Razmisliću o prihvatanju aneksije Krima ako to znači bolje odnose sa Moskvom – objavio je Donald Tramp (Donald Trump), predsednički kandidat Republikanaca, kao jedan od poteza koje bi mogao napraviti ako bude izabran na novembarskim predsedničkim izborima.
Time je Tramp najavio potencijalni potpuni zaokret od aktuelne američke politike koja ne priznaje rusku ankesiju poluostrva Krim od marta 2014. godine, koju međunarodna zajednica smatra nelegalnom.
"To ću razmotriti. Imajte u vidu da bi stanovnici Krima, barem prema onome što sam čuo, radije želeli da budu u Rusiji, nego tamo gde su bili", ustvrdio je Tramp u intervjuu televiziji ABC upitan o ranijim tvrdnjama da bi se saglasio sa aneksijom Krima – krupnim problemom u međunarodnim odnosima i velikim kamenom spoticanja između Istoka i Zapada.
Tramp, prema onome što je rekao, na nešto blaži način gleda na probleme u istočnoj Ukrajini, odgovornost Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina.
"On neće ući u Ukrajinu. Dobro, na izvestan način je već tamo… Ali taj čitav deo sveta je u ozbiljnom problemu, i to je počelo da se dešava u vreme Obamine administracije. Uprkos svoj raspoloživoj snazi, pomoći NATO-a on je uspeo da uzme Kirm", rekao je Tramp.
Republikanski kandidat je u u razgovoru negirao da je imao bilo kakvih kontakata sa ruskim predsednikom.
"Nikada ga nisam sreo niti se čuo telefonom sa njim", naglasio je Tramp, doduše reagujući na prošlonedeljnu izjavu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) da republikanski kandidat podržava, kako se izrazio, ruskog diktatora.
Kada mu je predočeno da nova republikanska platforma predviđa umanjivanje pomoći Ukrajini, uzvratio je da nije bio uključen u izradu tog dokumenta.
"Morao bih to malo bolje da pogledam, nisam radio na tome. Čuo sam da su ublažili platformu, ali nemam veze sa time", rekao je Tramp.
Na sugestiju da je iz platforme izbačen deo koji Ukrajini omogućava isporuke oružja kako bi bila u stanju da se odbrani – Tramp je uzvratio krajnje neodređeno.
"Znate kako, svako ima neke svoje ideje – tako i ja ima svoje", zaključio je.
Kriza u odnosima većine evropskih država i SAD sa jedne, i Rusije sa druge strane, eskalirala je nakon promene vlasti u Ukrajini pre dve godine kada je zbačen tadašnji predsednik Viktor Janukovič.
Tome su prethodile višemesečne demonstracije građana na kijevskom trgu Majdan.
Rusija je odgovorila anektovanjem polustrva Krim na kojem se nalazi njena Crnomorska flota, te tim potezom dovela u pitanje nepovredivost evropskih granica, zbog čega su Evropa i Sjedinjene Države odgovorile uvođenjem sankcija.
Trampova sugestija, iako izrečena u trenutku u kom se zahuktava predsednička izborna kampanja, izazov je ne samo za demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton (Hillary Clinton) koja zastupa čvrst stav prema Moskvi, nego i za do sada preovlađujući stav u američkoj administraciji o ukrajinskoj krizi.
Facebook Forum