Nedavno izlaganje šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kome je rekao da je Priština „pripremila odgovarajuću dokumentaciju za tužbu za genocid“, izazvalo je reakcije i u Prištini i u Beogradu.
Stručnjaci iz obe zemlje imaju retko usklađen stav po ovom pitanju – i u Beogradu i u Prištini smatraju da je inicijativa kosovskog ministra spoljnih poslova zakasnela i s malim šansama da uspe.
Kosovski stručnjaci su oštri u ocenama, nazivajući Tačijev potez neozbiljnim.
Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj kaže da kosovske institucije nisu radile na pripremi tužbe, tako da je trenutna inicijativa više za unutrašnjopolitičku upotrebu. Za primer je uzeo i države bivše Jugoslavije, BiH i Hrvatsku, koje su pokušale da dobiju tužbu za genocid protiv Srbije, ali to je na kraju završeno bez uspeha.
Bljakaj dodaje da je za Kosovo veoma teško, ali i skupo, da pripremi jedan takav predmet koji bi se uspešno predstavio pred sudom, čak da su na predmetu angažovani i najbolji advokati. Više o toj temi u tekstu Amre Zejneli “Stručnjaci na Kosovu: Tužba protiv Srbije za genocid zakasnela”.
Prema mišljenju stručnjaka iz Srbije, bura koja se digla biće kratkog daha i neće ostaviti veće posledice na uspostavljene, krhke odnose Srbije i Kosova, na čijem se jačanju radi.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, smatra da bi najavu Hašima Tačija, pre svega trebalo posmatrati kao političku izjavu, odnosno gledati je u svetlu aktuelne teme formiranja Specijalnog suda, koja je trenutno broj jedan na Kosovu.
„Da se pokaže da borba za stvaranje Kosova neće biti prepuštena sudovima, da će Tači braniti svoje saborce i kosovsku nezavisnost. To je prva funkcija, neposredno je vezana i za donošenje Zakona o Specijalnom sudu“, ocenio je Janjić.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, inače pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u sporu sa BiH, takođe najavu vidi kao političku i kaže da, po njegovom mišljenju, takvu inicijativu onemogućava više tehničkih razloga, o čemu detaljnije možete čitati u tekstu Ognjena Zorića “Stručnjaci iz Srbije: Tužba Kosova nerealna”
Međunarodni sud pravde funkcioniše u sklopu Ujedinjenih nacija. Iako nije član UN-a, Kosovo se nada da postoje zakonske mogućnosti da i zemlje koje nisu potpisnice statuta ovog suda mogu biti deo njega. Druga alternativa je da Kosovo sačeka članstvo u UN i da potom poduzme korake za tužbu.
Tokom rata na Kosovu poginulo je, ubijeno ili nestalo 13.517 ljudi, podaci su Registra ubijenih i nestalih koje su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i FHP Kosova. Od tog broja je 10.415 Albanaca, 2.197 Srba i 528 Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
