Najava dolaska Hašima Tačija u Beograd uzburkala je odnose na relaciji Priština-Beograd, ali i ponovo dovela do pretnji ekstremista. Na pojedinim sajtovima krajnje desničarskih organizacija objavljene su fotografije lidera nevladine organizacije koja je kosovskog ministra spoljnih poslova pozvala u Srbiju, uz njihove biografije, i zatražena zabrana pomenute NVO.
„Pogledajte fotografije omladinaca koji su pozvali ubicu Tačija u Beograd“ i „Ko zapravo poziva Tačija u Beograd – fotografije“, naslovi su tekstova na pojedinim web portalima u Srbiji.
Ivana Stjelja, koordinatorka antidiskriminacionog programa Praxis, rekla je za RSE da je zabrinjavajuće što se ovakve situacije ponavljaju.
„Ovo svakako jeste targetiranje predstavnika nevladinih organizacija. Nadležni državni organi bi svakako trebalo da reaguju. Ali bi to trebalo da učine i nevladine organizacije. Da istupe i da se još jače zalažu za svoja prava. Naročito imajući u vidu i opštu situaciju u društvu," kaže Stjelja.
Prethodnih godina desničarske grupe objavljivale su liste nevladinih organizacija koje, po njihovim tvrdnjama, rade protiv interesa Srbije, kao i spiskove njihovih aktivista.
Politikolog Jovan Komšić kaže za RSE da su pretnje nacionalista opasne i zbog atmosfere koju stvaraju u društvu.
„To je taj sindrom kreiranja pete kolone. Još će generacije na javnoj sceni u ovoj državi proći dok se ne budemo oslobodili te vrste ideologizacije i stigmatizacije. Mora da postoji granica u slobodi govora. Ako se atakuje na pravo na život, slobodu i imovinu, onda pravna država mora da upozori. To bi trebalo da učine oni koji imaju najveću moć u društvu, a to su javne vlasti,“ smatra Komšić.
Ovog puta, na meti je Omladinski odbor za obrazovanje, a posebno se apostrofira da su kao prijatelji ove NVO navedeni ambasade SAD, Velike Britanije i Stejt dipartment.
Ivana Stjelja kaže da je ključno da se ne tolerišu ovakve pojave.
„Svakako je najvažnije, pre svega, tražiti zaštitu od države. Jer to je ono štro najčešće izostaje, što svakako obeshrabruje. Oni koji su ugroženi ne bi trebalo da se predaju već da se bore za svoja prava,“ navodi Stjelja.
Osim označavanja nevladinih aktivista, na ovim sajtovima Tačijeva moguća poseta tumači se kao pritisak Zapada na Srbiju da prizna Kosovo, i pomenuta NVO optužuje da sprovodi isti cilj. U negativnom kontekstu pominje se i Briselski sporazum, koji su pre dve godine potpisali upravo Tači i tadašnji srpski premijer Ivica Dačić.
Jovan Komšić smatra da će reakcije na pitanje Kosova uvek biti burne, ali da bi dolazak Tačija, kada god se dogodi, mogao da bude značajan za odnose Beograda i Prištine.
„Ali u tom procesu moraju da učestvuju vlasti Srbije. Bez njih bilo kakav aranžman ovog tipa samo dodatno otežava proces normalizacije. Mislim da i oni koji su taj scenario osmislili samo ispipavaju javno mnjenje, ali kakve god bile vlasti Srbije one moraju biti involvirane u taj proces. Ne samo u Briselu, nego i kada je reč o odnosima Beograda i Prištine na teritoriji Republike Srbije,“ kaže Komšić.
Dešavanja povodom posete Hašima Tačija su diplomatsko-politička igra, smatra Jovan Komšić, koja opet pokazuje koliko je važan odnos prema kosovskom pitanju.
„To je svakako već decenijama vruća emotivna tema. U tom istorijskom kontinuumu ovo je neka vrsta manjih potresa koji se dešavaju posle velikih zemljotresa, ako ćemo 1999. godinu tretirati kao veliki zemljotres. Gledajući taj kontekst ovo danas čak i nije iznenađenje, ali naravno nije razlog da se sa time mirimo. Srbija treba da izađe iz tih podela i rascepa,“ zaključuje Komšić.
