Eksplozije iz daljine, demonstranti, vodeni topovi. Sve je to slika koju svet posmatra iz uzdrmanih najvećih turskih gradova, što je odnelo i prvu žrtvu. Potvrđena je i druga žrtva, a četiri osobe su povređene u Istanbulu. Demonstrantima su se pridružili i sindikati koji predstavljaju 240.000 radnika.
Iako premijer Redžep Tajip Erdogan demonstrante i dalje naziva ekstremistima, petog dana protesta kojima su se priključili i predstavnici sindikata javnih radnika, njegov zamenik, potpredsednik Vlade Bulent Arinč ponudio je vođama protesta da se sastanu.
U međuvremenu je potvrđena smrt još jednog demonstranta u Antakiji. Abdulah Comert 22-godišnji član podmlatka Narodne republikanske partije, ranjen je kada je nepoznata osoba pucala na njega, da bi kasnije preminuo u bolnici, saopštili su prestavnici kancelarije guvernera Anatkije.
Najmasovnija sindikalna organizacija – Konfederacija sindikata javnog sektora u utorak se pridružila demonstrantima u dvodnevnom štrajku u znak protesta zbog upotrebe sile.
Premijer Redžep Tajip Erdogan ne odustaje – i poručuje da su demonstracije organizovali ekstremni elementi povezani sa terorizmom. Da li su ovo odsudne izjave političara koji je spasio Tursku od teškog posrnuća, da bi je potom uveo u stanje sve dubljeg konzervativizma, koje se sada kao pretnja okreće njemu samome?
"Bio sam na Taksim trgu u Istanbulu”, poručuje u telefonskom razgoru za naš program jedan od tamošnjih demonstranata i nastavlja:
“Tamo je bilo ljudi svih političkih pogleda. To nije bio skup istomišljenika: bilo je i antikapitalista, islamista, simpatizera različitih partija – svi su bili prisutni, ujedinjeni.”
I svi su se našli na udaru.
”Zabrinuti smo zbog izveštaja o upotrebi policijske sile”, saopštio je američki državni sekretar Džon Keri.
“Pozivamo sve uključene, one koji demonstriraju i koriste svoje pravo slobodnog izražavanja, kao i one koji su u vlasti – da se uzdrže od svih provokacija na nasilje”, rekao je Keri.
Skandirajući "Hoćemo slobodu!", stotine ljudi okupile su se ispred Konzulata Turske u Njujorku, zahtevajući Erdoganovu ostavku. Oni su nosili i njegove fotografije na kojima su bili nacrtani nacistički simboli.
Oko 2.000 demonstranata okupilo se na mirnim demonstracijama u centru Atine uzvikujući parole "Grčka, Turska, solidarnost!", a agencije prenose da su većina učesnika bili simpatizeri Komunističke partije Grčke.
Čuje li Erdogan ove konstatacije? Sudeći po poslednjoj izjavi – teško. Naime, on je poručio da proteste organizuju ekstremni elementi povezani sa terorizmom. Iz Maroka, na prvoj stanici svoje turneje po Magrebu, naveo je da se situacija smiruje:
”Događaji u Turskoj nemaju nikakve veze sa sečom drveća ili sređivanjem parkova. Oni koji su izgubili izbore su iza svega i koriste različita sredstva. Demonstracije se ne događaju u svakom gradu. Situacija se smirije, ljudi shvataju šta se događa i pre nego što se vratim, Turska će biti mirna”, poručio je.
Ono što se može čuti od stranaca koji se na raznim medijima javljaju uživo iz Istanbula je da su demonstracije sve do momenta kada je policija upotrebila silu bile mirne, da i pored toga što je pričinjena značajna materijalna šteta u proteklih pet dana na mnogim lokalima i radnjama kuda je došlo do obračuna policije i demonstranata, nema pljački ili bilo čega što bi nagovestilo da učesnici demonstracija imaju bilo kakve druge namere osim protesta protiv Erdoganove vlasti.
Spremniji na kompromis zvučao je šef države Abudlah Gul koji je poslao pomirljivu poruku demonstrantima, uveravajući ih da će njihovi zahtevi biti saslušani.
Sve konzervativnije izjave
Premijer Redžep Tajib Erdogan
Mnogi analitičari navode da ova zbivanja nisu ništa drugo do izraz frustracije Erdoganovom liderskim stilom i političkom praksom. On neguje pogled na Tursku kao modernu, ali konzervativnu muslimansku državu, sa malo prostora koji se daje liberalnoj, ali podeljenoj, opoziciji.
Urednica u časopisu na engleskom jeziku “Hurijet Dejli Njus” Barčin Enanč, konstatuje da istanbulski demonstranti šalju ovakvu poruku Erdoganu:
”Oni govore: Ovom zemljom ne možeš upravljati po pogledu koji na stvari ima 50 odsto onih birača čiju si podršku dobio na izborima. Postoji još 50 odsto onih koji imaju drugačiji pogled na svet, i ti to moraš da poštuješ”, kaže Enanč.
Naša sagovornica podvlači da demonstranti Erdogana i njegovu Partiju pravde i razvoja vide kao nekog ko pokušava da vrati Tursku islamskim korenima, iako se radi o zvanično sekularnoj državi.
”Premijerova saopštenja svakoga dana postaju sve konzervativnija. Na primer, tokom poslednje diskusije o pitanju prodaje alkohola, izjavio je da Vlada mora da poštuje zakon zato što je to u skladu sa pravilima religije. Danas, u sekularnim državama, ne primenjuju se zakoni zato što to predviđa religija, već zato što ste vi pravila pretočili u zakone. Dakle, ova izjava je morala da probudi zabrinutost vezanu za sprovođenje sekularne prakse u Turskoj", navodi Enanč.
Inače je reč o prošlomesečnoj raspravi u turskom parlamentu o zabrani prodaje alkohola između 10 sati uveče i 6 sati ujutro, te zabrani prodaje u zoni od 100 metara oko škola i džamija.
U sličnom stilu Erdogan je nedavno govorio o pravima žena na abortus, ohrabrivao je uvećavanje porodica i tako redom. Istovremeno, Vlada se ne obazire na kritike zbog napada na novinare, vojne strukture i Kurde, sve one krugove u kojima se nazire opoziciono mišljenje.
Ekspert za pitanja Turske sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka Džejm Ker Lindzi, podseća da je Erdogan pokazao izrazitu lidersku snagu u unutrašnjim (pre svega ekonomskim) reformama sprovedenim u Turskoj. Sada, međutim, preti da se ta snaga pretvori u pretnju po njega samoga.
"Većina mlađih od 30, pa svi oni do 32 ili 33 godine, verovatno se baš i ne sećaju kako je bila konfuzna i haotična situacija u Turskoj sredinom devedesetih. Problem je taj što će Erdoganov liderski stil, koji je doprineo izgradnji stabilnosti u zemlji, sada dovesti do toga da ta stabilnost za njega postane problem”, ocenjuje Lindzi.
