Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u petak da vidi "veoma dobre šanse" za mir između Ukrajine i Rusije posle "veoma dobrih i produktivnih razgovora" američkih zvaničnika i ruskog predsednika Vladimira Putina.
U postu na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je takođe rekao da su SAD pozvale Rusiju da poštedi živote "hiljada" ukrajinskih vojnika za koje je Putin rekao da su ih ruske trupe izolovale u ruskoj Kurskoj oblasti, što Ukrajina negira.
Kremlj je prethodno saopštio da je "oprezno optimističan" posle sastanka Putina i specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) kasno u četvrtak.
"Imali smo veoma dobre i produktivne razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom juče i postoje veoma dobre šanse da se ovaj užasni, krvavi rat konačno završi", napisao je Tramp.
Onje dodao da su "hiljade ukrajinskih vojnika potpuno okružene ruskom vojskom i u veoma lošem i ranjivom položaju".
"Snažno sam tražio od predsednika Putina da im se poštede životi", napisao je on. "To bi bio užasan masakr, kakav nije viđen od Drugog svetskog rata".
Putin je dan ranije rekao da je grupa ukrajinskih vojnika "izolovana" u Kurskoj oblasti gde su ukrajinske snage izvele upad prošlog avgusta. Odgovarajući na Trampovu molbu, on je rekao da će životi vojnika biti pošteđeni ako se predaju i pozvao Kijev da im to naredi.
Zvaničnici u Kijevu su rekli da se ukrajinske snage polako povlače u Kurskoj oblasti pod teškim pritiskom ruskih trupa, ali je generalštab oružanih snaga u utorak saopštio da su "izveštaji o navodnom 'opkoljavanju' ukrajinskih jedinica...u Kurskoj oblasti lažni i izmišljeni".
"Ne postoji opasnost od opkoljavanja naših jedinica", navodi se u saopštenju.
Zelenski dovodi u pitanje Putinove motive
Putinov portparol rekao je da ima osnova za "oprezni optimizam" u vezi s Trampovim predlogom o prekidu vatre od 30 dana, koji je Ukrajina prihvatila ranije ove nedelje u razgovorima s američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji.
Ukrajina je, u međuvremenu, dovela u pitanje iskrenost Moskve po pitanju okončanja rata, koji je počeo ruskom invazijom u februaru 2022. godine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi da je Putin poslao Trampu poruku o njegovom predlogu za prekid vatre posle razgovora s Vitkofom u ruskoj prestonici.
"Kada gospodin Vitkof donese sve informacije predsedniku Trampu, odredićemo tajming razgovora (Trampa i Putina). Postoje razlozi da budemo oprezni optimisti", rekao je Peskov.
Putin je dan ranije rekao da se u principu slaže s američkim predlogom o privremenom prekidu vatre sa Ukrajinom, ali je dodao da "postoje nijanse", poput zapadnih isporuka oružja Kijevu, koje želi prvo da se reši.
Ruski lider je takođe rekao da bi svaki sporazum trebalo da dovede do dugoročnog mira koji se rešio razloge koji su u "korenu" rata, pod čime verovatno misli na širenje NATO-a i drugim događajima za koje Putin tvrdi da su ugrozili bezbednost Rusije.
U video snimku objavljenom kasno u četvrtak, Zelenski je doveo u pitanje Putinove motive, rekavši da se ruski lider sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže Trampu.
"Zbog toga u Moskvi na ideju o prekidu vatre nameću ove uslove – da se ništa ne desi ili da se to ne desi što je duže moguće", rekao je Zelenski.
On je u petak na društvenim mrežama optužio Kremlj da pokušava da "komplikuje i odugovlači proces".
"Rusija je jedina strana koja želi da se rat nastavi i da se diplomatija slomi", naveo je on na mreži X posle razgovora sa državnim sekretarom Svete stolice, kardinalom Pjetrom Parolinom (Pietro).
Putinov odgovor na Trampov pritisak
Kijev je pristao na Trampov predlogom o prekidu vatre od 30 dana na sastanku u Džedi 11. marta, stavljajući odgovornost za mir na Moskvu. Putinov odgovor je bacio loptu nazad u ruke SAD, barem donekle.
Tramp je prvu Putinovu reakciju na razvoj mirovnih pregovora nazvao "obećavajućom", ali nepotpunom, iako je dodao da se nada da će Rusija "učiniti pravu stvar" i pristati na sporazum.
"Mislim da Rusi žele da ih ne doživljavaju kao nepopustljivu stranu jer bi to moglo da dovede do Trampovih posledica, kao što su sankcije. To je uticalo na današnje Putinove komentare", rekao je za RSE Džon Hardi (John Hardie), zamenik direktora Programa za Rusiju u Fondaciji za odbranu demokratija, tink tenku iz Vašingtona.
