Sudbina Rezolucije o Kosovu: Sveto pismo ili mrtvo slovo na papiru

Rezolucija o Kosovu naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije 11. januara 2013. Iako će biti nešto izmenjena u odnosu na prvobitni tekst platforme državnog vrha, principi će ostati nepromenjeni. U međuvremenu predsednik države i premijer nastavljaju da jedan drugom udaraju packe a sve tvrdeći da nema nesuglasica među njima oko Kosova. No, šta je ipak realnije, da ta rezolucija bude Sveto pismo za Beograd, kako očekuje Nikolić, ili još jedno mrtvo slovo na papiru poput brojnih prethodnih skupštinskih deklaracaija kojima se ponavljao zvanični stav Beograda da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Sastavni deo rezolucije, koja bi trebalo da bude usvojena početkom naredne godine, biće platforma državnog vrha o Kosovu, koja je mesecima najavljivana na velika zvona a nije naišla na podršku ni većeg dela opozicije, ni međunarodne zajednice, a o Prištini da i ne govorimo.

I sam premijer Ivica Dačić, koji vodi pregovore sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, našao se u nebranom grožđu kada je platforma objavljena zbog nekih odrednica koje su mu vezivale ruke u dijalogu, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić sada najavljuje da će skupštinska rezolucija biti nešto izmenjena u odnosu na prvobitni tekst platforme a da će principi ostati nepromenjeni.

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo uveren je da će izrada platforme i usvajanje rezolucije stvoriti dobre uslove da se kosovski problem pomeri sa mrtve tačke.

„Što se tiče tih principa oni definišu našu poziciju ispod koje ne možemo da idemo, ali zato platforma ostavlja mnogo, mnogo prostora za pravljenje kompromisa i to je jedan dobar balans između rezolucije i platforme. U rezoluciji je ključni princip da mi nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše autonomne pokrajine, da sem toga želimo da obezbedimo sigurnu budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i etničkih manjinskih zajednica, da želimo da rešenje kosovskog problema ne zatvori već otvori put evropskim integracijama i Kosovu i Srbiji, naravno u okviru naših međunarodno priznatih granica. Tako da mislim da je to jedna osnova koju niko ne može da nam spori kao državi“, navodi Drecun.

Za razliku od Vojislava Koštunice, koji je jedini od opozicionih lidera bio blagonaklon prema platformi, liberalna opozicija je već sada skeptična prema najavama vlasti o usvajanju još jedne rezolucije o Kosovu i kritikuje premijera zbog toga što se taj dokument priprema u kabinetu predsednika a ne u vladi. Poslanik Liberalno demokratske partije Miljenko Dereta misli da će se i ovoga puta usvajati papir reda radi.

„Zato što je obećano da će se nešto usvojiti pa je ionako svejedno šta se usvaja jer se vodi potpuno drugačija politika. Ono što je očigledno to je da se ona donosi da bi se umirila javnost a ne da bi se zaista definisala neka drugačija politika jer da bi se definisala drugačija politika treba prvo obaviti diskusiju o tome u parlamentu pa doći do zajedničkih formulacija. Dačić kao neko ko se u ovom trenutku bavi tim problemom sasvim sigurno ima drugačiji uvid, i u situaciju na terenu, i u stavove koje zastupa i EU i druga strana, tj. Priština, od predsednika koji sedi ovde na Andrićevom vencu i razgovara sa crkvom i SANU a ne sa parlamentarcima“, kaže Dereta.

Dve krajnosti

Premijer Ivica Dačić pak, uveravao je poslanike da će predlog rezolucije o Kosovu zajedno pripremiti kabinet predsednika Srbije i Vlada Srbije i da između te dve institucije ne postoje nikakvi sukobi po pitanju Kosova, već različita mišljenja o tome da li treba prekidati pregovore, što je za Dačića direktna odluka da „nemamo više šanse da dobijemo datum početka pregovora sa EU".

„Ne postoje nikakvi sukobi između Vlade Srbije i predsednika Republike oko pitanja Kosova. Postoji dijalog o načinu na koji treba ostvarivati ono što mislimo da treba da budu naši ciljevi“, rekao je Dačić u skupštini.

No, iako obojica tvrde da nema sukoba među njima, nekako se stiče utisak da ni Dačić ni Nikolić ne propuštaju priliku da jedan drugom udare packu.

„Platforma nije Sveto pismo niti nešto što je sada uklesano u kamen pa da mora da se sprovodi već se vodi jedan otvoren razgovor“, rekao je Dačić kada je platforma obelodanjena.

„Onog časa kada Skupština usvoji rezoluciju, čiji je sastavni deo platforma, koja će u delimično izmenjenom obliku, ali ne odustajući ni od jednog principa koji sam izložio u prvoj platformi, onda neće moći više da bude promenjena i eto, nazovimo je Svetim pismom od tada“, uzvratio je koji dan kasnije Nikolić.

Da li je neupućenost po sredi ili nešto drugo, tek neretko Nikolić govori nešto što u istom danu Dačić mora da demantuje. Kao kada je predsednik Srbije rekao da bi konačni tekst platforme trebalo da bude završen do 10. januara, jer se tada nastavlja dijalog Beograda i Prištine i da niko ne zna odgovor šta se od 11. januara primenjuje na integrisanim prelazima.

Dačić je odmah odgovorio da ni 10. ni 17. januar, kada se ponovo sreće sa Tačijem, nisu dan D za donošenje platforme o Kosovu jer je dijalog jedan živi proces. Dačić tvrdi da je dogovor da na skupštinsko izjašnjavanje ide prvi deo platforme - osnovni principi, a da će ostalo biti dio pregovora u daljem dijalogu, koji će biti nastavljen.

Sve što se dešava u vezi sa Kosovom se za Sonju Biserko, predsedicu Helsinškog odbora za ljudska prava kreće između dve krajnosti – iracionalne, koju zastupa Nikolić i realističnije, koja ima u vidu mogući kolaps Srbije u skorije vreme. Reč je zapravo o iracionalnom pokušaju Tomislava Nikolića da nametne svoju viziju Kosova, kaže ona.

„Tu pre svega treba imati u vidu različite struje, jedna je oko Nikolića koja je pod velikim uticajem SANU i Koštunice i druga oko Dačića, koji je mnogo pragmatičniji i realističniji i Vučića koji se ne očituje ali je očigledno bliži Dačiću. Srbija nema jedan objektivan pristup koji bazira na činjenicima. Oni mogu izglasati neku rezoluciju koju bude podnosio Nikolić, ali ona sigurno ne može imati tu važnost ili težinu s obziron na ono u čemu se Srbija nalazi a to je taj ekonomsko-socijalni kolaps“, zaključuje Biserko.

Istovremeno je Srpska akademija nauka i umetnosti, kojoj se sam Nikolić u jednom trenutku obratio za savet, na kraju našla za shodno da ponudi svoju pomoć.

A sa Kosova, na koje se platforma odnosi, premijer Hašim Tači uzvraća da je taj dokument obična "politička avantura" koja šteti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine najavljujući da će izneti najafirmativniju moguću ponudu za sever, gde su Srbi većina stanovništva koje kosovske institucije nisu uspele na bilo koji način da integrišu.