Donald Tramp (Trump) je ušao u istoriju nekoliko puta. Prvi je predsednik bez političkog ili vojnog iskustva. Prvi koji je dva puta opozvan u Predstavničkom domu američkog Kongresa. I prvi koji je agresivno bio protiv priznanja svog naslednika.
Sada, dodaje mu se još jedno: čak i dok se nada da će se vratiti u Belu kuću 2025. godine, on je prvi bivši predsednik protiv koga je podignuta krivična optužnica.
Najnovija linija koju je Tramp prešao ponovo osporava auru američkog predsedništva, negovanog u nepogrešivosti Džordža Vašingtona (George Washington), ali kasnije izmenjenog kroz skandale nastale iz pohlepe i zloupotrebe moći, korupcije i naivnosti, seksa i laži o seksu, ocenjuje AP.
Međutim, Tramp teško da je prvi predsednik, na funkciji ili van nje, koji se suočava sa pravnim problemima.
Godine 1974. Ričard Nikson (Richard Nixon) je možda izbegao krivične optužbe za ometanje pravde ili mito, povezane sa skandalom Votergejt (Watergate), samo zato što ga je predsednik Džerald (Gerald) Ford pomilovao samo nekoliko nedelja nakon što je Nikson podneo ostavku na mesto predsednika.
Advokatska licenca Bila Klintona (Bill Clinton) u njegovom rodnom Arkanzasu suspendovana je na pet godina nakon što je postigao dogovor sa tužiocima 2001. godine, na kraju svog drugog mandata, zbog navoda da je lagao pod zakletvom o svojoj aferi sa stažistkinjom Bele kuće Monikom Levinski (Monica Lewinsky).
Neki istoričari se pitaju kakva bi bila sudbina predsednika Vorena (Warren) Hardinga da nije umro na funkciji, 1923. godine.
Brojni zvaničnici oko njega bili su umešani u razne prestupe, uključujući sekretara unutrašnjih poslova Alberta B. Fola (Fall), čije je koruptivno poslovanje sa zemljištem postalo poznato kao "Teapot Dome".
"Bivao je sateran u ćošak", rekao je predsednički istoričar Daglas Brinkli (Douglas Brinkley) o Hardingu.
Za šta je sve optužen Tramp?
Trampova optužnica u Njujorku je navodno povezana sa načinom na koji su poslovni zapisi pogrešno okarakterisani u vezi sa plaćanjem porno glumice Stormi Danijels (Stormy Daniels) sa 130.000 dolara 2016. godine.
Tramp je, prema optužnici, neposredno pre nego što je Tramp pobedio demokratu Hilari Klinton (Hillary Clinton) za predsedničku funkciju, platio Danijels kako bi je sprečio da iznese u javnost informacije o "seksualnom susretu" za koji je rekla da je imala s njim godinama ranije. Tramp negira da je imao odnose sa njom.
Tramp je takođe pod istragom zbog navodnog pokušaja da promeni rezultate glasanja 2020. u Džordžiji, državi u kojoj je za dlaku izgubio od demokrate Džoa Bajdena (Joe Biden), i zbog svoje uloge u neredima u američkom Kapitolu 6. januara 2021. kada su Trampove pristalice pokušale da zaustave kongresnu potvrdu Bajdena za predsednika.
Tramp je negirao bilo kakvo kršenje zakona i nazvao njujoršku istragu "lovom na veštice".
Dok je bio na funkciji, Tramp je usvojio stav pravnog mišljenja Ministarstva pravde da predsednik ne može biti optužen. Međutim, kada predsednik napusti funkciju, ta zaštita nestaje.
Votergej, "Teapot Dome" i druge afere
Većina bivših predsednika u poslednjih pola veka vodila je relativno neometane javne živote — stvarajući fondacije, držeći unosne govore, ili, u slučaju Džimija Kartera Jimmy Carter), baveći se dobrotvornim radom.
U slučaju Niksona, sramota zbog Votergejta ga je godinama mučila, iako se na kraju ponovo pojavio u javnosti s govorima o globalnim odnosima i savetima za ambiciozne političare i potencijalne predsednike, uključujući Trampa.
Neposredan uzrok Niksonove ostavke bilo je otkriće snimaka na kaseti u Ovalnoj kancelariji, koji su otkrili da je naredio zataškavanje provale 1972. godine u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u kompleksu Votergejt u Vašingtonu. Do 1974. skandal se proširio daleko od prvobitnog zločina. Mnogi od Niksonovih najboljih saradnika su se povukli i na kraju su bili zatvoreni.
