj službi. Vojnici koji potpisuju ugovor su isti takvi ljudi kao vi ili ja, i oni su građani! Bez obzira što su dužni da "izvršavaju naredbu". Ali svaka naredba treba da bude jasna i razumljiva da bi oni mogli da donesu odluku da li je taj rat njihov ili nije. Ako se ljudi šalju na službeno putovanje bez da im se saopšti krajnja destinacija, da bi oni na kraju shvatili da ih šalju u neko žarište, to svakako jeste narušavanje kako uslova ugovora, tako i zakona.
RSE: Svi se slažu da postoji namera da se ovi ljudi pošalju u inostranstvo, izvan granica Rusije, konkretno – u Siriju, pri čemu mnogi tvrde da bi ovi vojnici, ukoliko bi se i bezbedno vratili sa tzv. "službenog puta", bili apsolutno nemoćni u pogledu nekih kompenzacija u slučaju mogućeg narušavanja zdravlja, isplate itd. А ako se ne bi vratili, njihove porodice ne da nikada ne bi mogle da dobiju neku pomoć, već ne bi mogle da dobiju ni dokaz o pogibiji svog rođaka za vreme obavljanja vojne dužnosti.
Pavlov: U ovakvim uslovima obavijenim tajnom, kada se ne zna gde se vojnici šalju, zašto se šalju, kakve ciljeve su pred njih postavili – svakako nastaje plodno tlo za svakojake zloupotrebe od strane vojne komande. Ovi vojnici na ovaj način ostaju bez socijalnih garancija, što ne bi bio slučaj da su naredbe izdate po propisima. Vojnici bi trebali biti upoznati s naredbama i trebala bi da im bude ponuđena mogućnost izbora. Jer svaki vojnik ima mogućnost izbora. Ukoliko se ne slaže s nekom naredbom vojnik može da stavi na sto izveštaj i kaže: "Izvinite, ali pod ovakvim uslovima neću da služim!"
RSE: Da li činovnici ministarstva odbrane, vojnog tužilaštva i FSB shvataju da se krši zakon? U Rusiji je godinama postojao samo jedan pristup – da vojnik ne treba ništa da misli, nikada ništa ne treba da pita, samo treba da "brani otadžbinu cenom vlastitog života". Odstupanje od ovoga, posebno javna zaštite vlastitih prava, publicitet, obraćanje višim instancama, izazvali su veoma veliko iznenađenje i neprihvatanje,ne samo unutar vojnih krugova, već i unutar većeg dela stanovništva. Rekli ste da se mogla čuti fraza "izdaja države". Da li su se s aspekta tumačenja i poštovanja zakona i tumačenja prava vojnika desile bilo kakve promene u glavama vojnih komandanata od sovjetskih vremena?
Pavlov: Ako su se i desile, mi ih ne primećujemo. Jer se prema ljudima i dalje odnose onako kako su se odnosili u vreme SSSR-a prema Sovjetskoj armiji - kao prema topovskom mesu, kao prema bespravnim robovima. Bez obzira što je svim razumnim ljudima jasno da savremena i efikasna armija može da se gradi samo na slobodnim ljudima, putem pravičnog sistema ugovora, kada je svaka od strana svesna svojih obaveza, a nikako na potčinjenom vojniku. Komandanti treba da shvate da i oni imaju određene obaveze prema svojim potčinjenima.