Tramp je okončanje rata u Ukrajini stavio kao glavni prioritet otkako se vratio u Belu kuću pre manje od dva meseca, i nastoji da privuče i Kijev i Moskvu za sto.
Američka administracija je u četvrtak pojačala pritisak na Rusiju povećanjem ograničenja na naftni, gasni i bankarski sektor u toj zemlji.
Među tim merama je odluka Ministarstva finansija da isteknu 60-dnevna izuzeća koje je odredila administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) da omoguće neke energetske transakcije koje uključuju sankcionisane ruske banke. Ovaj potez bi otežao drugim zemljama, posebno u Evropi, kupovinu ruske nafte.
Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) – u kojoj su SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan – naveli su da su razgovarali o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji i jačanju podrške Ukrajini ako Kremlj ne pristane na prekid vatre.
Među merama o kojima se razgovaralo tokom sastanka u četvrtak i petak bila su i ograničenja cena za izvoz ruske nafte, navodi se u zajedničkom saopštenju. Zapadne zemlje su krajem 2022. nametnule ograničenje cena od 60 dolara po barelu na izvoz ruske nafte uz korišćenje zapadnih brodova ili osiguranja. Nejasno je da li su se diskusije G7 dotakle smanjenja gornje granice cena. Ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza nafte, koji čini trećinu prihoda njenog budžeta.
U zajedničkom saopštenju posle sastanka, šefovi diplomatija zemalja G7 su naveli da su "ponovo potvrdili nepokolebljivu podršku Ukrajini u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i prava na postojanje, kao i njene slobode, suvereniteta i nezavisnosti".
"Pozdravili smo tekuće napore da se postigne prekid vatre, a posebno sastanak 11. marta između SAD i Ukrajine u Kraljevini Saudijskoj Arabiji", dodaje se.
Putin je takođe rekao da u predlogu ima nekoliko neodgovorenih pitanja, kao što je šta da se uradi u vezi s upadom Ukrajine u rusku Kursku oblast.
"Ako imamo prekid vatre, da li to znači da će svi otići od tamo", rekao je Putin. "Da li da ih (ukrajinske trupe) pustimo nakon što su počinili zločine nad stanovništvom? Ili će se predati?"
Ukrajina negira da je počinila ratne zločine, navodeći da se pridržava humanitarnog prava i da ne napada na civile.
Zašto bi Rusija pristala na prekid vatre?
Kijev je zauzeo deo Kurske oblasti u upadu u avgustu, što se smatralo pokušajem da se ruske snage odvrate od istoka Ukrajine i da se teritorija iskoristi kao moneta u mirovnim pregovorima.
Ta strategija sada propada jer ruske snage uz podršku severnokorejskih trupa potiskuju Ukrajince iz Kurske oblasti. Rusija je povratila više od polovine teritorije u Kursku koju je prvobitno zauzela Ukrajina.
Zelenski je rekao novinarima u petak da je situacija u Kursku "očigledno veoma teška".
Među ostalim zabrinutostima koje je Putin izneo u vezi s predlogom o prekidu vatre je da li će Ukrajina iskoristiti period od 30 dana za mobilizaciju i obuku snaga ili prenaoružavanje uz pomoć Zapada.
On je postavio i pitanje kako će se pratiti front od skoro 2.000 kilometara. Zelenski je rekao novinarima da bi front mogli da prate američki sateliti.
Eksperti su upozorili da će Putin verovatno nastojati da odugovlači pregovore o prekidu vatre jer njegove snage imaju prednost na bojnom polju.
Osim napredovanja u Kurskoj oblasti, Rusija zahvaljući značajnoj prednosti u ljudstvu osvaja teritorije na istoku Ukrajine, mada uz visoke ljudske i materijalne troškove.
Međutim, Zelenski je rekao da je Ukrajina zaustavila ruske snage na vratima Pokrovska, ključnog logističkog čvorišta u Donjeckoj oblasti, posle višemesečnih borbi na periferiji grada. Zelenski je rekao da je upad na Kursk primorao Rusiju da povuče snage iz istočne Ukrajine, dajući ukrajinskim trupama vremena da brane grad.
Rusija nastoji da zauzme makar čitava četiri regiona Ukrajine za koje tvrdi da ih je anektirala u septembru 2022: Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Prekid vatre kojim bi se zamrznule trenutne linije fronta Rusija ne bi ostvarila taj cilj.
"Jedan od načina na koji bi Rusi mogli da uspore ovaj proces, a da ne izađu direktno i ne kažu 'ne', jeste odugovlačenje tih tehničkih diskusija o nadgledanju (prekida vatre)", rekao je Hardi.
"To bi im takođe moglo dati načine da pokušaju da vrate krivicu na Ukrajinu, insistiranjem na određenim tehničkim stvarima koje bi Ukrajini mogle da budu neprihvatljive", rekao je on.
