Od maja 2015. do početka jula 2016. godine, sa aerodroma u Beogradu ka Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu, odletelo je 49 aviona koji su prenosili najrazličitije tipove oružja. U razgovoru za RSE to navodi regionalna urednica Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) Miranda Patrucić. U upravo objavljenom istraživanju ove organizacije i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) navodi se još da je sa Aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu u proteklih trinaest meseci ukupno 68 aviona prebacivalo oružje iz Centralne i Istočne Evrope, ka Bliskom Istoku i Turskoj:
“Govorimo i o oružju koje je sveže proizvedeno 2015. godine i koje se sada nalazi u Siriji”, ključni je zaključak ovog izveštaja, koji nam je navela Patrucić.
„Sve ukazuje na sistemsko preusmeravanje oružja ka naoružanim grupama optuženim za ozbiljna kršenja ljudskih prava. Ako je to tačno, ovi poslovi su nezakoniti prema ATT-u (Sporazum UN o trgovini naoružanjem) i drugim međunarodnim zakonima i morali bi odmah da se prekinu”, izjavio je ekspert za oružje pri organizaciji Amnesti Internešnal Patrik Vilken, koji je imao uvid u dokaze koje su pribavili novinari.
U izveštaju OCCRP-a i BIRN-a stoji da se za transport najčešće koristi avion Iljušin IL-76, koji može da ponese oko 50 tona tereta, odnosno oko 16 hiljada kalašnjikova ili oko tri miliona metaka. Ostali avioni, poput Boinga 747, mogu da ponesu i duplo više tereta.
Naša sagovornica Miranda Patrucić kaže da su istraživanju navedeni podaci koji ukazuju da se dobrim delom radi reč o prodaji oružja proizvedenog širom balkanske regije, u vreme bivše Jugoslavije.
“Deo tog oružja je bio u zalihama oružja različitih vlada država regije. Uz to imamo oružje ne samo sa Balkana, nego takođe i iz Češke, Slovačke, Bugarske, čitave Istočne i Centralne Evrope”, kaže Patrucić.
RSE: Govorimo o originalno proizvednom oružju, kako navodite, ali i o retransportu oružja preko, najčešće beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Bratislavi i Sofiji?
Patrucić: Kada smo pratili pošiljke videli smo da su avio prevoznici pravili pauze, odnosno dolazili su recimo na aerodrom u Srbiji kako bi utovarili dodatno oružje. Međunarodna trgovina oružja funkcioniše tako da imate brokere. Ti brokeri će možda obaviti uvoz određene količine oružja iz drugih zemalja, pa će onda, na primer, sve to spremiti kao jednu pošiljku za, recimo, Saudijsku Arabiju. Tako da ne mora uvek i nužno predmet trgovine biti samo oružje koje se u tom trenutku nalazi u zemlji izvoznici. Nego, takođe, mogu sami uvesti oružje. Često se, recimo, dešava da oružje iz Bosne i Hercegovine ide za Srbiju, pa se iz Srbije dalje transportuje za Bliski istok.
RSE: Na osnovu kojih činjenica možemo reći da je to oružje završilo u Siriji?
Patrucić: Mi smo tokom godinu dana pratili zapise koje su objavljivale pobunjeničke strane u Siriji. Na osnovu oznaka tog oružja mogli smo da vidimo da su neka od oružja proizvedena, recimo, 2015. godine. Takođe, moglo se videti koja je vrsta oružja u pitanju i koje mu je poreklo. Zatim, vrlo često su u komentarima pobunjeničke strane davale naznake da je pošiljka ‘tek stigla’, da je stigla iz te i te zemlje, kao i o kom se tipu oružja radi. U nekim slučajevima su se čak mogle videti kutije koje uopšte nisu bile otvorene. Sveže proizvedeno oružje koje je spakovano, u kutijama došlo do Sirije.
RSE: Koja vrsta oružja?
Patrucić: Najčešće su izvoženi mitraljezi AK 47, zatim raketni i bacači granata, tenkovi, avionski mitraljezi, višecevni bacači granata i milioni komada municije.
RSE: U kom vremenskom periodu ste pratili letove sa pomenutih aerodroma?
Patrucić: Mi smo zapravo pratili više stotina letova za koje smo sumnjali da bi mogli da prenose oružje. Ali, na kraju smo potvrdili 68 letova. Od toga 49 letova je bilo iz Beograda. A ostali letovi su bili ili iz Bugarske ili iz Slovačke.
RSE: Gde su odlazili ti avioni?
Patrucić: Većina je išla za Saudijsku Arabiju. Bilo za Džedu, dakle “King of Blazi” internacionalni aerodrom. Zatim su leteli za vojne baze poput “Princ sultan” baze. Deo letova je bio i za Aman, odnosno aerodrom Akabu, u Jordanu. Nakon toga smo utvrdili da je veliki deo oružja iz Saudijske Arabije dalje prevožen za Tursku, na jedan aerodrom u blizini Ankare, odakle je dalje transportovano za Siriju.
RSE: U izveštaju navodite da govoriti samo o delu oružja čiji je izvoz dogovoren od 2012. godine, a čija je vrednost 1,2 milijarde evra. Po kom osnovu možemo sumnjati da je u pitanju šverc, a ne legalna trgovina?
Patrucić: Za sve ove nabavke postoji dokument kojim se potvrđuje da zemlja ne namerava da dalje reeksportuje oružje, odnosno da planira da ga zadrži. Međutim, činjenica je da Saudijska Arabija ne koristi većinu od oružja koje nabavlja. Oni imaju veoma skupo oružje koje nabavljaju iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, kupuju i zastarelo oružje sa Balkana. Zatim, imamo potvrdu sa terena da se to oružje transportuje za Siriju, gde ga koriste različite grupacije. Daću vam primer Srbije. Srbija je 2013. godine odbila da da dozvolu da se izvozi oružje u Saudijsku Arabiju zbog toga što su nadležni sumnjali da to oružje nije namenjeno Saudijskoj Arabiji, da se tamo neće koristiti i da uopšte Saudijska Arabija taj tip oružja ne koristi. To je bilo dovoljno da se ta pošiljka odbije. Dakle, po međunarodnom zakonu, ako samo postoji sumnja da bi to oružje moglo da završi negde drugde ta pošiljka bi trebalo da bude odbijena. Odnosno, ne bi trebalo izdati dozvolu za izvoz. Dovoljno je samo da se posumnja da to oružje neće biti korišćeno u zemlji kojoj se izvozi. Dakle, znamo da Saudijska Arabija ima najmoderniju vojnu opremu i najmodernije oružje, ono koje njihove vojne snage koriste, a na osnovu ovoga vidimo da sa Balkana nabavlja oružje koje je staro po dvadeset ili trideset godina, ili oružje tipa koje oni ne proizvode. Već ima sasvim dovoljno sumnje da to oružje neće ostati u Saudijskoj Arabiji.
Facebook Forum