„Tihe vode desnice“ naziv je tribine na kojoj se u nedelju uveče. u okviru filmskog festivala „Slobodna zona“ debatovalo o usponu neofašizma u Evropi. Kao uvod u diskusiju u okviru programa "Noćni razgovori", poslužio je dokumentarac „Presuda u Mađarskoj“, prikazan u Dvorani kulturnog centra, koji prati 167 dana sudskog procesa četvorici mađarskih neonacista koji su 2009. upali u romsko selo i ubili grupu meštana, među kojima je bilo i petogodišnje dete.
Arpad Kiš i još dvojica neonacista osuđeni su 2011. prvostepenom presudom na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva šestoro Roma i ranjavanje 55 osoba romske nacionalnosti. Četvrti optuženi je proglašen krivim za saučesništvo i osuđen na 13 godina zatvora. To je bio samo jedan u nizu napada mađarskih neonacista na romska naselja tokom 2008. i 2009.
Iako je kazna izrečena ubicama primerena, suđenje nije teklo glatko, kaže Ešter Hajdu, rediteljka filma „Presuda u Mađarskoj“, koja je kamerom beležila proces u sudnici. Ona ističe da je izveštavanje medija o ovom slučaju bilo izuzetno problematično.
„Nikada zapravo nisu govorili o romskoj zajednici kao o žrtvi. Mediji su racionalizovali zašto se ovakvi zločini dešavaju. To je ona vrsta logike kao kada biste Jevreje okrivili za Holokaust. Čak i tokom istrage, policijski istražni organi tvrdili su da je ovaj zločin morala počiniti sama romska zajednica. Policija i političari su tako govorili o ovom slučaju i pre nego što je istraga počela. To, nažalost, ima efekte i danas nakon presude“, rekla je gošća iz Mađarske.
Rasistička klima u Mađarskoj počinje sve intenzivnije da se javlja od drugog mandata desno orijentisanog premijera Viktora Orbana, kaže novinar Gabor Bodiš, te dodaje da je antisemitski jezik polako, i uz dozvolu vlasti, ušao u javni govor.
„Korak po korak, ubacuju se reči i pojmovi koji su bili nezamislivi ranije i oni postaju opšteprihvaćeni. To su antisemitske reči, ponašanja i tako dalje", upozorava Bodiš, te dodaje: "Jedan poznati publicista, Orbanov partijski drugar, nosilac partijske knjižice broj pet, otvoreno piše i govori i o Jevrejima i o Romima kao o životinjama. To su zvanične novine, ne neki sajt ili blog, već dnevne novine.“
Film „Presuda u Mađarskoj“ prikazan je svega nekoliko sedmica nakon što je Vojvodinu zapljusnuo talas neofašističkih napada na radnje Albanaca i Goranaca, koji su postali mete nakon incidenata na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije u Beogradu. Bivša urednica programa kulture u Narodnoj biblioteci Srbije Svetlana Gavrilović, koja se iz publike javila za reč, ističe da je Srbija trenutno pod jakim udarom desnice.
„Vi, između ostalog sedite u instituciji ovde večeras koja je doživela strašni desničarski udar. Vrlo česti čujete kako su ovde stranci ubijeni, neko iz gej populacije, u kranjem slučaju, gledate najstrašnije prekide utakmica. Ja to neću dalje komentarisati, ali nisam mogla a da ne kažem da živimo u najgorem desnom udaru u poslednjih 25 godina desnom udaru“, rekla je Svetlana Gavrilović.
Vladimir Gvozden, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, naglašava da prava opasnost ne preti od deklarisanih neonacista koji su puki izvršioci zločina, „nego u liku onih policajaca u filmu koji vrše istragu ’levom nogom’, onih medicinskih radnika koji falsifikuju nalaze, gde se dete koje je ranjeno tretira da je u požaru preminulo“.
„Dakle, to su državni službenici koji su zapravo neka vrsta ne direktnih, već tih simboličkih saučesnika. I tu zapravo čuči fašizam“, zaključuje Gvozden.
