Članica NATO-a, Švedska je 29. maja objavila da će njen najveći paket vojne pomoći Ukrajini do sada uključivati moderne avione za nadzor radara, budući da su ruski napadi i dalje usmereni na civile, ubivši nekoliko ljudi u tri ukrajinska regiona.
Dve osobe su poginule, a tri ranjene rano 29. maja kada su ruske trupe granatirale Krasnopil u severoistočnom delu Sumija, izvestila je regionalna vojna uprava 29. maja.
Vadim Filaškin, guverner istočnog regiona Donjecka, rekao je 29. maja da su tri civila ubijena, a šest ranjeno u ruskom bombardovanju prethodnog dana.
U severnom regionu Černihiva, jedna osoba je preminula u bolnici nakon što je prethodnog dana ranjena u ruskom granatiranju u Semenivsku, blizu granice, izvestilo je 29. maja ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana saopštila je da je oborila 13 od 14 bespilotnih letelica koje je Rusija lansirala rano 29. maja u tri svoje oblasti, Nikolajev, Kirovograd i Rivne. Trenutno nema izveštaja o žrtvama ili šteti.
Švedska vlada je u Štokholmu objavila da će poslati vojnu pomoć u vrednosti od 13,3 milijarde švedskih kruna (1,15 milijardi evra) Ukrajini, svoj najveći paket dosad, za pomoć u ratu protiv ruske invazije, saopštila je u sredu vlada nordijske zemlje.
Paket uključuje dva aviona za rano upozorenje i kontrolu SAAB ASCC švedske proizvodnje.
Švedski ministar odbrane Pal Jonsson rekao je da će ova dva aviona imati "najveći efekat na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu", nadopunjujući i podržavajući borbene avione američke proizvodnje F-16 koje je obećalo nekoliko zemalja.
Štokholm je pružio 43,5 milijardi švedskih kruna (4,1 milijardu dolara) vojne pomoći Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022.
Švedska donacija bila je treća koju je osigurala Ukrajina ove sedmice, nakon sličnih paketa koje su obećale Španija i Belgija tokom poseta predsednika Volodimira Zelenskog.
Belgijska donacija uključivala je obećanje od 30 F-16 koji će biti isporučeni u Kijev do 2028. godine, a očekuje se da će prvi avion stići kasnije ove godine.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana se bori sa nedovoljno modernim sistemima protivvazdušne odbrane i sve manjim zalihama protivavionske municije potrebne za suzbijanje sve intenzivnijeg ruskog bombardovanja, uglavnom u severoistočnoj oblasti Harkiva.
Ukrajina se žalila da su neki donatori, uglavnom Sjedinjene Države i Njemačka zabranili Ukrajini upotrebu modernih zapadnih raketnih sistema za napad na ciljeve unutar Rusije.
Međutim, francuski predsjednik Emmanuel Macron, visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Josep Borrell i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg bili su za takve udare na vojne objekte smještene odmah preko granice, a koje Rusija koristi za bombardiranje ukrajinskih gradova i civilne infrastrukture.
Međutim, Yuriy Sak, savjetnik ukrajinskog ministra strateške industrije, 29. maja je rekao za Bloomberg da je Kijev koristio projektile koje je isporučila Britanija na ciljevima unutar Rusije nakon što je dobio odobrenje Londona.
"Već imamo presedan. Na primjer, Velika Britanija, već su dopustili Ukrajini da koristi rakete dugog dometa Storm Shadow koje isporučuju. I mi ih uspešno koristimo", rekao je Sak.
