Beograd ima svoj predlog za rešenje krize na severu Kosova, koja kulminira od 16. septembra i preuzimanja kontrole nad prelazima Jarinje i Brnjak, ali to rešenje za sada je tajna za sve – osim za dva čoveka.
Oni su šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović i posrednik Evrpske unije u dijalogu Robert Kuper. Kuper će verovatno o predlogu Beograda informisati predstavnike Vlade Kosova, dok će srpski lideri sa severa morati da se strpe dok Stefanović ne dođe i lično im saopšti detalje.
U susret tom trenutku jedan od čelnika četiri sporne severnokosovske opštine poručuje da su on i njegove kolege “ljuti”, sam Stefanović naznačava da bi bilo dobro da “uvide realnost”, dok posmatrači upozoravaju da su odluke koje će Beograd doneti (ako želi da nastavi proces evro-integracija) zapravo već sada jasne.
Nakon što je u Zvečanu završio sa sastankom sa predstavnicima opština sa severa kosovski ministar u Vladi Srbije Goran Bogdanović, je objavio:
“Nećemo davati nikakve izjave. Mislim da je sastanak bio dobar, konstruktivan”.
Jutro kasnije potpuno osnovanim čini se pitanje o čemu je zapravo Bogdanović puna tri sata razgovarao sa predsednicima opština Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Naime, kako je za RSE ispričao predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice Krstimir Pantić ministar je odigrao ulogu prethodnice za šefa pregovaračkog tima Borislava Stefanovića. Ovaj bi na sever tek trebalo da stigne i izvesti o onome što je u četiri oka ponudio posredniku Evroske unije Robertu Kuperu. Pantić pojašnjava:
“Bogdanović se jeste sastao sa nama ali nam nije preneo detalje zato što se ni on nije sastao sa Kuperom”.
RSE: O čemu ste onda razgovarali?
Pantić: Razgovarali smo o situaciji na severu pokrajine i o tome da se organizuje sastanak sa gospodinom Stefanovićem. O modalitetima plana nije raspravljano jer ni ministar Bogdanović nije detaljno upoznat sa time. Gospodin Stefanović je razgovarao bez prisustva gospodina Bogdanovića.
RSE: Iznenađuje li vas to?
Pantić:Dosta iznenađuje. Ali činjenica je da su predsednici oština prilično ljuti zbog ponašanja gospodina Stefanovića koji prvo predlaže neke modalitete za rešenje a onda traži razgovore sa predsednicima opština. Umesto da je sled događaja obrnut. Da prvo razgovara sa predsednicima optšina pa da onda uvaži njihove zahteve i primedbe i onda da predlog.
Stefanović: Rešenje koje čuva interese države
Istovremeno, dalo bi se očekviati da je ponedeljak u Beogradu Borislav Stefanović proveo iščekujući informacije iz Prištine gde boravi Robert Kuper. U izjavi za RSE Stefanović poteze koji će uslediti ne vezuje za reakcije iz glavnog grada Kosova, a uz to odbacuje kritike koje mu se upućuju sa severa. Vrlo brzo sve će se znati, navodi on:
“O svemu o čemu se razgovaralo biće upoznati na sastanku koji će se sa njima dogoditi vrlo brzo. To što se o nečemu razgovaralo, ne znači da smo se nešto dogovorili. Nego da postoje vrlo konkretni predlozi sa kojima oni treba da budu upoznati”, kazao je Stefanović.
RSE: Termin se još ne zna?
Borko Stefanović sa kosovskim Srbima kod sela Rudare, avgust 2011.
Stefanović: Termin se manje više zna ali nije korisno da ga sada objavljujemo.
RSE: Zbog čega je tajna ono što ste predložili Kuperu? Zašto ne biste mogli sada da nam to kažete?
Stefanović: Zato što nije korektno da bilo šta iznosimo u javnost dok ne postoje jasne konture da to može da bude usvojeno i dok Srbi na severu sa time ne budu upoznati.
RSE: Kakvu njihovu reakciju očekujete?
Stefanović: Očekujem da oni pre svega uvide realnu situaciju, koja su moguća rešenja i da se ni država ne odvaja od svojih građana ni građani od svoje države.
RSE: Znači li to da bi se moglo pristati na mogućnost da albanski carinici budu na prelazima?
Stefanović: Ne, ja to nisam rekao. Nego kažem da ćemo svi kao država pristati na ono rešenje koje je moguće, koje je izvodljivo i koje čuva interese i države i građana na severu Kosova.
