Posle šest sati ispitivanja, predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) izjavio je 13. jula da je sve vreme slušao tehnička pitanja koja su mu postavljali predstavnici Tužilaštva i njegov pravni zastupnik. Druge detalje nije iznosio osim što je najavio da se ispitivanje nastavlja 14. jula.
Tači je na ispitivanju u Hagu na poziv Specijalizovanog tužioca povodom optužnice za ratne zločine.
Uoči ulaska u zgradu Specijalnog suda, predsednik Kosova se kratko obratio novinarima rekavši da je "danas ovde da poštujem ono za što sam sanjao i za šta sam se borio - slobodno nezavisno Kosovo, zasnovano na jednakim pravima, multietničkom društvu i vladavini zakona".
"Spreman sam da se suočim sa novim izazovom i da uspem za svog sina, porodicu, narod i svoju zemlju. Niko ne može prepisati istoriju - ovo je cena za slobodu. Verujem u mir, istinu, pomirenje i pravdu. Verujem u dijalog i dobre odnose sa svim susedima. Kosovo je priča o uspehu. Jako sam ponosan. Pravac ka kojem Kosovo ide je članstvo u EU, NATO i večno prijateljstvo sa SAD-om", rekao je Tači.
Ovo je prvi put da javnost zna da je jedna osoba pozvana na intervju, nakon što je optužnica protiv te osobe već podneta na razmatranje. Nije, međutim, poznato u kakvom je svojstvu Tači pozvan na intervju.
Kancelarija Specijalizovanog tužioca je krajem juna saopštila da je protiv Tačija 24. aprila podneta optužnica na razmatranje, na osnovu koje se on i predsednik Demokratske partije Kosova Kadri Veselji (Veseli) kao i "druga lica" u deset tačaka terete za niz zločina.
Tačijev zastupnik je Amerikanac Pjer-Ričard Prosper (Pierre-Richard Prosper).
Prosper je bivši američki diplomata koji je bio na čelu Kancelarije za pitanja ratnih zločina pri uredu Državnog sekretara. Imenovao ga je 2001. američki predsednik Džordž Buš (George Bush), a služio je do 2005. godine.
Od 1996. do 1998. bio je tužilac za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda UN-a za Ruandu.
Sudija za prethodni postupak ima najviše šest meseci od dana podnošenja optužnice da potvrdi ili odbaci optužnicu u celosti ili delimično.
Tači je 29. juna izjavio da će, ukoliko navodi iz optužnice budu potvrđeni, istog časa podneti ostavku kao predsednik i da će se suočiti s njima.
On je istakao da će "nositi taj teret i braniti sebe i našu borbu za slobodu" i da neće dozvoliti da "lažne optužbe odvlače pažnju Kosova od zauzimanja mesta u međunarodnoj zajednici, kao člana Ujedinjenih nacija, NATO-a i Evropske unije".
Zašto je Tači dobio poziv nakon podnošenja optužnice?
Sudija za prethodni postupak koji odlučuje o Tačijevoj optužnici je Francuz Nikola Giju (Nikolas Guillou).
Ukoliko se on uveri da je osnovana sumnja utvrđena od strane tužioca, sudija potvrđuje optužnicu i počinje suđenje. Ako se u to ne uveri, optužnica se odbacuje.
Na osnovu Pravilnika o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima, sudija za prethodni postupak i specijalizovani tužilac mogu da se sastaju tokom istrage i pre potvrđivanja optužnice.
Sudija od tužioca može tražiti dodatni materijal za potkrepljivanje optužbi, ili može da zahteva preispitivanje optužnice sa ciljem da se pruže konkretniji podaci u odnosu na jednu ili sve optužbe, kao i u odnosu na konkretno postupanje osumnjičenog.
Sudija takođe može da zatraži od tužioca da smanji broj optužbi ili suzi njihov opseg.
Tek nakon potvrđivanja nekih ili svih delova optužnice, osumnjičeni stiče status optuženog i sudija može da izda nalog za hapšenje ili sudski poziv za stupanje pred sud.
Optužnica postaje javna nakon njenog potvrđivanja, a u izuzetnim okolnostima, ako tužilac ima valjan razlog pre potvrđivanja, sudija može iz bezbednosnih razloga, kako bi sprečio bekstvo optuženog, da izda nalog za privremeno neobelodanjivanje optužnice javnosti.
Optužnica se najkasnije objavljuje do prvog stupanja optuženog pred sud.
Šta još stoji u optužnici?
U optužnici od deset tačaka precizira se da se Tači, Veselji i "ostali" terete "za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje".
U optužnici se navodi da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni iz optužnice snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.
"Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici", navodi se u saopštenju.
Uz napomenu da "optužnica predstavlja isključivo optužbu", zaključuje se:
"Ona je rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj. Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova trenutno ispituje optužnicu kako bi odlučio da li da je potvrdi“.
Takođe se navodi da je specijalni tužilac smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled "kontinuiranih pokušaja Tačija i Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća".
Više o instituciji u Hagu
Specijalizovana veća u Hagu su replika kosovskog pravosudnog sistema u malom. Osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje.
Finansira ih uglavnom Evropska unija, a formirana su na insistiranje međunarodne zajednice.
Specijalizovano tužilaštvo istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.
Prve optužnice podnete su u februaru tekuće 2020. godine, a još jedna je podneta aprila.
Pred Tužilaštvom od januara prošle godine traju ispitivanja bivših pripadnika OVK, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.
Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj (Ramush), te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja, a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova. Jedan broj njih se branio ćutanjem.
Predsednik Kosova Hašim Tači, koji je u vreme izglasavanja ustavnih amandmana za formiranje suda 2015. bio prvi zamenik premijera i šef diplomatije, krajem prošle godine je u pismu američkom državnom sekretaru Majku Pompeu (Mike Pompeo) izneo uverenje da sud u Hagu radi suprotno od onoga kako je prvobitno bilo predviđeno i dogovoreno.
Tači smatra da namera kosovskih institucija nikada nije bila da rad celog suda bude u trećoj državi, u ovom slučaju u Holandiji, te da "stvaranje paralelnih institucija" verovatno neće pozitivno uticati na kosovski pravni sistem“.
Takođe, podseća da je prvobitno bilo predviđeno da će se istražiti zločini počinjene na obe strane konflikta, što se ispostavlja da nije slučaj. Tači je zatražio od američke vlade da hitno uzme u obzir "da su kritične reforme poduzete pre nego što se stvari dalje odvijaju".
Pompeo je na Tačijevo pismo odgovorio da bi "ukidanje ili podrivanje radne strukture ili lokacije Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužilaštva na bilo koji način ozbiljno naštetilo međunarodnom kredibilitetu i ugledu Kosova".
Međutim i pored takvog odgovora, iz Tačijevog ureda su prethodno za RSE rekli da on "i dalje stoji iza svog pisma, sve dok se navedene zabrinutosti ne reše na odgovarajući način".
Facebook Forum