Tadić odustao od kandidature za predsednika Demokratske stranke

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je u nedelju da se neće kandidovati na predstojećim stranačkim izborima, zakazanim za 25. novembar. Tadić je najavio da će najverovatnije biti počasni predsednik stranke.

Tadić je, novinarima u centru Sava, rekao da je odluku da se neće ponovo kandidovati saopštio Glavnom odboru DS.

Objasnio je da su prihvaćeni svi njegovi predlozi za promenu Statuta DS, da su pored ostalog povećane nadležnosti Predsedništva, da će izborna skupština biti na svake dve godine, a te promene se odnose i na nadležnosti predsednika i edukaciju članova kako bi bili sposobni da ponovo obavljaju vlast.

Uz napomenu da će biti uveden sistem unutrašnje kontrole kako ne bi bilo zloupotreba među članstvom, Tadić je kazao da su sve promene Statuta usredsređene na promene društva.

"Hoćemo da se menjamo da bi menjali društvo", rekao je Tadić i dodao da će demokrate već 25. novembra imati novo rukovodstvo i organe i da će posle toga biti jača i na raspolaganu građanima.

Upitan da li se oseća kao pobednik, Tadić je rekao da stvari ne posmatra tako i da su statutarne promene pobeda za sve, pa i za njega.

On je prethodno od svog zamenika i protivkandidata Dragana Đilasa tražio ispunjavanje određenih uslova kako bi odustao od kandidature, zbog čega je izbor za predsednika pomeren sa 10. na 25. novembar.

Tadić je od Đilasa tražio da prihvati da reformiše stranku, onemogući revanšizam, proširi delovanje Predsedništva i izmeni Statut DS kako bi se omogućila veća demokratizacija i kontrola i sprečilo autokratsko vođenje partije. Tadić je takođe zatražio da potpredsednici stranke budu Goran Ćirić i Nataša Vučković, kao i da se poveća broj potpredsednika sa pet na sedam.

Tadić je ranije danas, u delu sednice otvorene za javnost, rekao da su se nad Demokratskom strankom nadvile opasnosti, a "jedna od njih je i podela" te da treba da "zastanemo i razmislimo kakva bi bila konsekvenca podela u DS", ne samo po članove nego po čitavo društvo.

"Demokratska stranka je pravila greške u prethodna tri meseca, diskusija je u pretila da izađe iz racionalnog okvira i kao posledica svega toga nadvila se i opasnost nad DS od produbljivanja podela. DS na ovoj sednici Glavnog odbora treba da spreči svaku podelu, treba da iskaže jedinstvo, čime se ne zanemaruju legitimne političke razlike među članovima odbora, među političkim grupacijama u DS, ali jedinstvo je imperativ kada je u pitanju DS jer mi imamo odgovornost prema čitavom društvu. To je moja zaključna reč u izveštaju. Jedinstvo je pitanje od najvećeg značaja za DS, a pitanje stabilnosti i efektivnosti ispunjavanja misije DS od najvećeg značaja za budućnost i prosperitet ovog društva i naših građana. Zato odluke GO uvek treba da sagledavate u skladu sa ovim ciljem. Ja sam ga potpuno jasno izdvojio iz čitavog izveštaja koji sam vam podneo. Poštovani prijatelji, kakva god da bude odluka DS ja ostajem član stranke i nastavljam da budem prisutan u odlukama i radu DS. Zavisno od toga kakve će biti odluke Demokratske stranke na Glavnom odboru, ja ću definisati svoju poziciju, da li ću se kandidovati ili ne za predsednika. Za mene nikada nije bilo od odlučujuće važnosti šta ću postati, nego šta ću postići. O tome govorim godinama, i voleo bih kada bi i drugi članovi DS usvojili ovaj princip. Ukoliko bude drugi princip dominantan a to je princip postanuća, a ne postignuća, ja nisam siguran da ćemo mi moći da ispunimo našu misiju. Uvažavajući ljudske ambicije, kretanje političkih i profesionalnih karijera uzlaznom linijom smatram da treba ovo da naglasim", rekao je Tadić, dočekan aplauzom članova odbora.

Apelovao je da različite političke grupacije unutar DS-a postignu konsenzus o programu i radu stranke kako bi se izbegla podela koja bi bila katastrofalna za srpsko društvo.

"Danas se nalazimo u situaciji koju karakteriše borba ideja. Moj apel je da idemo prema konsenzusu, da idemo prema najmanjem mogućem sadržaocu naših zajedničkih politika", rekao je Tadić na sednici Glavnog odbora kojoj prisustvuje 293 člana, među kojima su i zamenik predsednika stranke Dragan Đilas i potpredsednici Dušan Petrović, Bojan Pajtić i Dragan Šutanovac.

"Moj predlog je da nakon nekoliko meseci vrlo teške političke borbe idemo prema konsenzusu i da definišemo naš program i političke ciljeve. Da postignemo političko i akciono jednistvo i da izbegnemo podele koje bi imale katastrofalne posledice po stabilnost našeg društva", poručio je Tadić na početku sednice Glavnog odbora stranke.

Tadić je rekao i da današnji Glavni odbor i predstojeća izborna skupština, 25. novembra, treba da omoguće reformu stranke kako bi ojačala rad stranke i da je insistirao na socijaldemokratskom profilisanju stranke, pošto je trenutno najveći problem siromaštvo, i druga pitanja koje bolje rešavaju socijaldemokratske nego konzervativne struje.

Dodao je da će DS nastaviti da bude racionalna opozicija i naveo da je trenutna vlada našla hrabrosti za određene iskorake, da se vlada bori protiv korupcije, ali da još uvek nije dala dovoljno dokaza da ta borba nije samo borba protiv političkih protivnika.

Tadić je naveo da je vlada obmanula narod da se Srbija nalazi pred bankrotstvom.

Porukom da DS mora da ostane jedinstvena, Tadić je završio predstavljanje svog izveštaja o radu stranke. Nakon toga sednica je zatvarena za javnost.

Kako se očekuje, Glavni odbor DS bi trebalo da razmatra izmene Statuta, na sednici 4. novembra.

Kandidaturu za predsednika DS-a podneo je do sada samo Branimir Kuzmanović, predsednik beogradske opštine Vračar.

Kandidat za predsednika stranke može biti svaki član koga predloži najmanje 15 opštinskih odbora, 30 članova Glavnog odbora, poslanički klub ili 100 delegata Skupštine.