"Bilo je pristalica u Kongresu i u osoblju specijalnog tužioca koji bi voleli da Nikson bude optužen nakon ostavke — ili su barem verovali da je pomilovanje preuranjeno", kaže Džon A. Farel (John A. Farrell), autor knjige "Ričard Nikson: Život", nagrađene biografije objavljene 2017. godine.
"Ali specijalni tužilac, Leon Javorski (Jaworski), dosledno je birao da se obračuna sa Niksonom putem ustavnog procesa opoziva (impičmenta)."
Farel napominje da se Fordovo pomilovanje Niksona dogodilo tako brzo nakon što je Nikson podneo ostavku pa kancelarija Javorskog nije imala vremena da u potpunosti razmotri optužbe protiv Niksona.
Sam Ford je rekao da bi "optužnica, suđenje, osuda i bilo šta drugo što se desi" odvratilo zemlju od neposrednijih problema.
"Ovo se može reći: sam Nikson je bio veoma zabrinut zbog mogućnosti (da bude procesuiran), do te mere da uništi svoje zdravlje“, rekao je Farel, misleći na Niksonove borbe sa flebitisom, upalom vena na nozi.
"Naglas je razmišljao o tome kako su neka od velikih političkih pisanja u istoriji nastala u zatvorskim ćelijama. Njegova veoma zabrinuta porodica obratila se Beloj kući, upozorivši Fordove pomoćnike o pogoršanju stanja bivšeg predsednika.
Administracije Niksona i Hardinga bile su među nekolicinom koje je obeležio skandal, a da predsednik nije optužen.
Uliks (Ulysses) Grant, heroj građanskog rata, inače je bio naivan prema onima oko sebe. Brojni članovi njegove predsedničke administracije bili su umešani u finansijske malverzacije, od iznuda do tržišnih manipulacija.
Sam Grant je uhvaćen zbog trivijalnijeg prekršaja. Godine 1872, tokom svog prvog mandata, dva puta su ga zaustavljali jer se prebrzo vozio kočijom.
"Drugi put je Grant morao da plati kaznu od 20 dolara, ali nikada nije proveo noć́ u zatvoru", kaže istoričar Ron Černou (Chernow), koji je objavio biografiju o Grantu 2017. godine.
Tragedija je možda poštedela i jednog budućeg predsednika.
U jesen 1963. godine, potpredsednik Lindon Džonson (Lyndon Johnson) bio je u nemilosti administracije Džona Kenedija (John Kennedy) i u mogućoj pravnoj opasnosti jer je njegov glavni pomoćnik, Bobi Bejker (Bobby Baker), bio pod istragom zbog finansijskih poslova i trgovine uticajem.
Džonson je, sa svojom istorijom sumnjivih finansija, poricao bilo kakve bliske veze sa čovekom za koga je nekada tvrdio da ga voli kao sina.
Do jutra 22. novembra 1963. magazin Life planirao je objaviti istraživački tekst i saslušanja u Kongresu su tek počela. Ali za nekoliko sati, Kenedi je ubijen u atentatu, Džonson je položio zakletvu kao njegov naslednik i interesovanje za Bejkerove poslove je u suštini prestalo.
Trump pred sudom
Bivši predsednici SAD pred sudom
Profesor prava Ronald D. Rotunda, koji je preminuo 2018. godine, služio je u senatskom komitetu koji je istraživao predsednika Ričarda Niksona 1970-ih i kopao je duboko u istoriju predsednika i sudskih poziva, piše Vošington post (Washington Post).
Osim Abrahama Linkolna (Lincoln), koji je svedočio dobrovoljno nakon što je njegova poruka 1862. procurila u medije, nekoliko predsednika se dobrovoljno javilo pred Kongres, primetio je Rotunda.
Među njima je Džerald Ford, kada se pojavio pred odborom Predstavničkog doma koji je razmatrao njegovo pomilovanje Niksona.
Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt) je dva puta svedočio pred odborima Kongresa nakon što je napustio funkciju. Jednom pružajući detalje o sumnjivom dogovoru sa US Steel-om, a zatim o korporativnim donacijama njegovoj predsedničkoj kampanji 1902. godine.
I američki predsednici Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), Džejms Monro (James Monroe)i Bil Klinton su bili pozvani da svedoče. Međutim, to nije bilo pred Kongresom, već u građanskim, krivičnim i vojnim postupcima.
Nakon što je optužen da je svesno imenovao ruskog špijuna na funkciju dok je bio predsednik, Hari (Harry) S. Truman je odbio da se povinuje pozivu Doma 1953. godine.
Džon Tajler (John Tyler), Džon Kvinci Adams (John Quincy Adams) pozvani su da svedoče u slučaju zloupotrebe sredstava 1846, za šta je bio optužen bivši državni sekretar Danijer Vebster (Webster).