Za severno-kosovske lidere to bi značilo:
“Od gospodina Stefanovića očekujemo da poštuje Ustav Republike Srbije i da poštuje Deklaraciju Narodne Skupštine od 30. jula”.
Kako precizira Krstimir Pantić govoreći o Deklaraciji u kojoj se poziva na mirno rešenje krize, te upućuje poziv međunarodnoj zajednici da “osudi svaki jednostrani akt” koji dovodi u pitanje dijalog Beograda i Prištine. Po nekim izvorima izlaz koji bi to garantovao mogao bi se pronaći i u mogućnosti poput one o trojici carinika prisutnih u kućicama na prelazima – od kojih bi jedan bio Albanac, a drugi Srbin.
Beograd ne može da iskoristi Kupera
Rešavanje i ovako zapravo sitnih pitanja po etničkom principu za direktora nevladine Inicijative za evrpsku stabilnost Gerald Knaus je nešto na šta u Briselu neće pristati.
Robert Kuper i Borko Stefanović, oktobar 2011.
“Ne, mislim da to nije rešenje. To su granice Kosova koje je priznato od većine članica Evropske unije. Naravno ne smemo gubiti iz vida da je politika moderne Evrope u poslenjih 20 godina, upravo u tome da se gube granice. Ali ovde je ideja da bi se bez granica išlo na održavanje statusa kvo, koji znači samo dobre uslove za šverc kroz sever, izostanak komunikacije između ljudi na prelazima i kosovskom carinom. Povratak na tu situaciju nije prihvatljiv, čini mi se, za većinu država članica Evropske unije, i sasvim sigurno nije prihvatiljivo za Vladu Kosova. Zbog toga ja tu ne vidim kao mogućnost tu vrstu kompromisa”, ocenjuje Knaus.
Na pitanje da li je njegov utisak da je Srbija blizu prihvatanja solucije koja bi podrazumevala prihvatanje kosovskih carinika, Knaus odgovara:
“Budimo direktni. Nema ničeg drugog što bi Srbija mogla učiniti. Sada kada su kosovski carinici na granici, izbor za Srbiju jeste da prihvati i da podržava generalnu politiku EU u toj regiji ili da se protivi, što zapravo značilo odupiranje politici koju zastupaju i koje se drže najvažnije članice Evorpske unije".
Sličnog je uverenja i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić koji veruje da Beograd “fingira” održavanje procesa u pokušaju da izdejstvuje razgovore o statusu od Srbije podržanih institucija na “severu”.
“Po meni Beograd ne može da uspe u nameri da iskoristi Kuperovu ličnost, a da promeni prirodu razgovora. Razgovori koje Kuper vodi su sazvani na osnovu Rezolucije Generalne skupštine i Saveta bezbednosti. Dakle, to je Rezolucija koja utvrđuje razgovore o životnim pitanjima. A pitanje ko će upravljati severom Kosova zalazi već u pitanje statusa”, smatra Janjić.
Pozicija u kojoj je Srbija možda bi bila lakša kada za pitanje severa ne bi bila vezana i srpska evro-perspektiva. Na tome insistira i Gerald Knaus. On podvlači da se od Srbije zaista očekuju inicijative, ali one koje će prilike stabilizovati, a time i izgraditi predstavu o Srbiji kao konstruktivnom faktoru. Samo u tom slučaju, navodi naš sagovornik, iz Evrpske unije će stizati željene vesti.
“Jedan broj ljudi na severu Kosova je organizovao nemire i oni stoje iza eskalacije nasilja koja se zbila poslednjih sedmica. Ne kažem da iza toga stoji Vlada Srbije ali ona ima alate koji joj omogućavaju da postavi ozbiljna pitanja i razreši krizu. Ljudi o kojima govorimo sa severa imaju svoj novac u Srbiji, svoje interese takođe u Srbiji. Oni zavise od Srbije. Dakle, ono što je po meni najvažnije da Beograd učini ja da iza scene preduzme sve što je potrebno kako bi se zaustavili oni koji nameravaju da organizuju nasilje, blokade puteva i slično. Ukoliko je Srbija pak opredeljena da opravda ili osnaži te proteste mislim da će utisak posebno u Berlinu (gde je već prilično negativan) dovoditi u pitanje dodatno nastojanja Srbije da dobije pregovore o priključenju u skorijoj budućnosti”, kaže Knaus.
Rizici su jasni, baš kao što su otvoreni i izbori koji se trenutno prave.
