Parlamentarna skupština SE ukinula pravo glasa ruskoj delegaciji

Ruskoj delegaciji u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) uskraćeno je pravo glasa do kraja godine zbog aneksije Krima. Ruski predstavnici, koji su bojkotovali sednicu u Strazburu, rekli su da je reč o “najgrubljem kršenju prava Rusije”.

Proruski separatisti na istoku Ukrajine biće amnestirani ako predaju oružje i napuste zgrade lokalne administracije koje su okupirali, izjavio je u četvrtak vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksandar Turčinov.

Istovremeno, Rusija je u četvrtak kritikovala generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena zbog "upotrebe hladnoratovske retorike", dok se zaoštrava napetost između Moskve i zapadnih zemalja oko ukrajinske krize.

Puškov: Razmotrićemo dalje učešće u PS SE

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) smenila je ruske zvaničnike s vodećih pozicija u ovoj insituciji.

Ruska delegacija, koja ima 18 članova, lišena je i prava da bude zastupljena u komitetima Parlamentarne Skupštine Saveta Evropa, kao i da učestvuje u misijima koje šalje ova institucija za posmatranje izbora.

Parlamentarna Skupština je usvojila i amandman po kome ima pravo da “ukine akreditive” ruskoj delegaciji, ukoliko Moskva “ne smiri tenzije i poništi odluku o ankesiji Krima”.

Rezolucija je usvojena sa 145 glasova prisutnih poslanika, 21 je bio protiv, a 22 uzdržana.

U rezoluciji je referendum o pripajanju Krima Rusiji nazvan neustavnim, a njegovi rezultati su označeni kao nevažeći i nepriznati od Saveta Evrope. PS SE je takođe potvrdila svoju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Stručnjaci SE za ustavno pravo iz Venecijanske komisije ocenili su nelegitimnim referendum o otcepljenju koji je organizovan na Krimu nakon čega je to ukrajinsko poluostrvo pripojeno Rusiji.

Rezolucija se takođe protivi federalizaciji Ukrajine i priznaje legitimitet vlasti u Kijevu. PS SE zahteva da upotreba sile od strane svrgnute vlade protiv demonstranata bude osuđena i odgovorni za to kažnjeni. PS SE je zatražila i održavanje prevremenih parlamentarnih izbora u Ukrajini.


Šef ruske delegacije Aleksej Puškov poručio je da “ako Parlamentarna Skupština želi da igra ulogu inkvizitora, neka je igra sama. U ovom trenutku razmatramo da li i dalje želimo da budemo njen deo”.

U poruci na Tviteru pre glasanja, Puškov je nazvao je debatu "farsom koja samo može da izazove odvratnost".

Ruskoj delegaciji je već 2000. godine bilo uskraćeno pravo glasa zbog ruske intervencije u Čečeniji.

“Nova rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kojom se sva krivica za krizu u Ukrajini svaljuje na Moskvu, ne znači da će Rusija pohitati da preispita svoju spoljnu politiku i principe”, izjavio je Puškov.

On smatra da ne treba preuveličavati značaj rezolucija ovog tela i rekao kako bi većina u PS SE, ukoliko smatra da je Rusija nekompatibilna sa principima Saveta Evrope, trebalo prvo da razmotri koliko je sama kompatibilna s tim principima.

Rusija je ovu rezoluciju ocenila kao ishitrenu i politizovanu, u protivnosti sa principima pravičnosti i objektivnosti, koja uz citiranje nepoznatih ali očigledno tendenciozno odabranih izvora iznosi vrlo sumnjive procene i zaključke.

Moskva ističe kako dokument PS SE ćuti o opšte poznatim činjenicama o nasilju, diskriminaciji manjina i "agresivnom nacionalizmu" u Ukrajini. U dokumentu PS SE se navodi da su ruske akcije u vezi sa Krimom jasno kršenje međunarodnog prava i tvrdi se da desničarske snage nisu zauzele centralnu vlast u Kijevu, kao i da nema direktne pretnje po prava etničke ruske manjine, uključujući i onu na Krimu.

Ukrajina nudi amnestiju proruskim aktivistima

Proruski separatisti na istoku Ukrajine biće amnestirani ako predaju oružje i napuste zgrade lokalne administracije koje su okupirali, izjavio je danas vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksandar Turčinov.

On je kazao da ukrajinske vlasti garantuju da neće biti sudskih postupaka protiv proruskih demonstranata, ako predaju oružje i oslobode zgrade lokalne administracije.

“Nema potrebe da se donosi zakon o amnestiji. Garantujemo da neće biti krivičnog gonjenja i spreman sam da to formalizujem kao predsednički dekret. Smatram da je mir u Ukrajini važniji od političkih ambicija i sukoba. Ključni je problem što ljude koji su preuzeli kontrolu nad zgradama u Lugansku i Donjecku koriste neprijatelji Ukrajine”.

Tučinov je dodao da je telefonom razgovarao sa predstavnicima proruskih demonstranata u tim gradovima i da im je predložio "kompromis" tj. formiranje komisije sa ukrajinskim i stranim predstavnicima koji bi razmotrili postojiću situaciju i ključne tačke konflikta.

“Spremni smo da odmah razgovaramo o reformama tako da se prošire nadležnosti regionalnih skupština, uključujući i pravo da formiraju lokalnu izvršnu vlasti. To je pozitivan proces i spremni smo da preduzmemo takve korake da bi i regioni bili odgovorni za stanje u zemlju a ne samo da obaveštavaju Kijev šta se dešava na terenu”.

Zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema, koji je u sredu uveče otišao u Donjeck, izrazio je nadu da će kriza biti rešena bez upotrebe sile.

Ukrajnski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, u sredu ujutru je, međutim, zapretio demonstrantima da će protiv njih biti upotrebljena sila.

"Za one koji prihvataju dijalog, moguće je političko rešenje, a oni koji hoće sukob, dobiće žestok odgovor", rekao je on na ministarskom savetu.

Avakov je tada dodao da bi kriza na istoku Ukrajine trebalo da bude u rešena u nerednih 48 sati.

Ukrajinske snage bezbednosti su povratile kontrolu nad zgradom regionalnih vlasti u Harkovu.

S druge strane, Denis Pušilin, jedan od proruskih aktivista koji su okupirali zgradu u Donjecku, izjavio je da oni ne odustaju od svojih zahteva.

“Sada je cilj da se zakaže referendum o suverenitetu. Kada ga steknemo, narod će odlučiti da li ćemo uspostaviti federalne ili konfederalne odnose sa Ukrajinom, Holandijom, Francuskom ili bilo kojom drugom zemljom. Moguće je i sa Rusijom. Moguća je i nezavisnost. Postoje najmanje tri opcije”.

Pušilin je optužio ukrajinske vlasti za sadašnje stanje.

“Vlasti u Kijevu su podelile Ukrajinu i stvorili situaciju koju je praktično nemoguće rešiti bez federalizacije ili nekih drugih okolnosti. Zašto? Zato što sada nije moguće izabrati predsednika koji će biti pogodan i istočnim i zapadnim delovima Ukrajine: Kijev je stvorio takvu situaciju sa događajima koji su počeli u novembru prošle godine”.

Rusija kritikuje Rasmusena zbog “hladnoratovske retorike”

Rusija je danas kritikovala generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena zbog "upotrebe retorike iz vremena Hladnog rata", dok se zaoštrava napetost između
Moskve i zapadnih zemalja oko ukrajinske krize.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u četvrtak je saopštilo da Rasmusen pretvara NATO u "elitni klub" koji koristi "duple standarde" u međunarodnoj politici.

Rasmusen je u utorak u Parizu pozvao Rusiju da povuče desetine hiljada vojnika raspoređenih, prema navodima NATO, duž ukrajinske granice.

Rusko ministarstvo je takože optužilo NATO da koristi krizu u Ukrajini da poveća svoje zahteve članicama i opravda svoje postojanje, okupljajući ih protiv izmišlenje (spoljne) pretnje.

"Stalne optužbe protiv nas (Rusije) od generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena uveravaju nas da Alijansa pokušava da koristi krizu u Ukrajini da zbije svoje redove usred imaginarne spoljne pretnje po članice NATO-a i da ojača zahteve za Alijansu u 21-vom veku", saopštilo je rusko ministarstvo, prenela je agencija Rojters.


Komandant NATO u Evropi, general Filip Bridlav izjavio je u sredu da bi Alijansa, kao odgovor na rusku vojnu pretnju Ukrajini, mogla da razmesti svoje vojnike u zemljama članicama na istoku Evrope, koje se "osećaju ugroženo".

Bridlav je agenciji Asošiejted pres rekao da ne bi isključio angažovanje nijedne zemlje, uključujući i SAD.

Ministri inostranih poslova 28 zemalja članica NATO-a ovlastili su američkog vazduhoplovnog generala Bridlava da, do utorka, predloži mere koje bi zemljama Alijanse najbližim Rusiji, demonstrirale da uživaju podršku saveznika.

NATO optužuje Moskvu da koristi vojsku kako bi vršila pritisak na vladu u Kijevu i da priprema moguću invaziju na Ukrajinu.

Zahtev za istragu protiv Gorbačova zbog raspada SSSR

Grupa ruskih poslanika tražila je danas pokretanje istrage protiv bivšeg predsednika Mihalila Gorbačova zbog raspada Sovjetskog Saveza 1991. i, kao rezultat toga,
odgovornosti koju ima u aktuelnoj ukrajinskoj krizi.

"Svi mrtvi u Kijevu su na savesti onih koji su bili u Kremlju 1991. i koji su... rasturili tu veliku zemlju", rekao je poslanik Mihail Degtiarev za radio Eho Moskva, misleći na poginule tokom nereda na protestima u Kijevu koji su vodili svrgavanju proruskog predsednika Viktora Janukoviča u februaru.

Degtiarev je zahtev parlamentu za pokretanje postupka protiv Gorbačova potpisao sa još dvojicom poslanika Ujedinjene Rusije i dvojicom iz Komunističke partije.

Bivši predsednik Gorbačov (84) "star je čovek, niko ga neće poslati u zatvor, ali bez ovakve odluke mi ne možemo da napredujemo ni kao zemlja, ni kao nacija", dodao je taj poslanik.

Mihail Gorbačov odbacio je, međutim, odgovornost za raspad Sovjetskog saveza i prebacio je na poslanike sovjetskog parlamenta koji su glasali za takvu odluku koju su, protiv njegovog mišljenja, potpisali tadašnji predsednik Boris Jeljcin i njegovi tadašnji ukrajinski i beloruski kolega.

"Nema potrebe za istragom: Duma koja je glasala (za tu odluku) treba da se ukrca u vagone u pravcu Magadana", oblasti na krajnjem istoku Rusije poznatoj po sovjetskim gulazima, rekao je Gorbacov u izjavi za isti radio.