Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres pozvao je bogate zemlje da oporezuju neočekivanu dobit kompanija za fosilna goriva i iskoriste taj novac za pomoć zemljama pogođenim klimatskom krizom i ljudima koji se bore s rastućim cijenama hrane i energije.
Obraćajući se svjetskim liderima na otvaranju Generalne skupštine UN-a u utorak 20. septembra, Guterres je pojačao svoje napade na naftne i plinske tvrtke, čiji su profiti narasli za destine milijardi dolara.
"Industrija fosilnih goriva uživa u stotinama milijardi dolara subvencija i nenadmašne dobiti dok se kućni budžeti smanjuju, a naša planet gori", rekao je.
Rekao je i da bi novac od poreza na dobit od fosilnih goriva trebalo preusmjeriti na dva načina.
“Zemljama koje trpe gubitke i štete uzrokovane klimatskom krizom; i ljudima koji se bore s rastućim cijenama hrane i energije", rekao je na godišnjem okupljanju svjetskih čelnika u New Yorku.
Jedan od Guterešovih prioriteta je borba za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i posebno emisije proizvođača fosilnih goriva.
- Zašto UN daju još osam godina za spas od ekološke katastrofe?
- Guterres upozorio da je obrazovanje u svijetu u velikoj krizi
- Pad očekivanog životnog vijeka, obrazovanja i prihoda, navodi UN
Više od 150 šefova vlada i država iz celog sveta prvi put uživo posle tri godine raspravlja o globalnim problemima poput klimatskih promena, rastućeg siromaštva, nejednakosti i rata u Ukrajini.
Američki predsednik, čelnik zemlje gde je sedište UN, se neće obratiti okupljenima prvoga dana, kao što je bilo u vrlo retkim slučajevima u prošlosti. Predsednik SAD Džozef Bajden koji je juče prisustvovao sahrani britanske kraljice Elizabete Druge, pomerio je obraćanje za sredu, a njegovo mesto će preuzeti predsednik Senegala Maki Sal.
Generalna skupština UN, biće održana u senci rata u Ukrajini, najgoreg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, koji je uzrokovao i krize sa hranom i energentima, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govoriće u sredu putem video veze. Za takvo obraćanje bila je potrebna posebna dozvola zemalja članica pošto po propisima svi čelnici treba da se obrate uživo.
U nastojanju da odgovore na zabrinutost nekih zemalja predstavnici SAD i Evrope danas organizuju sastanak na visokom nivou o prehrambenoj bezbednosti, koja je dovedena u pitanje kao posledica ukrajinskog rata.
Francuski predsednik Emanuel Makron koji će govoriti danas na Generalnoj debati insistiraće na potrebi da se spreči podela između zemalja severa i juga, saopštila je Jelisejska palata. Makron će organizovati večeru sa tom temom sa više drugih lidera, prenosi Beta pozivajući se na AFP.
Pored brazilskog predsednika Žaira Bolsonara danas će takođe govoriti turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, japanski premijer Fumio Kišida i nemački kancelar Olaf Šolc.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi takođe je u Njujorku ove nedelje na svojoj prvoj Generalnoj skupštini i nuklearno pitanje bi moglo ponovo da bude tema rasprava.
Ove nedelje će biti i nekih upečatljivih izostanaka, posebno ruskog predsednika Vladimira Putina.
