Nedavno izlaganje šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija pred Savetom bezbednosi Ujedinjenih nacija, u kome je rekao da je Priština „pripremila odgovarajuću dokumentaciju za tužbu za genocid“, glasno je odjeknula u Srbiji.
Međutim, sudeći prema mišljenju stručnjaka, bura koja se digla biće kratkog daha i neće ostaviti veće posledice na uspostavljene, krhke odnose, na čijem se jačanju radi.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, smatra da bi najavu Hašima Tačija, pre svega trebalo posmatrati kao političku izjavu, odnosno gledati je u svetlu aktuelne teme formiranja Specijalnog suda, koja je trenutno broj jedan na Kosovu.
„Da se pokaže da borba za stvaranje Kosova neće biti prepuštena sudovima, da će Tači braniti svoje saborce i kosovsku nezavisnost. To je prva funkcija, neposredno je vezana i za donošenje Zakona o Specijalnom sudu“, ocenio je Janjić.
Srbija je sporove po tužbama za genocid već vodila sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, inače pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u sporu sa BiH, takođe najavu vidi kao političku i kaže da, po njegovom mišljenju, takvu inicijativu onemogućava više tehničkih razloga.
„Kosovo, u ovom času, nije članica Ujedinjenih nacija i nije članica Statuta Međunarodnog suda pravde, a da bi jedna strana mogla da bude stranka u postupku pred sudom, treba da bude članica UN i članica Statuta MSP. To je, dakle, u ovom času procesna nemogućnost. Ako bi Kosovo eventualno postalo članica UN i Statuta, onda se postavlja pitanje da li je to retroaktivno od značaja i to bi bilo nešto složenije pravno pitanje“, rekao je Varadi za RSE.
Upravo proceduralne uslove, neophodne za podnošenje takve tužbe, poznavalac srpsko – kosovskih odnosa Dušan Janjić, vidi kao drugi motiv Tačijeve izjave.
„Zapravo, da se dokaže taj neki kapacitet državnosti, jer tužbu može da podnese samo država“, napominje Janjić.
Nekadašnji zastupnik Srbije, Tibor Varadi, kaže da bi, ako bi se i pokrenuo postupak po tužbi Kosova, nadležnost suda, kao i u sporovima sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, bila ograničena isključivo na genocid.
„Znači, nikakva druga, teška dela ne bi bila relevantna i krajnje je teško zamislivo da bi, nakon što je tužba za genocid odbijena i u slučaju BiH i u slučaju Hrvatske i nakon što je odbijena srpska protivtužba, to ovde imalo nekakve realne šanse“, rekao nam je Varadi i dodao da je nezamislivo i da bi Srbija, kao u slučaju sa Hrvatskom, mogla da eventualno podnese nekakvu protivtužbu.
„Srbija mogla da podigne protivtužbu, ako bi priznala Kosovo, što nije realno“, kaže Varadi.
Srbija i Kosovo trenutno su u fazi normalizacije odnosa i svaka trzavica u tim odnosima, predstavlja rizik po njihovo dalje razvijanje i jačanje. Dušan Janjić, međutim, ne veruje da bi Tačijeva najava tužbe mogla da preraste u prepreku.
„To može privremeno da kvari odnose, ali mislim da ne i temeljno, jer će se cela priča završiti u toku leta i letnjih raspusta. Pošto je pravno nemoguća priča, ona će još manje uticati nego što su uticale, na primer, tužbe BiH i Hrvatske“, rekao je Janjić.
Podsetimo da je Međunarodni sud pravde 2007. godine presudio da Srbija nije počinila genocid u BiH, niti je učestvovala u zaveri ili bila saučesnik u genocidu, ali da je prekršila Konvenciju o genocidu, jer nije učinila sve što je u njenoj moći da ga spreči. Početkom ove godine, isti sud je odbacio međusobne tužbe za genocid Hrvatske i Srbije.
