U Turskoj se u nedelju održava referendum na kojem će se oko 50 miliona birača izjasnjavati o izmenama Ustava čiji je cilj jačanje islamsko-konzervativne vlade u odnosu na sekularnu opoziciju.
Referendum će pokazati i nivo popularnosti premijera Redžepa Tajipa Erdogana čija je vlada na vlasti od 2002. godine.
Opozicija tvrdi da iza tih reformi stoji želja da se država islamizira. Poslednje ankete javnog mnjenja pokazuju da će rezultat referenduma biti neizvestan.
Izlazak na referendum u Turskoj je obavezan pod pretnjom plaćanja kazne.
Evropska komisija pozdravila je reviziju turskog ustava ocenjujući da je to "korak u dobrom pravcu" zbog više elemenata koji treba da poboljšaju funkcionisanje pravosuđa i smanje ovlašćenja vojnog pravosuđa.
Erdoganova vlada navodi da će vojska, koja je glavni branilac nasleđa prvog predsednika Turske Kemal-paše Ataturka i sekularnog ustrojstva zemlje, posle izmene ustava biti više odgovorna civilnim sudovima, kao i da će se ojačati demokratija u toj zemlji.
Opozicione stranke strahuju da će vlada moći da kontroliše sudove pošto jedna od spornih odredbi amandmana daje parlamentu glas u imenovanju sudija i da će vojnim licima moći da bude suđeno pred civilnim sudovima.
Erdoganova vlada je znatno smanjila ovlašćenja vojsci i poručuje da će se izmenama ustava njen uticaj svesti na onaj koji je imala pre vojnog udara 12. septembra 1980. godine.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Turska najbolji američki prijatelj?
Referendum će pokazati i nivo popularnosti premijera Redžepa Tajipa Erdogana čija je vlada na vlasti od 2002. godine.
Opozicija tvrdi da iza tih reformi stoji želja da se država islamizira. Poslednje ankete javnog mnjenja pokazuju da će rezultat referenduma biti neizvestan.
Izlazak na referendum u Turskoj je obavezan pod pretnjom plaćanja kazne.
Evropska komisija pozdravila je reviziju turskog ustava ocenjujući da je to "korak u dobrom pravcu" zbog više elemenata koji treba da poboljšaju funkcionisanje pravosuđa i smanje ovlašćenja vojnog pravosuđa.
Erdoganova vlada navodi da će vojska, koja je glavni branilac nasleđa prvog predsednika Turske Kemal-paše Ataturka i sekularnog ustrojstva zemlje, posle izmene ustava biti više odgovorna civilnim sudovima, kao i da će se ojačati demokratija u toj zemlji.
Opozicione stranke strahuju da će vlada moći da kontroliše sudove pošto jedna od spornih odredbi amandmana daje parlamentu glas u imenovanju sudija i da će vojnim licima moći da bude suđeno pred civilnim sudovima.
Erdoganova vlada je znatno smanjila ovlašćenja vojsci i poručuje da će se izmenama ustava njen uticaj svesti na onaj koji je imala pre vojnog udara 12. septembra 1980. godine.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Turska najbolji američki prijatelj?
