Tragom izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Ive Josipovića nakon razgovora na brodu, a zatim prijateljske šetnje i ručka u Opatiji, da bi se međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu mogle rešiti vansudskom nagodbom, istraživali smo kakav bi postupak trebalo da usledi i kakve su reakcije stručne javnosti i onih koji zastupaju žrtve.
Hrvatska je tužila Srbiju za genocid još 1999. godine, a Srbija je uzvratila kontratužbom početkom ove godine.
Pitali smo naše sagovornike u Beogradu da li misle da je izjava dva predsednika u Opatiji dobra vest. Savo Štrbac iz dokumentacionog centra Veritas:
“Sa pozicije Srba iz Hrvatske nije dobra vest. Zato što će se to prelomiti preko naših leđa.”
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević:
“Za mene je to vrlo dobra vest.”
Vojin Dimitrijević, Foto: Vesna Anđić
RSE: Da li mislite da je i za ljude koji su stradali u ratu i koji očekuju da budu obeštećeni, to dobra vest?
“Mislim da je to za njih dobra vest baš zato što se ide na rešavanje njihovih pitanja umesto što se vrši gromoglasna propaganda u vezi sa genocidom. Mislim da je to dobro.”
Kazniti sve počinioce
Profesor Vojin Dimitrijević kaže da bi se prava žrtava garantovala sporazumom dve države u vansudskom poravnanju. Na pitanje kakav bi postupak bio, profesor kaže da bi obe strane trebalo u istom trenutku da povuku svoje tužbe i da bi te odluke morale da donesu vlade.
“Akt o povlačenju ne bi bio prosta rečenica o povlačenju, nego jedan novi sporazum o nagomilanim pitanjima između Hrvatske i Srbije... Znači, tačka jedan - dve države se sporazumno odlučuju da povuku tužbe, tačka dva - da se postigne dogovor i donesu rešenja o povratku izbeglih Srba, obeštećenju Srba, o penzionerima koji nisu primali penziji i svega drugoga što se dešavalo. Nešto može odmah da se proglasi, a za neke stvari treba tek da počne proces...”
RSE: Znači, sada se očekuje da konkretne poteze načine dve Vlade?
Dimitrijević: Predsednici mogu da se dogovore načelno, da zatraže od svojih Vlada da to urade i onda se napravi skup eksperata i da se sve to ispiše i postigne sporazum.
Zločinci se neće izvući
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, smatra da će dve države prvo početi da rade na konkretnim sporazumima o obeštećenju žrtava, povratku izbeglih, revidiranju optužnica, sudbini nestalih, vraćanju ukradenog blaga, svim otvorenim pitanjima, pa tek će onda, na osnovu toga, eventualno odlučiti da istovremeno povuku tužbe.
“Ja ne verujem da će doći do odustajanja od suđenja pred Međunarodnim sudom pravde. Mislim da će se države složiti da to suđenje ide svojim tokom, a da u međuvremenu države postignu svoj sporazum o poravnanju. Ukoliko one stvarno dođu do rešenja koja su ostvariva i transparentna, onda će na osnovu toga biti odlučeno o povlačenju tužbe.”
Nataša Kandić
I za kraj, dve poruke. Najpre onima koje čeka ruka pravde za počinjene ratne zločine. Odsutajanje od tužbe za genocid, ni najmanje ih se ne tiče. To nije odustajanje od privođenja pravdi počinilaca zločina na obe strane.
Druga poruka stiže od pravnih eksperata u Srbiji koji tvrde da govore i u ime svojih hrvatskih kolega. Ako se ostane pri tužbama, brke će samo omastiti skupi advokati, a šanse da se dokažu genocodi su gotovo nikakve.
Da podsetimo, koliko je javnosti poznato, u tužbi su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i, naravno, najvažnije optužbe tokom akcije Bljesak i Oluja, kao i stradanje povratnika nakon završetka rata. Uz to u tužbi se navodi istorijat srpsko hravtskih odnosa, uključujući i zločin u Jasenovcu u toku Drugog svetskog rata.
