Kosovo se pridružuje naporima svetske zajednice u borbi protiv klimatskih promena, kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja, Ferid Agani.
Iz Instituta za razvojne politike INDEP, ističu da Kosovo mora investirati u planove energetske efikasnosti i ojačati obnovljive izvore energije.
Kosovo je na vreme počelo sa pripremama, kako bi institucije bile spremne da odgovore izazovu klimatskih promena preko sprovođenja mera adaptacije i mera ublaživanja promena koje klimatski poremećaji uslovljavaju.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja, Ferid Agani, ističe da je Kosovo ove godine, u saradnji sa Austrijskom razvojnom agencijom i eminentnim stručnjacima, izradilo strategiju za klimatske promene na Kosovu.
Trenutno se u Ministarstvu finansija planira budžet ove strategije, a onda će se usvojiti u Vladi i Skupštini.
Pored toga, Agani dodaje da je Vlada donela odluka o formiranju međuministarskog Odbora za klimatske promene na Kosovu, koji će koordinisati sve aktivnosti koje nalaže strategija.
"Mislim da stojimo dobro, što se tiče usvojenog plana rada i plana operativnih aktivnosti koje su potrebne. Naravno, predstoje veliki izazovi, obzirom da ova strategija zahteva međusektorsku koordinaciju, a sa druge strane je dosta skupa. Troškovi koji su potrebni da se ona sprovede su dosta veliki. Tu ćemo sigurno računati na međunarodnu podršku", navodi Agani.
Na Kosovu, najveći zagađivači vazduha su termoelektrane, preko 70 posto, zatim, oko 27 posto, su izduvni gasovi automobila, a ostatak dolazi od strane ogreva koja domaćinstva upotrebljavaju za grejanje.
Ministar Agani dodaje da na Kosovu postoji plan da se ovakva situacija promeni, to je izgradnja termoelektrane Novo Kosovo, u kapacitetu od oko 500 MW, koja bi trebala da počne sa gradnjom što pre.
Iz Instituta za razvojne politike, INDEP, kažu da je termocentrala Kosovo A jedan od najvećih zagađivača, ne samo na Kosovu, već i u Evropi.
Istraživač Rinora Gojani navodi da to govori da Kosovo ne doprinosi dovoljno klimatskim promenama:
"Kosovo ima strategiju o klimatskim promenama, određene zakone o sredini, o zaštiti vazduha i slično. Imamo dobre zakone, ali je problem u sprovođenju. Na primer, većina država izbegavaju termocentrale na bazi uglja, a da ne govorimo lignitu koji spada u najzagađeniju kategoriju zagađivača. Kosovo se oslanja na lignit i ideja o izgradnji nove termocentrale na lignitu je dosta zabrinjavajuće jer će nas to zagađivati sledećih 40 godina", ističe Gojani.
Agani dodaje da će izgradnja nove termoelektrane smanjiti ispuštanje gasova iz stare, zahvaljujući najnovijoj tehnologiji:
"To će biti zadnja reč tehnologije. Imaće udeo od 40 posto, što znači da ćemo uspeti da proizvedemo gotovo dva puta više energije sa istom količinom ugljena. To će smanjiti ispuštanje gasova iz nove termoelektrane. Sa druge strane, ulazimo u proces dekomisioniranja starih termoelektrana. Imamo pet agregata i taj proces dekomisioniranja biće pod nadzorom Evropske komisije", ocenjuje Ferid Agani.
Vrše se napori da se stavi pod kontrolu i ispuštanje gasova od strane vozila, tako što će se staviti na snagu podzakonski akt koji kontroliše nivo ispuštanja automobilskih gasova.
"Očekujem da će u prvom tromesečju iduće godine ovaj podzakonski akt početi da se sprovodi. To znači da će sva vozila, koja se podvrgavaju tehničkoj kontroli prilikom registracije, morati da ispune standarde koji važe za ispuštanje gasova u vazduh", ističe ministar Agani.
On dodaje da će Kosovo, sa svojim partnerima i agencijama UN-a, ubrzo izraditi i svoj dokument državnog doprinosa u smanjenju prosečne temperature planete, kako bi se utvrdio konkretan doprinos zemlje u sprovođenju sporazuma iz Pariza.
Iz Instituta za razvojne politike kažu da Kosovo mora da investira u energetsku efikasnost, zato što rešenje nije da se više proizvede, već da se manje potroši, te da se ojačaju obnovljivi izvori što više.
