Snežana Pešović je u jednoj privatnoj firmi u Beogradu radila od 2007. godine. Kao ni mnoge njene kolege, nije bila prijavljena, odnosno radila je na „crno“ - bez plaćenih doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje i bez plaćanja poreza državi.
Kaže da nije imala pravo ni na slobodan dan ili na plaćeni godišnji odmor. Za svaku smenu koju bi izostala sa posla, morala je iz svog džepa da plaća koleginici koja bi je menjala.
Nakon gotovo 12 godina rada pod takvim uslovima, zamolila je poslodavca da je prijavi jer je ostala u drugom stanju, kako bi bila zdravstveno osigurana dok je na trudničkom, odnosno na porodiljskom odsustvu.
Poslodavac je pristao, ali joj je, uz ugovor o radu, poslao da potpiše i blanko ugovor o otkazu.
„Pitala sam – zbog čega to? ’To tako treba, to tako jednostavno mora. Potpiši to i gotovo’, rekao je. Nisam baš imala nekog izbora s obzirom da sam tad već bila u šestom mesecu trudnoće. Tako da sam potpisala taj sporazumni raskid ugovora“, ispričala nam je Pešović.
Ispostavilo se da blanko otkaz nije i jedini uslov koji je poslodavac imao prema svojoj zaposlenoj koja je zatrudnela. Tražio je, tvrdi Snežana Pešović, i da mu vraća novac koji je sada bio u obavezi da uplaćuje za legalno prijavljenog radnika.
„Telefonom mi je rekao – uplatio sam doprinose, to košta toliko, treba da mi pošalješ. Ostala sam zatečena. Platio je april, maj i jun po 21.342 dinara (oko 180 evra) i rekao – šta si ti mislila, da ću ja to da plaćam?“, prepričala nam je razgovor sa poslodavcem i dodala da nije imala izbora nego da mu da traženi novac.
U tom trenutku bila je prijavljena na platu od 35.000 dinara (oko 300 evra).
Plaćala više nego što je zarađivala
Slučaj, međutim, postaje još neverovatniji kada su joj, kako nam je rekla, zaradu smanjili na 26.000 dinara (oko 220 evra) jer je usled trudnoće radila pola meseca. Od tog trenutka, poslodavcu je, kako tvrdi, uz novac za doprinose morala da daje i dodatnih 9.000 dinara (oko 75 evra) kao razliku do plate na koju je bila prijavljena.
Tako ispada, objašnjava Snežana Pešović, da je praktično bila u minusu kako bi zadržala radno mesto i zdravstveno osiguranje za sebe i dete, jer je poslodavcu koji joj je plaćao 26.000, vraćala 30.000 dinara (oko 250 evra).
Kap koja je prelila čašu i momenat u kome je odlučila da sa svojom pričom izađe u javnost bio je kada, kako nam priča, uz sve navedeno, poslodavac ipak nije uplatio doprinose iako mu je, kako tvrdi, za te svrhe, po dogovoru dala 104.000 dinara (oko 880 evra).
„Da mi je uplatio to što je trebalo da mi uplati, do svega ovoga možda ne bi ni došlo. Naprosto, nisam mogla da oprostim da neko mom detetu uzme hleb iz usta. Ono što sam ja odvojila za nju, poslednje pare koje sam mu poslala, to je bilo namenjeno za nju kada je dovedem iz porodilišta, a praktično je čovek moj novac zadržao za sebe“, priča Pešović.
Pošto nije znala kako da se izbori za svoja prava, Snežana je slučaj iznela u medije, a javnost se uzburkala.
Ministar: Niko nije iznad zakona
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predstavnica centralne državne institucije za borbu protiv diskriminacije, Brankica Janković, odmah je pokrenula parnicu pred Višim sudom u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa.
Janković za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su u ovom slučaju prepoznali višestruke povrede prava za vreme trajanja trudnoće i porodiljskog odsustva.
