Nedavnom ratifikacijom međunarodnog sporazuma sa Holandijom, što je učinila predsednica Atifete Jahjaga na osnovu njenih ustavnih nadležnosti o ratifikaciji sporazuma, Kosovo je ispunilo sve međunarodne obaveze koje se tiču osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine.
Profesor krivičnog prava, Ismet Saljihu, kaže da će ovaj sud vršiti svoju dužnost na osnovu konvencija ili međunarodnog prava, ali i da će eventualnim počionicima zločina suditi i na osnovu zakona koji su bili na snazi u vreme kada su ti zločini počinjeni, 1998 – 2000.
Kako navodi, Specijalni sud je pravno i formalno kosovski krivični sud, ali, u suštini, on je međunarodni krivični sud.
"Mandat, nadležnost, ovlašćenja ovog suda su kao i onog međunarodnog ili Haškog tribunala. Ovaj sud i zakoni suda, zakon o osnivanju suda i sporazumi Kosova i Holandije, su odredbe i norme međunarodnog karaktera i one imaju jaču pravnu snagu od kosovskih zakona", kaže Saljihu.
On dodaje da, što se gonjenja tiče, niko neće imati imunitet pred ovim sudom.
"Bez obzira na kojoj se poziciji nalazi osumnjičene osobe za koje se tvrdi da postoje dokazi, one neće uživati imunitet."
"Kao što nije bilo imuniteta pred Haškim tribunalom tako će i ovaj sud imati ista ovlašćenja. Bez obzira na kojoj se poziciji nalazi osumnjičene osobe za koje se tvrdi da postoje dokazi, one neće uživati imunitet – bez obzira da li se radi o običnim građanima, poslanicima, ministrima ili predsedniku države", kazao je Saljihu.
Specijalni sud treba da se bavi navodima iz izeštaja švajcarskog senatora Dika Martija, koje je predstavio Savetu Evrope o trgovini ljudskih organa srpskih civila od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Marti je u izveštaju kao glavnog vođu grupe koja se organizovano bavila kriminalom izdvojio Hašima Tačija, novoizabranog predsednika Kosova.
U međuvremenu, navode Dika Martija je istražio američki tužioc Clint Williamson, koji je jula 2014. saopštio da je Specijalni istražni tim došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca Oslobodilačke vojske Kosova, ali da nije bilo dokaza o trgovini organima.
On je tada kazao da će, najverovatnije, biti podignuta jedna optužnica koja će uključiti više pojedinaca.
Zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu, kojim se utvrđuje i uređuje organizacija, funkcija i nadležnost Specijalnog suda za ratne zločine, predviđa da "službeni položaj optuženog lica, uključujući šefa države ili vlade ili odgovornog vladinog zvaničnika ne oslobađa ga od krivične odgovornosti niti umanjuje kaznu".
Bekim Bljakaj, izvršni direktor kosovskog Fonda za humanitarno pravo, u izjavi za RSE ocenjuje da će Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu doneti pravdu pojedinim žrtvama i da će to biti pozitivna strana ovog suda. Ali, biće posledica po imidž zemlje ukoliko optuženi pred ovim sudom budu ljudi koji rukovode institucijama ili političkim partijama.
"Bilo je jasno da amnestije neće biti za ikoga, bez obzira na kojoj su funkciji. To su znali svi, a naročito oni koji su na tim pozicijama. Tako da, navodi pojedinih da se budući predsednik kandidovao s namerom kako bi izbegao moguću odgovornost pred ovim sudom ne stoje. Veoma sam siguran da je gospodin Hašim Tači tačno znao da ne može da pobegne od te odgovornosti u slučaju da je deo optužnice ispred ovog suda", istakao je Bljakaj.
Bljakaj dodaje i da, ukoliko se iko iz institucija nađe na optužnici, onda oni moraju da podnesu ostavku i odgovore na poziv suda.
Međunarodni tužioci i sudije
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu biće formiran u Hagu i baviće se istragom zločina počinjenih od "pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim rivalima".
Sud će biti pod nadležnošću međunarodnih tužioca i sudija, a finansijska sredstva će se obezbediti iz EU fondova.
Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenom licu je kazna doživotnog zatvora.
Zatvorska kazna se izdržava u državi koju odredi predsednik Suda iz niza država koje izraze spremnost da prihvate osuđena lica.
