Savremena medicina još nije dala konačan sud o tome da li je stres bolest ili pak uzrokuje bolest ali je nedvosmisleno utvrđeno da negativno utiče na zdravlje i na radni učinak svakog pojedinca koji mu je prekomejrno izložen.
Zato je Unija slobodnih sindikata pokrenula inicijativu da se stres uvrsti u registar profesionalnih oboljenja koji nije mijenjan još od 2004. godine.
Visoka nezaposlenost, strah od gubitka posla, nesigurni oblici rada, borba za opstanak u vrijeme krize i sve veći zahtjevi koji se postavljaju pred radnike, i to za veoma niske zarade, prouzrokuju svakodnevni stres koji i te kako ostavlja traga na zaposlene.
U Uniji slobodnih sindikata zato traže reveiziju postojećeg Pravilnika o utvrđivanju profesionalnih oboljenja kao i da bi trebalo definisati stres kao jedno od njih.
Pitali smo Podgoričane šta misle o toj incijativi:
Koliko je stres ozbiljan zdravstveni problem uvjerio se na ličnom primjeru preduzetnik u oblasti grafičkog dizajna i informacionih tehnologija iz Podgorice Branko Gazdić čiji posao menadžera u frimi čiji je vlasnik proizvodi ogroman psihološki pritisak:
„Manifestovale su mi se srčane aritmije. Kada sam otišao kod ljekara da mi snime EKG, opterećenje srca i da uradim ostale nalaze ispostavilo se da je sve u redu sa nalazima. Ali onda sam mu rekao i opisao šta radim i čime se bavim, objasnio mu da mi je i ustajanje i lijeganje po satu, od namjanjih do najvećih stvari opet po satu, od najbanalnijih do najkompleksinijih stvari. Vrlo sam pedantan i onda ti je sve frka i trka da bi stigao po satu. Kada si takav i kada imaš takav posao ljekari ti kažu da imaš nešto što u medicini nazivaju menadžerski sindrom.“
I medicina nema dilemu da je stres u najmanju ruku okidač za bolesti i da ga treba posebno pratiti.
O tome za RSE govori doktorka Marina Roganović:
„Stres sigurno zauzima veoma važno mesto u našim životima.Sećam se da smo na poslu pričali o tome kako su po jednoj svetskoj anketi hirurzi imali najkraći životni vek a da su to sada psihijatri. To vam je odmah odgovor na profesionalnu bolest. Svi smo mi stalno pod stresom.“
Doktorku smo pitali kako onda izmjeriti nivo stresa kod neke osobe:
„Možemo u svakom slučaju kroz posmatranje čoveka, razgovor sa njim, sagledavajući oboljenja koja su se pojavila. Recimo da neko nije imao pritisak pa ga je dobio pod stresom, astmu, čir, oboljenje štitne žlezde, kao i psihičke bolesti poput depresije. Znači po tome mi možemo da odredimo nivo stresa i kako se on odrazio na zdravlje neke osobe. Dakle, nivo stresa možemo da odredimo po posledicama.“
Branko Gazdić, međutim nije siguran da je uopšte moguće izmjeriti stres i tvrdi da njegov nivo varira u odnosu na profesiju neke osobe:
„Bilo koji privatnik, počev od onih poljoprivrednih preduzetnika koji boga mole pada li kiša ili grad, koji se sjekira ako mu dva dana zakasni kiša ili će da mu sve izgori što je posadio i što je pazio godinu dana.To je sjekiracija koju mu niko ne može izmjeriti i to je nemoguće brojem izraziti.“
