Čelnik Demokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić dobio je zajedno sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem Evropsku medalju za doprinos toleranciji, poštenju, moralnoj hrabrosti i pomirenju u Evropi. Dok Josipović predsednikuje na Pantovčaku, Boris Tadić je detroniziran u Srbiji, na domaćem terenu je kažnjen na poslednjim izborima, a preti mu i gubitak mesta prvog čoveka stranke.
Neposredno pre ceremonije uručivanja nagrada Boris Tadić je odgovorio na pitanje RSE šta je ključno što je kao predsednik Srbije učinio kada su u pitanju odnosi u regionu, a što je doprinelo i da dobije ovu nagradu.
“Pretpostavljam da je to napor da se odnosi u regionu, ali i u svakoj pojedinačnoj zemlji dovedu do jednog višeg nivoa sporazumevanja, rešavanja konfliktinih, otvorenih pitanja koja su posledica ratova devedesetih godina. Nadam se da je primećen napor da se uspostavi novi politički jezik i način obraćanja našim unutrašnjim javnostima. Verujem, voleo bih da je to razlog. A da li je, to ne znam”, rekao je Tadić u intervjuu za RSE koji možete u celosti da pročitate u sredu na našem portalu.
A naši sagovornici na različte načine ocenjuju Tadićev predsednički učinak na regionalnom planu od 2004. godine do danas. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju, kaže da je on na poliitčkom nivou uspeo da smanji tenzije u regionu i da uspostavi i na ličnom planu dobre odnose sa većinom suseda.
“Isforsirana je Rezolucija o Srebrenici kroz Skupštinu, bio je u Vukovaru i Srebrenici i načinio niz gestova (koji su povremeno bili praćeni nacionalističkim izjavama kao nekakav balans), ali sve u svemu on je uspeo da razvije lične srdačne odnose sa svima u regionu, posebno sa hrvatskim predsednikom Josipovićem. I to je EU prepoznala kao iskorak u pravcu normalizacije regionalnih odnosa. Taj mali korak koji je Tadić napravio je presečen i cela stvar je vraćena na početnu poziciju dolaskom novih vlasti”, kaže Biserko.
Dejan Ilić
Dejan Ilić, urednik u izdavačkoj kući "Fabrika knjiga" stavlja celu priču o nagradi u kontekst i dodele Nobelove nagrade za mir EU koja daje na težini ovom priznanju balkanskim liderima. Sa druge strane, apsurdnost te nagrade za mir (s obzirom na ono što se događa na rubovima EU, u Grčkoj i Španiji, šta sa Romima kojima evropske zemlje zatvaraju vrata...) podriva smisao i nagrade za toleranciju. Zato se postavlja pitanje šta zapravo “pokrivaju” te nagrade, kaže Ilić. Ništa se suštinski nije promenilo nabolje. Ako je Boris Tadić bio prema nekome tolerantan, onda je to prema onima koji su odgovorni za zločine devedesetih.
“I on snosi dobar deo odgovornosti za ono u čemu živi danas Srbija i za odnose koje sada ima sa EU”, kaže Ilić i pita se: “Da li su odnosi između Srbije i Hrvatske danas bolji nego što su bili pre Tadića? Ja bih rekao da nisu. Da li je nešto promenjeno u odnosu prema BIH? Da li je, recimo, Tadić dao jasne signale Miloradu Dodiku i Republici Srspkoj da nemaju pravo da govore da je BIH neodrživa kao država i da mora da se raspadne? Naprotiv.
Ako neko zaista misli da su se ovde stvari popravile, da Romi u Srbiji žive bolje u Srbiji zahvaljujući Borisu Tadiću, da je problem Kosova bliži rešenju zahvaljujući Borisu Tadiću, da je naš odnos prema Albancima sa Kosova bolji nego što je bio pre nego što je Tadić postao predsednik, onda taj neko nema pojma”, tvrdi Ilić.
Dok je svojevremeno hrvatski predsednik Ivo Josipović počeo svoje predsednikovanje sprektakularnim susretima sa srpskim kolegom Tadićem, čiji su rezultati doduše bili nesrazmerni njihovoj međusobnoj srdačnosti, sada stari predsednik Hrvatske odbija da se sretne sa novim predsednkom Srbije. Susedna BIH takođe, ma koliko dugo čekala da stari predsednik Srbije Tadić jednom na svom putu za Banjaluku poseti i Sarajevo, neće mu zaboraviti poklonjenje srebreničkim žrtvama i to dva puta. Doduše, nezaboravlja ni da Tadić nikada nije zločin u Srebrenici nazvao genocidom, ali nije rekao, kao što je to već tri puta učinio Nikolić, da genocida nije bilo.
Zagrebački profesor Žarko Puhovski, imajući sve to u vidu, kaže da Borisa Tadića pamte u regionu kao "političara neopterećenog Miloševićem, neopterećenog četništvom, neopterećenog ratom i političara sposobnog da komunicira na danas prihvaćenom nivou sa vodećim političarima u Evropi."
"Sve to ovi nakon njega nemaju, ali su njih izabrali, sa jedne strane, oni ljudi iz Srbije koji takvu poziciju žele, koji su vezani uz jednu tradicionalnu, patrijarhalnu, pa i nacinalističku opciju, i sa druge strane oni na suprodstavljenim pozicijama koji zastupaju glasovitu tezu: što gore, to bolje”, smatra Puhovski.
A šta Beograđani misle o nagradi koju je dobio njihov bivši predsednik poslušajte u anketi.