„Nedvosmisleno, nemamo nikakvu dilemu da je nedopustivo da se žena koja je u drugom stanju uslovljava potpisivanjem blanko sporazumnog raskida radnog odnosa ili da se tera da radi bez slobodnog dana i odmora uprkos visokorizičnoj trudnoći, da joj se ne isplaćuju zarade, da zbog neuplaćenih doprinosa nema overenu zdravstvenu knjižicu i slično“, rekla je Brankica Janković.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naglašava i da je u pitanju slučaj kakav neretko susreću u praksi i da ga upravo zbog toga smatraju „strateški važnim“, odnosno slučaj u kome „država mora da pošalje poruku da se povreda prava sankcioniše“.
„Koji bi trebalo da bude i znak upozorenja i poruka svim poslodavcima za budućnost da je takav tretman žene u vezi sa trudnoćom nedopustiv i zakonom zabranjen“, rekla je Janković za RSE.
I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević priznaje da slučaj Snežane Pešović nije usamljen, a državne službe koje se bave ovom problematikom, poput Nacionalne službe za zapošljavanje, prihvataju ocenu da su žene jedna od najranjivijih kategorija na tržištu rada Srbije.
Ministar Đorđević uverava da su rešeni da se suprotstave diskriminaciji i da su zato, krajem jula, uveli i poseban telefonski broj, na koji trudnice i porodilje mogu anonimno da prijave nesavesnog poslodavca.
„Od 23. jula od kada je počeo da živi taj telefon, imamo 172 prijave, od kojih 114 validnih, kako zbog otkaza, tako zbog neisplaćenih zarada, neobračunatih naknada i tako dalje… Imali smo od toga 32 pojačana nadzora, dva slučaja smo već objavili na našem sajtu. To je jedan od načina pored eventualnog prekršajnog ili krivičnog gonjenja, da pokažemo da niko nije iznad zakona“, kazao je ministar Đorđević za Radio televiziju Srbije.
On je istovremeno pozvao da se slučajevi povreda radnog prava Ministarstvu prijavljuju odmah, osvrćući se na to da je Snežana Pešović 12 godina radila „na crno“.
Ona međutim ističe da je poslodavca prijavljivala više puta - i dok je radila neprijavljena i dok je bila na porodiljskom - ali da, kako tvrdi, od inspekcije nije dobila nikakav odgovor.
Nakon poslednje prijave, priča nam, dobila je informaciju da je pokrenut prekršajni postupak „zbog ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti“.
„To sa mojom prijavom nema nikakve veze“, dodaje Pešović.
’Poslodavci samo rade ono što im je država omogućila’
„Radnici u Srbiji su u jako lošem položaju, a pogotovu žene i poslodavci to znaju“, ocenjuje za RSE Milica Marinković, viša savetnica za javne politike u Inicijativi A11, nevladinoj organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava sa posebnim fokusom na socijalna i ekonomska prava.
Marinković ukazuje i da radna snaga u Srbiji veoma malo košta, a da je radnika lako zameniti.
„Ne možete očekivati da će poslodavci da se ponašaju drugačije. Oni samo koriste ono što im je dato. Kada imate neke poslodavce koji su zaštićeniji od drugih, kao što je to često slučaj sa poslodavcima koji su takozvani strani investitori, koji višestruko krše radna prava, a opet država tu ne radi ništa, vi možete opet konstatovati isto – a to je da upravo rade ono što im je omogućeno i da tu situaciju maksimalno koriste radi sticanja svoje materijalne dobiti“, kaže Marinković.
Ona ističe i da bi, paradoksalno, u konkretnom slučaju Snežane Pešović, ona uživala veću pomoć države da je bila u statusu nezaposlene trudnice i porodilje, umesto što je davala novac poslodavcu.
Paradoksalno je i da je takav slučaj zabeležen u zemlji u kojoj se povećanje nataliteta ističe kao prioritet.
Ime kompanije sa kojom se Snežana Pešović spori, poznato je redakciji RSE, ali naša sagovornica za sada ne želi da se ono iznosi javno. Ona je i dalje zaposlena u istoj firmi, a Zakon je od otkaza štiti dok je na porodiljskom odsustvu. Na posao se, međutim, vraća sredinom septembra i formalno gledano, s obzirom da vlasnik firme ima blanko potpisano rešenje o otkazu, on ima mogućnost da joj otkaz uruči već prvog dana po povratku.
Facebook Forum