Bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izabrao je u ponedeljak za svog potpredsedničkog kandidata za izbore u novembru senatora iz Ohaja Džej Di Vensa (J. D. Vance) koji se proslavio memoarima "Hillbilly Elegy".
Tramp je objavio ime svog potpredsedničkog kandidata na početku Republikanske nacionalne konvencije na kojoj bi trebalo da bude potvrđena i njegova nominacija kao kandidata za predsednika.
Manje od sat vremena pošto je objavio da se odlučio za Vensa, Tramp je osvojio većinu glasova delegata na konvenciji, čime je formalno kandidat Republikanske partije na trećim predsedničkim izborima zaredom.
"Posle dugog razmatranja i razmišljanja, i uzimajući u obzir ogromne talente mnogih drugih, odlučio sam da je osoba koja je najpogodnija za preuzimanje pozicije potpredsednika SAD senator Džej Di Vens iz Velike države Ohajo", naveo je Tramp na njegovoj društvenoj mreži Truth Social.
Pored Vensa u užem izboru su bili senator s Floride Marko Rubio (Marco) i guverner Severne Dakote Dag Burgam (Doug Bergum).
Vens je do 2016. bio žestok Trampov kritičar, ali je vremenom počeo da ga podržava dok je bio u Beloj kući.
Proslavio se knjigom "Hilbili elegija: Memoari porodice i kulture u krizi" koja je objavljena 2016, a 2020. je po njoj napravljen film.
Četvorodnevna republikanska konvencija počela je u Milvokiju dva dana pošto je Tramp preživeo pokušaj ubistva u Pensilvaniji, i nekoliko sati pošto je obezbedio veliku pravnu pobedu kada je federalna sutkinja odbacila jedno od Trampovih krivičnih gonjenja.
Tramp bi trebalo da zvanično prihvati nominaciju stranke u četvrtak, a 5. novembra bi trebalo da se nadmeće s predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) iz Demokratske partije.
Istraživanja pokazuju da su Tramp (78) i Bajden (81) u neizvesnoj trci.
Nakon pokušaja ubistva, Tramp je rekao da radi na izmenama svog govora za prihvatanje nominacije kako bi naglasio nacionalno jedinstvo, umesto da ističe svoje razlike s Bajdenom.
"Ovo je šansa da okupimo celu zemlju, čak i ceo svet. Govor će biti mnogo drugačiji, mnogo drugačiji nego što bi bio pre dva dana", rekao je Tramp za list Vašington egzaminer (The Washington Examiner) pošto mu je metak ispaljen na skupu povredio uvo.
Vens se protivio pomoći Ukrajini. U članku za Njujork tajms (The New York Times) napisao je da problem Ukrajine u usvajanju zakona o pomoći nisu republikanci u Predstavničkom domu, već "matematika", prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Ukrajini je potrebno više vojnika nego što može da prikupi, čak i uz drakonsku politiku regrutacije. I potrebno joj je više materijala nego što SAD mogu da obezbede", napisao je Vens. "Ta realnost mora da utiče na svaku buduću ukrajinsku politiku, od dalje pomoći Kongresa do diplomatskog kursa koji je postavio predsednik.
Takođe je naveo da SAD nemaju kapacitet da proizvedu onoliko oružja koliko je Ukrajini potrebno da joj SAD isporuče da bi pobedile u ratu.
Posle pokušaja ubistva Trampa tokom vikenda na predizbornom skupu, Vens je izazvao kontroverzu objavljivanjem poruke na društvenim mrežama u kojoj je rekao da pucnjava nije bila "samo neki izolovani incident". Vens je na mreži X naveo da je centralna premisa Bajdenove kampanje da je "predsednik Donald Tramp autoritarni fašista koji mora biti zaustavljen po svaku cenu" i da je "ta retorika direktno dovela do pokušaja ubistva predsednika Trampa".
On je bio pod žestokim kritikama što je objavio poruku u vreme kada su ljudi iz obe stranke pozivali na jedinstvo i da se temperatura kampanje spusti.
Vens (39) nije imao nikakvu javnu funkciju pre nego što je izabran u Senat 2022.
Njegova knjiga "Hilbili elegija" o odrastanju u gradu na jugozapadu Ohaja čije su fabrike zatvorene kasnih 80-ih i 90-ih dovodeći taj region u ekonomski zastoj, naišla je odjek među republikancima koji veruju da je zemlja učinila premalo da održi svoju proizvodnu bazu.
U knjizi govori i o vojnoj službi i slanju u Irak što je takođe na tragu Trampovih kritika o "beskrajnim ratovima". Njegovo poreklo i položaji mogli bi da povećaju izglede da pristalice Trampa izađu na izbore 5. novembra, uključujući u susednim državama Pensilvaniji i Mičigenu.
On je prethodno kritikovao Trampa kada se milijarderski mogul za nekretnine prvi put kandidovao za predsednika 2016, pišući privatno saradniku na Fejsbuku (Facebook) da je "američki Hitler".
Kada je taj komentar prvi put prijavljen 2022. godine, njegov portparol ga nije osporio, ali je rekao da više ne predstavlja Vensov stav.
Tramp je uporedio proces selekcije sa "veoma sofisticiranom verzijom 'Šegrta' (The Apprentice)", TV rijaliti programa u kojem su se takmičari nadmetali za posao u njegovoj kompaniji i koja je pomogla da Tramp postane poznato ime.
Tramp je u subotu zadobio povredu desnog uha kada je navodni napadač koga je FBI identifikovao kao 20-godišnjeg Tomasa Metjua Kruksa (Thomas Matthew Crooks) pucao na njega i na masu na predizbornom mitingu s obližnjeg krova pre nego što su ga ubili pripadnici Tajne službe.
FBI je saopštio da i dalje traži motiv za napad, koji je usledio uoči konvencije na kojoj se očekuje da će Republikanska partija zvanično nominovati bivšeg predsednika 18. jula.
Posle napada i Bajden i Tramp pozvali su na jedinstvo u zemlji.
Bajden je osudio atentat u televizijskom obraćanju naciji iz Bele kuće kasno u nedelju i rekao da je naredio da se ispita kako se čovek sa puškom dovoljno približio da puca na Trampa uprkos tome što je bio pod zaštitom Tajne službe.
FBI navodi da nije upoznat s pretnjama republikanskoj konvenciji, a Tajna služba je saopštila da ne predviđa bilo kakve promene bezbednosnog plana u Milvokiju.
Izvor: AP, Reuters