*****
Pročitajte i ovo:
Međusobne tužbe moguće riješiti vansudskom nagodbom
Vlada nije razmatrala odustajanje od tužbe protiv Srbije
Srbija ipak odlučila tužiti Hrvatsku
ICJ: počela rasprava po osnovu hrvatske tužbe
Beograd neće žuriti sa tužbom protiv Hrvatske
Kontratužba će se odnositi i na NDH
Hrvatska je tužila Srbiju za genocid još 1999. godine, a Srbija je uzvratila kontratužbom početkom ove godine.
Pitali smo naše sagovornike u Beogradu da li misle da je izjava dva predsednika u Opatiji dobra vest. Savo Štrbac iz dokumentacionog centra Veritas:
“Sa pozicije Srba iz Hrvatske nije dobra vest. Zato što će se to prelomiti preko naših leđa.”
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević:
“Za mene je to vrlo dobra vest.”
RSE: Da li mislite da je i za ljude koji su stradali u ratu i koji očekuju da budu obeštećeni, to dobra vest?
“Mislim da je to za njih dobra vest baš zato što se ide na rešavanje njihovih pitanja umesto što se vrši gromoglasna propaganda u vezi sa genocidom. Mislim da je to dobro.”
Kazniti sve počinioce
Profesor Vojin Dimitrijević kaže da bi se prava žrtava garantovala sporazumom dve države u vansudskom poravnanju. Na pitanje kakav bi postupak bio, profesor kaže da bi obe strane trebalo u istom trenutku da povuku svoje tužbe i da bi te odluke morale da donesu vlade.
“Akt o povlačenju ne bi bio prosta rečenica o povlačenju, nego jedan novi sporazum o nagomilanim pitanjima između Hrvatske i Srbije... Znači, tačka jedan - dve države se sporazumno odlučuju da povuku tužbe, tačka dva - da se postigne dogovor i donesu rešenja o povratku izbeglih Srba, obeštećenju Srba, o penzionerima koji nisu primali penziji i svega drugoga što se dešavalo. Nešto može odmah da se proglasi, a za neke stvari treba tek da počne proces...”
RSE: Znači, sada se očekuje da konkretne poteze načine dve Vlade?
Dimitrijević: Predsednici mogu da se dogovore načelno, da zatraže od svojih Vlada da to urade i onda se napravi skup eksperata i da se sve to ispiše i postigne sporazum.
Zločinci se neće izvući
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, smatra da će dve države prvo početi da rade na konkretnim sporazumima o obeštećenju žrtava, povratku izbeglih, revidiranju optužnica, sudbini nestalih, vraćanju ukradenog blaga, svim otvorenim pitanjima, pa tek će onda, na osnovu toga, eventualno odlučiti da istovremeno povuku tužbe.
“Ja ne verujem da će doći do odustajanja od suđenja pred Međunarodnim sudom pravde. Mislim da će se države složiti da to suđenje ide svojim tokom, a da u međuvremenu države postignu svoj sporazum o poravnanju. Ukoliko one stvarno dođu do rešenja koja su ostvariva i transparentna, onda će na osnovu toga biti odlučeno o povlačenju tužbe.”
I za kraj, dve poruke. Najpre onima koje čeka ruka pravde za počinjene ratne zločine. Odsutajanje od tužbe za genocid, ni najmanje ih se ne tiče. To nije odustajanje od privođenja pravdi počinilaca zločina na obe strane.
Druga poruka stiže od pravnih eksperata u Srbiji koji tvrde da govore i u ime svojih hrvatskih kolega. Ako se ostane pri tužbama, brke će samo omastiti skupi advokati, a šanse da se dokažu genocodi su gotovo nikakve.
Da podsetimo, koliko je javnosti poznato, u tužbi su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i, naravno, najvažnije optužbe tokom akcije Bljesak i Oluja, kao i stradanje povratnika nakon završetka rata. Uz to u tužbi se navodi istorijat srpsko hravtskih odnosa, uključujući i zločin u Jasenovcu u toku Drugog svetskog rata.
*****
Pročitajte i ovo:
Međusobne tužbe moguće riješiti vansudskom nagodbom
Vlada nije razmatrala odustajanje od tužbe protiv Srbije
Srbija ipak odlučila tužiti Hrvatsku
ICJ: počela rasprava po osnovu hrvatske tužbe
Beograd neće žuriti sa tužbom protiv Hrvatske
Kontratužba će se odnositi i na NDH
