Profesor Krivičnog prava, Ismet Saljihu, u razgovoru za RSE kaže da će Specijalni sud za ratne zločine, koji bi trebao da počne sa radom ove godine, tretirati slučajeve za koje se vodila istraga sedam-osam godina.
Saljihu ističe da će Tužilaštvo i Specijalni sud imati nadležnost da istražuju i sude one slučajeve koji se tiču i ubistava političkih rivala, ali i slučajeve u vezi nezakonito stečene imovine.
Saljihu smatra da se u Zakonu o formiranju Specijalnog suda i tužilaštva predviđaju krivična dela kao što su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
Pored toga, specifično se ističu krivična dela povezana sa ubistvima, torturom, kidnapovanjem, zlostavljanjem i trgovinom ljudskih organa.
Kako navodi naš sagovornik, u javnosti je od 2001. godine postojala ideja o osnivanju Specijalnog suda koji bi sudio za ratne zločine, te je za to tada čak bila pripremljena i zakonska infrastruktura.
"Ali, zbog političkih i strateških razloga, ali i zbog namere da se što pre uspostavi red, bezbednost i drugo, veoma brzo se odustalo od te ideje. Ona je sada aktualizovana nakon 15 godina. To je bio koncept međunarodne zajednice kako bi se stavila tačka na ono što se desilo i pomogla izgradnja mira", kazao je Saljihu.
Ismet Saljihu navodi da će biti teško doći do potrebnih dokaza s obzirom da je prošlo 15 godina ali, kako je dodao, radi se o slučajevima oko kojih se vodila osmogodišnja istraga, najpre od UN-ove administracije, UNMIK-a, potom od EULEX-a i Policije Kosova u saradnji sa Policijom Albanije, s obzirom da se sumnja da su na severu te zemlje odvedene kidnapovane osobe koje su potom bile zlostavljane i ubijene.
"Bilo je saradnje i sa istražiocima Haškog tribunala u vezi sa tim sumnama i, po svoj prilici, sakupili su se dokazi i činjenice na osnovu kojih će se podići optižnica i odvijti krivični postupak", navodi profesor Krivičnog prava.
Saljihu dodaje da će predmet ovog suda biti i politički zločini počinjeni pre i posle rata na Kosovu.
"Osim navedenih zločina, ovaj Sud će imati nadležnost da istraži i sudi za politička ubistva i ubistva političkih rivala. Na Kosovu se zna o tim ubistvima, ali to je istražila i međunarodna zajednica. Sam mandat Suda odnosi se na period od 12. juna 1999. do decembra 2000. To znači da će Sud imati nadležnost da istraži i ono što se desilo nakon rata, nakon ulaska NATO snaga na Kosovu", pojašnjava Saljihu.
Pored toga, predmet Suda biće i slučajevi organizovanog kriminala i korupcije, a koji su se desili u saradnji sa političkim, državnim i partijskim strukturama.
"Sigurno je da će se u tom aspektu istražiti i oni ljudi koji su za dvije-tri ili pet godina nakon rata postali milioneri, gde postoji osnovana sumnja da je takvo bogatstvo stečeno kriminalom. Osim predviđene kazne, predviđa se i zaplena dobijene imovine koja će se posle kompenzirati žrtvama, ukoliko ima oštećenih osoba zbog takvih kriminalnih dela", zaključuje Saljihu.
Usporavanje formiranja Suda
Formiranje Specijalnog suda za ratne zločine trenutno je na čekanju zbog političke krize na Kosovu koja je nastala protivljenjem opozicije na sporazume o Zajednici opština sa srpskom većinom i demarkaciji sa Crnom Gorom.
Skupština Kosova je krajem prolećnog zasedanja u avgustu 2015. usvojila potrebno zakonodavstvo za formiranje Specijalnog suda.
Ono što je trebalo da usledi su pregovori o međunarodnom sporazumu između Kosova, EU i zemlje koja će ugostiti Sud, a to će najverovatnije biti Holandija. To bi dovelo do ratifikacije takvog sporazuma u Skupštini i u zemlji koja će biti domaćin Suda, a otvorilo put i za fizičko formiranje Suda.
Prethodno su za RSE kosovski analitičari izjavili da pojedincima na Kosovu odgovara ova politička kriza, zato što ona odlaže formiranje Specijalnog suda za ratne zločine. Kako navode, radi se o političko jakim pojedincima iz vlasti, ali i iz opozicije, koji mogu biti predmet ovog suda.
Specijalni sud za ratne zločine, između ostalog, treba da se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) od 1998. do 2000. godine.
